ТАЈНА О КОЈОЈ СВИ ЋУТЕ: Зашто турска војска улази у Либију и зашто су тамо руски специјалци

ТАЈНА О КОЈОЈ СВИ ЋУТЕ: Зашто турска војска улази у Либију и зашто су тамо руски специјалци

4 јануара 2020

Одлука Реџепа Тајипа Ердогана да интервенише у Либији у име Владе националног споразума (ГНА) има много дубље разлоге. У питању је контрола развоја енергетских ресурса на Источном Медитерану.



Ердоган ступа у одбрану ГНА

Доношење закона од стране турског парламента у четвртак на основу ког се одобрава распоређивање турских војних снага у Либији оснажује споразуме потписане крајем новембра 2019. између председника Ердогана и шефа ГНА Фајез ал-Сараја, којима се успоставља поморска граница и поставља безбедносни оквир између две земље.

ГНА, формирана након интервенције НАТО-а у Либији 2011. године под руководством САД, која је свргла либијског дугогодишњег владара Гадафија, била је нападнута од стране побуњеничких снага припадника Либијске националне армије (ЛНА), на челу са Халифа Хафтаром, бившим генералом Гадафијеве војске.

Споразуми потписани између Турске и ГНА следе након обећања Хафтара да ће започети “последњу офанзиву” против ГНА у главном граду Триполи.

Обећање дато у вези са турском војном подршком ГНА, коју Уједињене нације доживљавају као легитимну владу Либије, посматра се као последњи напор да се Хафтарове снаге одбију, а које иначе подржавају Египат, УАЕ и Русија.

Богатство Источног Медитерана

Иако се пуно пажње посветило могућности присуства турских чизама на терену у Либији и последицама које би такав развој имао у борби за моћ ГНА-ЛНА, кључна ствар не лежи у чињеници да је Турска решила да тако одлучно интервенише у име ГНА, већ како се до тако нагле одлуке дошло .

У последњој деценији, Источно Средоземно море је било место бројних истраживања која су идентификовала знатна лежишта гаса, а која су погодна за развој.

Kао резултат тога, разграничење вода Источног Средоземља попримило је огроман економски геополитички значај, што је довело до низа споразума између Kипра, Израела, Египта и Грчке о успостављању ексклузивних економских зона (ЕЕЗ) којима се прецизира ко шта добија када је у питању право на развој и експлоатацију.

Анкара прекраја границе како би блокирала ривалски нафтовод

Турска, која има дугогодишњи спор са Kипром и Грчком око статуса такозване Турске Републике Северни Kипар (ТРНЦ), створене после турске инвазије на Kипар 1974. године, искористила је постојање ТРНЦ-а да оспори легитимитет демаркације ЕЕЗ-а на Kипру и око њега.

Забринутост Турске је, међутим, у великој мери игнорисана од стране других земаља које су укључене у прикупљање потенцијалног енергетског богатства источног Средоземног мора.

Заправо, прошле недеље су државе Грчка, Kипар и Израел потписале споразум о изградњи гасовода од 1.300 километара који би снабдевао Европу гасом произведеним из источног Средоземља.

Овај нафтовод, познат као ЕастМед, има подршку Европске уније (ЕУ), а сматра се директним изазовом недавно завршеном нафтоводу Турски ток, који транспортује руски гас преко Црног мора и у Турску, за испоруку у јужну Европу.

Постоји један главни проблем у пројекту гасовода ЕастМед – новопостављена турска поморска граница с Либијом. Споразум о успостављању поморске границе поништава демаркацију ЕЕЗ-а између Грчке и Kипра и, на тај начин, блокира нафтовод ЕастМед.

Тај потез Турске осудиле су стране нафтовода ЕастМед и ЕУ и биће оспораван на суду. Парнични спор око овог питања могао би да потраје годинама док се не реши. Одбацио га је и генерал Хафтар и његови спонзори у Египту, који одбацују легитимитет и овлашћења ГНА да постигне такав споразум са Турском. Ту наступају турске безбедносне гаранције за ГНА.



Ако би Хафтарова ЛНА успела да победи ГНА и преузме управљање државом, тиме би се поништили било какви споразуми које је ГНА потписала, укључујући успостављање либијско-турске морске границе. Турско обећање о војној интервенцији је много више од једноставног решења за ГНА; представља везу са већим циљевима Турске на источном Средоземном мору и одржава њен дугорочни статус енергетског чворишта за јужну Европу захваљујући гасоводу Турски ток.

Да ли ће се остали играчи супротставити?

Турски потез у Либији има потенцијал даље дестабилизације већ нестабилне ситуације у Либији. Већина посматрача се слаже да је закон којим се дозвољава распоређивање турских снага у Либији више одвраћање него стварност.

Изгледи знатних контингената турских трупа који ће се у било ком тренутку појавити на либијском тлу су мали са Анкаром која се ослања на војне саветнике и борце из Сирије, потпомогнуте оружјем и обавештајном подршком, како би ојачала ГНА.

То би се, међутим, могло променити уколико Хафтар затражи додатну подршку од Египта, УАЕ, па чак и Русије као противтежу турској помоћи.

Оно што се прећутало у свему овоме је да је ситуација еволуирала до тачке у којој је већ била – наиме, интервенције НАТО-а коју је водила САД 2011. године и која је Гадафија уклонила са власти.

Вакуум моћи који је створен губитком Гадафија водио је слому власти у Либији, што се манифестовало актуелним грађанским ратом између ГНА и ЛНА.

Све стране су искористиле овај хаос у своју корист. Иако још није исписано последње поглавље либијске трагедије, како ствари сада стоје предност је на страни Турске.

Питање је колико дуго се ова предност може одржати пре него што остали играчи направе следећи потез, закључује Скот Ритер за РТ.

(Wебтрибуне.рс)

KOMENTARI



5 коментара

  1. milorad2 says:

    ta ležišta gasa i.mediteranu su veoma duboka i nalaze se na izuzezno trusnom području ,pitanje je uopšte , da li to može da se eksploatiše ne profitabilan način?Po nekim mišljenjima bolje je ne pokušavati taj poduhvat,i najmanji potres može da izazove zatvaranje bušotine pogotovo na rastresitom terenu kao što je dno mora u i.sredozemlju.Lako je moguće da se svi kolju oko nečega što ne postoji i i.sredozemlju:)

  2. persida says:

    Zato sto je gluperda Putin to dozvolio.

    • Turska i Rusija su na suprotnim stranama says:

      U Libiji, dakle nije zbog gasa. Cilj je Libiju ugurati u NATO, što se nekada činilo nemoguće sada pokazuje obris. Turci, SAD i Libija u istom bloku, a zajedničke su im - antihrišćanske vrednosti. Sada Libija treba postati okosnica nwo u Africi. Rusi tamo gube vreme, na žalost.

    • Miki says:

      Razmišljaj malo , Turski tok je pravila Rusija i njoj je u interesu da drugi gasovod ne ide , tako da ovo je sve u dogovoru sa Turskom . Samo ona može da spreči da prodje taj gasovod , prolazeći kroz njenu ekonomsku zonu

  3. dinki says:

    A što Putina briga što se muslimani između sebe kolju,njegovo je da prodaje oružje i da donese dobit svojoj naciji,prodajom sistema kakvi su S300,400 zarađuje a ujedno obezbeđuje radarsku kontrolu nad ogromnim prostorom sjetite se protesne note kada su šveđani optužili SAD da avioni koje su im prodali šalju podatke amerikancima bez njihove saglasnosti,Libijci su imali sve pa su opet svrgli Gadafija(kako je Gadafi došao na vlast to je drugo pitanje prošle bi godine,decenije dok se ne uspostavi nekakva demokratija a ni demokratija nije za svakog) uz pomoć zapada nijesu izvukli pouke iz agresije na Irak,Srbiju i Siriju gdje je masovno korištena uranijumska municija koja podjenako uništava sve sukobljene strane,njegovo je da se postara da proradi i Sjeverni i Turski gasovod i tako ih unekolikio učini zavisnim od energenata iz Rusije.Sada se svima vraća ono što je rađeno Srbima, svaka revolucija jede svoju djecu što više zapadu bude skrenuta pažnja na druge regione to će nama omogućiti da počnemo raditi u svoju korist,Turskoj hvale resursi za svoju ekspanzionističku politiku i svakako žele da se stave u ulogu vođe svih muslimana oni bez NATO podrške ne mogu voditi ratove na nekoliko fronta zato će vrlo brzo ko svaki balon pući a ako im rusi uzmu koji dolar prije toga još bolje za njih.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u