„СВИ ТРЕБА ДА ЗНАЈУ – МУСЛИМАНИ НЕ УБИЈАЈУ ПЕТКОМ“

„SVI TREBA DA ZNAJU – MUSLIMANI NE UBIJAJU PETKOM“

3 aprila 2024

Piše: Filip Rodić

„Mafija ne ubija na Uskrs”, reči su koje je navodno nevenčanoj supruzi Slavka Ćuruvije, Branki Prpi, izgovorio inspektor MUP-a Srbije koji je u teškim okolnostima NATO agresije dobio zadatak da vodi istragu o ubistvu ovog novinara. Tačno, jer čak i mafija, odnosno najpre mafija, ima neki (iako „uvrnuti”) kodeks ponašanja. Tačno je još nešto – da islamisti ne ubijaju na sveti dan petak – tokom svetog meseca ramazana u vreme obaveznog teravih-namaza.

Pokolj nedužnih i nenaoružanih civila u tim okolnostima bio bi preveliki greh za svakog muslimana. Do sada su se čak i pripadnici nakaradne tvorevine koja se naziva Islamskom državom – a koje ostali muslimani smatraju „tefkirima”, to jest otpadnicima od islama – u svom radikalno iskrivljenom čitanju Kurana držali ovih obaveza i na ramazanski petak nisu vršili pogubljenja, iako nimalo nisu bili gadljivi na puštanje krvi. Naprotiv, to im je zaštitni znak.



Ovo treba uzeti u obzir kada se razmatra ideja koju je isprva, svega nekoliko sati po početku pokolja u moskovskom tržnom centru „Krokus siti hol” – objavio Njujork tajms pozivajući se na neimenovane izvore, pretpostavljamo iz američke obaveštajne zajednice – u upozorenju koje je američka ambasada u Moskvi objavila 7. marta pisalo je da „ekstremisti imaju neposredne planove da napadnu velika okupljanja u Moskvi, uključujući i koncerte”.

Njujork tajms je na osnovu ovoga zaključio, naravno uz pomoć svojih pet izvora, da Kijev nikako ne može biti organizator pokolja, jer Stejt department ukrajinske naciste nikada ne bi nazvao „ekstremistima”. Znači, odgovorni su – prema američkom viđenju – najverovatnije islamisti. Potvrda da Vašington, kada su ovakve stvari u pitanju, ne greši stigla je nekoliko sati kasnije, kada je ogranak Islamske države u Avganistanu ISKP (Islamska država pokrajine Horasan) preko više godina neaktivnog Telegram kanala „Amak” preuzeo odgovornost za zločin.

Čiji je ISIS?

Pre nego što uzmemo u razmatranje moguću ulogu ISIS-a u ovom pokolju, podsetimo se u najkraćim crtama korena ove zloglasne terorističke organizacije i njene svrhe. Da se ne vraćamo sada toliko daleko i analiziramo činjenicu da se zloduh američke spoljne politike, Zbignjev Bžežinski, slikao s liderom Al Kaide Osamom bin Ladenom sada već davne 1981. godine, osvrnimo se samo na ono što se dešavalo u poslednjih petnaestak godina.

Zahvaljujući dokumentima obaveštajne službe Pentagona – koja su (delimično) objavljena na zahtev istražne komisije Kongresa koja se bavila ubistvom američkog ambasadora u Libiji Kristofera Stivensa 2012. godine – saznali smo da je Vašington u Siriji podržavao antiasadovske pobunjenike bez ikakve diskriminacije, znajući da se najčešće radi o islamističkim ekstremistima povezanim s Al Kaidom, da je podstrekivao, pa čak i pomagao prebacivanje oružja iz Libije tim grupama, ali i da su znali kakvo će ime nova organizacija nositi – Islamski kalifat (Islamska država).

Tadašnji direktor za planiranje u administraciji Baraka Obame, a danas savetnik za nacionalnu bezbednost Džozefa Bajdena, Džejk Saliven je – prema otkriću Vikiliksa – tadašnjem američkom državnom sekretaru Hilari Klinton govorio da je „Al Kaida na našoj (američkoj) strani u Siriji”. Opšte je poznato i da je prvi „kalif”, tj. vođa ISIS-a Abu Bakr el Bagdadi 2004. godinu proveo u američkom kampu Buka u Iraku, zvanično kao zarobljenik. Sumnju u njegovo istinsko zarobljeništvo stvara činjenica da se u „zatvoru” zadržao manje od godinu dana, za razliku od nekih drugih islamista, koji čame već po dve decenije u Gvantanamu često bez ikakve presude.

O vezama ISIS-a i Vašingtona pišu se knjige, ali mi ćemo se sada zaustaviti ovde i preći na, takođe skraćenu, priču o Islamskoj državi u Avganistanu – ISKP-u. Poput El Bagdadija, vođa ISKP-a, Šahab el Muhadžir, ima veze s američkim vojnim bazama. On je, ne kao zatvorenik nego kao spoljni saradnik (contractor) vodio računa o bezbednosti u američkoj vojnoj bazi Bagram, a od 2017. godine imao je dozvolu NATO snaga u Avganistanu za promet oružjem. Smatra se organizatorom krvavog napada na aerodrom u Kabulu u vreme kada su se Amerikanci povlačili, 26. avgusta 2021, u kojem je ubijeno 183 ljudi. Taj napad predstavljao je, zapravo, intenziviranje sukoba između Talibana i ISKP-a koji se s promenljivim intenzitetom vodio još od 2015. godine.

Od te 2015. pa do dana današnjeg ogranak Islamske države u Avganistanu izvodio je na desetine terorističkih napada godišnje. Najviše ih je bilo 2022. kada je ISKP preuzeo odgovornost za 196 napada, dok je prošle, 2023. godine, taj broj pao na 48. Ovde je važno da su 99,9 odsto tih napada bile samoubilačke akcije. Iako je islamističkim teroristima važno da u svojim napadima pobiju što više ljudi, postoji jedna stvar koja im je važnija i od toga – njihova sopstvena smrt.

Cilj im je da poginu kao šehidi – ratnici u ratu protiv nevernika – pa je teroristički napad svojevrstan surogat ovakvog svetog rata. Pored gorenavedene činjenice da vreme napada ne ukazuje (petak, ramazan, teravih-namaz) da su teroristi posvećeni muslimanski vernici, a kamoli islamski fanatici, od islamističke terorističke prakse odudara i odsustvo karakterističnih uzvika „Alahu akbar”, ali i ova spremnost da se pogine, da se život da za „sveti cilj”.

Naprotiv, teroristi su učinili sve u svojoj moći da pobegnu i uspeli su da se izvuku iz haosa zapaljenog tržnog centra, iz blokirane Moskve i stignu na čak 70 kilometara od ukrajinske granice – za šta im se mora odati priznanje, ali se mora primetiti da je i bekstvo (kao, uostalom, i teroristički napad) izuzetno dobro isplaniran i taktički i logistički. Tu je još jedan detalj koji upadljivo odskače od „tradicije” islamističkih terorista, posebno onih iz Islamske države – ovi teroristi su, po sopstvenom priznanju, bili plaćeni da počine pokolj. Milion rubalja (10.000 evra), priznao je jedan od njih. Islamistički teroristi platu očekuju u Dženetu, a ne u Ukrajini.

Ukrajinska veza

Sada dolazimo do veze o kojoj Vašington apsolutno ne želi da se govori jer, kao što to u svom prvom obraćanju posle napada reče portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele Kuće Džon Kirbi (parafraziramo), „SAD ne znaju ko je odgovoran za napad, ali znaju da Kijev sigurno nije”. Štaviše, Kirbi i Vašington su toliko šokirani krvavim pokoljem u Moskvi da dva dana posle napada saopštavaju da „ne planiraju da pomognu Rusiji” u otkrivanju mreže izvršilaca. Za njih je kriv ISKP i tačka.

Zapadni analitičari (uključujući i neke domaće proameričke) tvrde da ovakvi teroristički napadi nisu običaj ukrajinskog režima koji se, kako tvrde, „ne bavi terorizmom”. Međutim, zaboravljaju na ubistvo Darje Dugine, Vladlena Tatarskog, napada na Krimski most – što su sve dela od kojih se Kijev isprva ograđivao, da bi naposletku priznao svoju odgovornost. Zaboravljaju, takođe, terorističke akcije ruskih neonacista obučenih u ukrajinske uniforme koji upadaju u Belgorodsku oblast i ubijaju civile, jer i oni, kako smatraju, pukim plaćanjem poreza ruskoj državi podržavaju rat u Ukrajini.

Postoje ovde, međutim, i neke dublje veze. Dublje i od činjenice da su teroristi bežali ka Ukrajini, i od činjenice da Kijev nije gadljiv na terorizam, pa čak i od one da je predsednik Rusije Vladimir Putin u prvom obraćanju posle pokolja teroriste uporedio s nacistima – što u današnjem ruskom diskursu jasno ukazuje na koga se misli – da bi u drugom rekao da neposredni egzekutori jesu „radikalni islamisti” – državljani Tadžikistana, ali da je nalogodavac neko drugi.

Austrijski dnevnik Hojte objavio je dva dana posle napada (u ponedeljak, 25. marta) da je „Ukrajina postala tranzit za islamske ekstremiste koji žele da neopaženi uđu u EU” i da je to bila i pre početka Specijalne vojne operacije (SVO) 2022. Navodi slučaj dvojice Tadžikistanaca i jednog Čečena koji su uhapšeni u decembru prošle godine u Nemačkoj i Austriji i koji su planirali da izvrše napade automatskim oružjem i eksplozivom na katedrale u Kelnu i Beču. Oni su – prema pisanju lista – bili povezani upravo s avganistanskim ogrankom Islamske države. A prethodno su živeli u Kijevu.

Zanimljiviji od ove „boranije” je slučaj bivšeg najvišeg komandanta antiterorističkih snaga Tadžikistana, pukovnika Gulmuroda Salimoviča Halimova, koji je 2015. prebegao u ISIS, gde je postavljen za ministra odbrane. Ovaj Tadžikistanac (zemljak četvorice uhapšenih zbog napada u Moskvi) bio je američki đak, školovao se u američkim vojnim školama. Halimov je na mestu ministra rata nasledio Abu Omara el Šišanija („Šišani” na arapskom znači „Čečen”, ali se u ovom slučaju radilo o čoveku gruzijsko-čečenskog porekla) koji je protiv Rusa ratovao već tokom rata u Gruziji 2008. godine.

Za Omara el Šišanija – poznatog i pod imenom El Bara – verovalo se da je poginuo na sirijskom ratištu 2016, a „vaskrsao” je u Kijevu, gde se skrivao pune dve godine. Iako je Šišanija po poternici Moskve u Kijevu uhapsio Interpol, on nikada nije izručen Rusiji već je otputovao u rodnu Gruziju i dalje mu se gubi trag. Ne bi bilo iznenađujuće da se po početku Specijalne vojne operacije vratio u Ukrajinu da se bori protiv omraženih Rusa, kao što su to učinili mnogi njegovi saborci.

A tu su i „Diskord dokumenti” procurili iz Pentagona – među kojima i izveštaj da je Kijev planirao napade na ruske snage u Siriji uz pomoć tamošnjih militantnih grupa – kako je aprila 2023. preneo Vašington post – istih onih koje su Džejk Saliven i obaveštajna služba Pentagona označili kao američke saveznike u Siriji. Konačno, treba se podsetiti i da je bivši načelnik generalštaba SAD Mark Mili – kako je prošlog decembra, takođe, preneo Vašington post – prilikom obilaska ukrajinskih specijalaca koji su sarađivali sa američkim zelenim beretkama, izjavio da „nijedan Rus ne bi smeo da ode na spavanje bez strepnje da mu grlo bude prerezano usred noći”. „Morate otići tamo, i stvoriti operaciju iza linija (fronta)”, dodao je.

Bilo kako bilo, bez obzira na to da li je ISIS, odnosno ISKP, samo paravan i pokriće za teroriste koji su „radili” u korist Kijeva, ili su zločinci koje su ruske snage bezbednosti uhvatile na svega 70 kilometara od ukrajinske granice zaista bili pripadnici ove organizacije, ostaje utisak da se kanap kojim su ove marionete bile vezane ne završava u Avganistanu, nego verovatno ide dalje i od Kijeva. Dokle sve sigurno će otkriti ruski istražni organi, a FSB već sada, sigurno ne bez dokaza (ne pozivajući se na „vaskrsli” Telegram kanal), tvrdi da iza svega stoje SAD, Velika Britanija i Ukrajina. Kakva će biti osveta, ne želimo ni da zamišljamo.

(Pečat)

KOMENTARI



3 komentara

  1. a2+b2=c2 says:

    Fini neki ljudi, oni terorišu i ubijaju žene, decu i starce sve dane osim u petak. Divni su...skoro da bih hteo da poželim da budem musliman 🤣🤣🤣

  2. Rostand says:

    Vidi ti to,pravi vjernici,nema klanja i odsijecanja glava petkom jer je to grozan grijeh,a i treba se malo odmoriti od koljačine,allah propi'so ba😆

  3. Hahahaha says:

    Finiji od amera i ostale bande. Ubijaju jedan dan u tjednu manje od zapadnjačke gamadi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *