Svođenje računa sa Hrvatima

Svođenje računa sa Hrvatima

5 marta 2014

Boris KnezevicPiše: Boris Knežević

Kad čovek razmišlja o tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid i sluša „dokaze“ koje hrvatski pravnici ovih dana iznose pred Međunarodnim sudom pravde, hteo ili ne, po „enti“ put se prisetim dobro poznate opservacije Jovana Dučića o Hrvatima, hrabrosti i stidu.

Verujem u onu narodnu da svako uči dok je živ, kao i krilaticu plasiranu u vreme kada se u školama učila Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita i koja kaže da nas ništa ne sme iznenaditi, ali, eto, svaki put me iznova porazi strašna količina ljudskog bezobrazluka, cinizma i patološke mržnje.

Zaista nije problem u tome što će jednovekovni konflikt između Srba i Hrvata konačno da dobije sudski epilog. Najzad je došlo vreme da sa bivšom „braćom“ svedemo račune i pokopamo zablude koje, nažalost, mnogi još imaju u vezi sa „demokratskom“ Hrvatskom koja je, kako su naivno mislili, prekinula sve veze sa Pavelićevim i Tuđmanovim nasleđem.

Čak mi je nekako i drago što su Josipović, Milanović i Pusićeva ostali gluvi na molbe „nemiloševićevske“ i „evropske“ Srbije da se tužba i protivtužba za genocid povuku u interesu dobrosusedskih odnosa. Došao je fajront, muzika je prestala i nek svako plati šta je dužan. A hrvatskih dugova prema Srbima ima ihahaj! Da se ne pominju Jasenovac, Jastrebarsko, Jadovno i bezbrojna druga stratišta i jame iz Drugog svetskog rata.

Lepo je što svaki dolazak aktuelnih hrvatskih zvaničnika u Beograd odiše prisnošću i bleštavilom kakvi su, inače, karakteristični prilikom gostovanja muzičkih estradnih zvezda u „Kombank areni“. Sve je pripremljeno i uređeno baš onako kako treba, po pravilima. Od reklamnih kampanja i medijskog naduvavanja samog događaja, pa sve do srdačnih rukovanja i poljubaca koji se dele jedino sa najrođenijima. Kada se svetla i kamere ugase, na obe strane ostaju kisele face i neprijatan miris nepoverenja.

Ovi novokomponovani srpsko-hrvatski samiti, inače, neodoljivo me podsećaju na letnje „tezge“ pevaljki „Grand produkcije“ na Budvanskoj rivijeri. Od novogodišnje okićenih diskoteka u julu, u kojima se veseli staro i mlado, peva, pije i razbija, pa sve do velikog finala večeri kada se zvezde uz duboki naklon povlače sa bine i sa sebe skidaju skupocene krpice, lažne dragulje i perike. Pošto, jelte, u mnogim diskotekama nema garderobe, zabavljači su prinuđeni da se presvlače u kombiju parkiranom iza poljskog klozeta. Izveštačeni osmesi, lažna prisnost i pristojnost nestali su kao rukom odneseni. Jedino što ostaje je nepodnošljiv smrad koji se širi iz neoprane javne ćenife.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *