ТАЈНА О КОЈОЈ СВИ ЋУТЕ: Преко луке Бар у Београд послате америчке ракете Кобра и немачке јуришне пушке, ИЗ ЈЕДНЕ ТАКВЕ ЈЕ УБИЈЕН ЂИНЂИЋ

ТАЈНА О КОЈОЈ СВИ ЋУТЕ: Преко луке Бар у Београд послате америчке ракете Кобра и немачке јуришне пушке, ИЗ ЈЕДНЕ ТАКВЕ ЈЕ УБИЈЕН ЂИНЂИЋ

20 октобра 2019

У Крагујевцу је поново прорадио погон за безбедну и профитабилну рециклажу муниције и експлозива који због истека рока трајања представљају опасност по околину. Како сазнаје Балканска безбедносна мрежа на списку за рециклажу налазе се и егзотична оружја из тзв. „Либанског товара“ која је српска тајна служба набавила деведестих година попут немачких ракета Кобра и америчких Тоу.

Погон за делаборацију муниције у Техничком ремонтном заводу (ТРЗ) „Ђурђе Димитријевић Ђура“ у Крагујевцу поново је отворен у септембру ове године. Новац су удружили Влада Србије, завод у Крагујевцу и НАТО поверилачки фонд у којем највећи прилог дају Велика Британија и Сједињене Америчке Државе.



Уложено је укупно 2.570.000 евра. Влада Србије уложила је 1,6 милиона евра, НАТО поверилачки фонд 900.000, а остатак ТРЗ Крагујевац. Отворени су погони две радионице: за извлачење експлозивног пуњења из кошуљице пројектила и за делаборацију, модернизацију и одржавање убојних средстава, наводи се у тексту објављеном на порталу Балканска безбедносна мрежа.

Крагујевачки погон био је место несреће у којој су 2017. године страдала два официра и два цивила на служби у заводу. Несрећа се догодила због људског фактора током рада на пројекту делаборације који је финансирао НАТО. Нове инвестиције значе пре свега безбедност за запослене као и за простор око Техничког ремонтног завода, али и приходе за државу јер су овакве институције у Европи ретке.

Обнављањем рада овог погона наставља се традиција стара три века. Мало је познато да се у Крагујевцу још од средине 19. век обављала делаборација, односно растављање и поправка муниције разних калибара.

Муниција и наоружање које стручњаци Војске Србије означе као неупотребљиву, а може се радити у пешадијског муницији, гранатама за тенкове и артиљерију, ракете разлиитих намена, авио бомбе – све се то довози у ТРЗ Крагујевац и раставља на саставне делове.

Затим се, уколико је могуће муниција враћа у живот или се употребљиви делови шаљу назад у производњу – односно одвија се рециклажа муниције и експлозива.

Србија је, како би унапредила рад на делаборацији муниције 2011. тражила од Поверилачког фонда НАТО средства за уништавање 8.000 тона вишкова застареле муниције у војним магацинима.

Године и деценије боравка у магацинима и изложеност атмосферским утицајима, покренуле су хемијске процесе који у најблажој варијанти стварају неисправну муницију, а у најгорој експлозије са несагледивим последицама, што се догодило у Параћину 2006. године.



У првој фази, НАТО поверилачки фонд уложио је 3,7 милиона евра, а Технички ремонтни завод знање и искуство својих инжењера и мајстора.

На листи за уништавање налазило се чак 1.400 касетних авио бомби БЛ-755 из осамдесетих година чији је рок употребе давно истекао (задржане су одредјене количине), затим 250 аеросолних бомби бојевих глава из доба хладног рата па чак и 225 противоклопних ракета типа Кобра из Западне Немачке. Реч је пројектилима које је Београд набавио за потребе ратова деведесетих година прошлог века и које никада нису употребљене.

Пројектили Кобра део су такозваног „Либанског товара“ из 1991. који је стигао у Србију из те блискоисточне државе стигао преко луке Бар. Те ратне године српска тајна служба набавила у Бејруту разноврсно оружје западног порекла. На листи за рециклажу из истог товара налази се и 66 противоклопних ракета Тоу америчке производње. Према тврдњама београдских медија у „Либанском товару“ биле су и немачке јуришне пушке Г3 каква је коришћена у атентату на српског премијера Зорана Ђинђића.

Као и све што се произведе и муниција и експлозиви имају рок трајања. Он је краћи ако се таква средства чувају на неодговарајућим местима. Осим већег растерећења, демилитаризација или уништавање вишкова муниције може да донесе и зараду јер се делови, било хемијске супстанце или метал, могу продати на тржишту.

Такође, улагање у осавремењивање Техничког ремонтног завода Крагујевац може да привуче друге земље из региона, али и шире, које имају десетине хиљада тона застареле и неупотребљиве муниције и екплозива које треба безбедно уништити.

На путу европских интеграција Србија је обавезна да се придржава еколошких стандарда, а обавезују је и ратификоване конвенције Уједињених нација о опасном отпаду у који спадају и вишкови застареле муниције и експлозива.

(Курир/ balkansec.net)

KOMENTARI



6 коментара

  1. Jura iz Samobora says:

    Samo vi Srbijanci ne možete pronači ubicu vašeg lidera. Kak ste glupi i nesposobni!

    • Istina says:

      Kao što i vi nećete da priznate etničko čišćenje i Jasenovac. Nešto vam prazna vaša lijepa? Da nije zbog Agrokora?

    • doktrina soka says:

      Jura,reci nam ti tako sposoban,i sta se pravis blesav,kada vi znate da i mi znamo.

    • :DDD says:

      Vazno je da si ti pametan i sposoban da se prehranis iz praznog kontejnera...gace na gotovs,stizu ti arapi(zds=za dupe spremni) ;)))))))))))))))

  2. Косовац says:

    Није ништа јасно. Која је пушка убила Ђинђу Минђу? Јел' ова у Крагујевцу, или нека коју чувају српске обавештајне службе, или нека коју чувају енглеске обавештајне службе Сасовци? Право да вам кажем, ја у београдске медије немам уопште поверења, не зато што су они испостава страних обавештајних служби. БИРН, КРИК, Домаћа гамад,…. Него зато што брате много цмиздре о неслободи штампе.

  3. petrovgrad says:

    Dragi Hrvatljanac, pa valjda ovi što su utamničeni na vešedecenijske robije. Zašto je ubijen i po čijem nalogu to je nagradno pitanje koje Vi izimirući evropejci sigurno znate. Kad budu Muhamedanci preuzeli svu vlast i arhive na zapadu za deceniju dve tada ćemo saznati.Pitam Ja prijatelja hrišćana iz EU zašto nisu stali u odbarni hrišćanskih svetinja od paljevine i Kosovu, on mi odgovori "Mi ni svoje hrišćanske crkve ne možemo da zaštitimo, preko 500 smo izdali u zakup-za sva vremena, muhamedancima a da štitimo vaše.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u