Таjна скривана вековима

Tajna skrivana vekovima

2 februara 2015

00kul-georradar-trinitarias-c_620x0Tragovi olova u posmrtnim ostacima pronađenim u kripti manastira u Madridu, učvrstili su pretpostavku arheologa da je konačno pronađen grob Migela de Servantesa. Pre desetak dana tim istraživača obznanio je da je otkriven drveni kovčeg sa incijalima „M. S.“ i da se pretpostavlja da je reč o grobu slavnog španskog pisca. Pronađeno olovo moglo bi da bude od metaka kojim je 1571. Servantes ranjen u grudi i ruku, u bici kod Lepanta. Posle ovog događaja, autor čuvenog romana „Don Kihot“ više nije mogao da pokreće levu ruku.

Prisustvo metala ohrabrilo je istraživače, ali pred njima je dug put, jer su u kovčegu pronađeni ostaci više osoba, među kojima ima muškaraca, žena, ali i novorođenčadi.

– U ovom trenutku je nemoguće dati bilo kakav precizan odgovor. Forenzičare i arheologe očekuju meseci, možda i godine istraživanja. Istovremeno se radi analiza pronađenih kostiju, ali i ispitivanje samog kovčega – saopštio je novinarima šef tima, forenzičar Fransisko Ećeverija.

Sa najavom velikog otkrića odmah su usledile i prve nedoumice. Inicijali „M. S.“, pronađeni urezani na drvenom kovčegu, po mišljenju nekoliko uglednih istoričara, „mogu više da odmognu nego da pomognu“ u utvrđivanju Servantesovog identiteta.

– U vreme njegove smrti, 1616, nisu bila definisana ortografska pravila. Svako je pisao onako kako je čuo reči. Servantesovo ime se najčešće pisalo kao „Zerbantes“ – opominju istoričari.

– Bez ikakve sumnje, Servantes je sahranjen u manastiru Svete Trojice. Sva dokumentacija to potvrđuje. Moguće je da su inicijali dodati naknadno – ocenjuje jedan od španskih istoričara.

Veza španskog pisca i pomenutog manastira datira još od vremena njegovog ranjavanja, pa sve do smrti. Naime, posle bitke kod Lepanta, Servantesa su, zajedno sa bratom Rodrigom, po povrtaku u Španiju, gusari oteli i odveli u zarobljeništvo u Alžir. Pisma preporuka od dvojice čuvenih aristokrata, koje je pisac imao sa sobom, uverila su gusare da je reč o važnoj ličnosti, pa su za njega tražili visoku cenu otkupa. Niko nije platio, zbog čega je Servantes ostao zarobljen još pet godina, sve dok nekolicina sveštenika iz tada male crkve Svete Trojice nije sakupila novac za otkup i vratila ga u Španiju.

Slavni pisac nikada nije zaboravio njihovu milost. Kada je nekoliko godina kasnije čuo planove da mala crkva treba da se proširi i pretvori u manastir, ponudio im je bezuslovnu pomoć. U znak zahvalnosti, sveštenici su mu „rezervisali“ grobno mesto.

Istraživači su decenijama unazad tragali za Servantesovim grobom na ovoj lokaciji, ali to nije bio lak posao. U vreme njegove smrti postojala je samo omanja crkva. Kasnije je sagrađeno novo, veliko zdanje, u koje su preneti posmrtni ostaci ljudi sahranjenih u maloj kapeli. Problem je što niko nije znao gde su tačno pohranjeni. Ećeverijin tim pronašao je kriptu, smeštenu na oko pet metara ispod poda crkve Svete Trojice. Pre smrti u 68. godini, pisac je zapisao da mu je „ostalo samo šest zuba u vilici“, a budući da je zbog teškog artritisa njegovo telo bilo blago deformisano, istraživači veruju da će im ovakvi podaci „olakšati posao“.

Ovo, potencijalno veliko otkriće unekoliko se poklapa sa jubilejom – 400 godina od izlaska drugog dela „Don Kihota“. I dok se drugi bave naučnim radom, čitaoci iz celog sveta imaju dobar izgovor da se podsete na lik i delo jednog od najvećih svetskih pisaca i autora prvog modernog evropskog romana.

Migel de Servantes Saavedra je iza sebe ostavio vanvremenska dela i jednog od najpoznatijih književnih junaka u istoriji. Don Kihotova borba sa vetrenjačama, kao simbol uzaludne borbe, danas je deo popularne kulture i jedan od najčešće citiranih modela ponašanja.

U godini jubileja drugog toma „Don Kihota“ španski pisac i njegovo delo biće slavljeni širom sveta. Najavljene su brojne kulturne manifestacije, izložbe, konferencije i pozorišne premijere. A sve to služi samo kao uvod u jednu, još značajniju godišnjicu koja nas očekuje 2016. – obeležavanje četiri veka od smrti Servantesa.

ZABAVA ILI DOSTOJANSTVO

Mada još nije potvrđena autentičnost Servantesovog groba, u javnosti se već postavlja pitanje: šta će biti sa posmrtnim ostacima ako se ispostavi da zaista pripadaju slavnom književniku?

– Don Migel je za života izrazio želju da bude sahranjen baš u crkvi Svete Trojice i njegovi ostaci moraju biti vraćeni – mišljenje je istoričara Fernanda de Prada. Drugi smatraju da njegovi ostaci treba da budu izloženi i dostupni posetiocima, ali crkveni velikodostojnici odbijaju da „manastir pretvore u zabavu za mase“. De Prado kaže da bi dostojanstveno rešenje bila kamena ploča sa Servantesovim imenom, na vidljivom mestu, dok bi kovčeg bio vraćen u tminu kripte.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *