Тајна тестамента Јованке Броз

Tajna testamenta Jovanke Broz

6 septembra 2015

dru-jovanka broz 879TETKU, Jovanku Broz, Jovanka Čolak Kirali srela je novembra 1980. godine, šest meseci po Titovoj smrti. Prethodno, tri dana je po novembarskoj suvomrazici stajala ispred njene kuće u Bulevaru oslobođenja 75 prkoseći organima bezbednosti, koji su pokušavali da je oteraju. Na kraju, morali su da je puste.

Prvi susret sa ženom po kojoj je dobila ime trajao je, kako se seća ova hrabra Ličanka, puna četiri dana. Prebirajući danas po tim vremenima, ona priča kako je došla kod tetke iz nekog besa, inata, posle glasina koje je čula u Zaprešiću u Hrvatskoj (gde je u to vreme živela) kako je tetka sklonjena jer je izdala maršala. Tada su u Hrvatskoj, priseća se Čolak Kirali, Brozovu udovicu krivili i za to što je Tito ostario, a pogotovo što je morao umreti. Dok je cela zemlja bila u suzama, u sredini gde je ona živela, Tita su najviše sažaljevali jer je živeo pored, kako su je zvali, “srpske rospije”. Ona je htela i to da kaže maršalovoj udovici.

Iz svog drugovanja sa tetkom Jovankom Broz, za sve vreme dok je bila “sklonjena i zaboravljena od sveta”, naša sagovornica izdvaja dva dijaloga. Ni danas ne može da ih sa sigurnošću protumači, ali smatra da su bitni za sećanje na nju.

Veli, prvi je vođen 2006. godine u Jovankinoj kući koju je čuvalo “jako” obezbeđenje, a povod je bila jedna u nizu provala u njen dom, kada su joj nestali neki lični papiri i stvari.

– Pitala sam je: “Tetka da li ti nešto pišeš, da li nešto želiš da ostaviš na papiru iza svoje smrti?” – seća se danas Jovanka Čolak Kirali.

Prema njenim rečima, ona se na to samo gromko nasmejala i rekla joj:

– Pa ti to znaš. Svi imate po jedan deo mojih memoara!

DRUGI, ne manje misteriozan razgovor, vođen je telefonom neposredno pred njenu smrt, a povod je bio poslednja provala u Jovankin dom, kada su obijači, uprkos obezbeđenju, uspeli da uđu kroz podrum i obiju čak sedmora vrata. Jovanka je nazvala tetku da čuje kako je, a ova joj se tada požalila da se ne oseća dobro. Rezignirana Ličanka tom prilikom je rekla:

– Ako se meni nešto desi, postoji testament i u testamentu svako ima svoj zadatak!

Jovanka Čolak je potom, nekoliko dana, oktobra 2013, bila uz postelju svoje tetke, ali Jovanka pred smrt nije više pominjala testament. Umrla je 20. oktobra 2013.

Deo svojih “memoara” i deo svog “testamenta” Jovanka Čolak iznosi za “Novosti”:

– Jovanku sam novembra 1980. našla tužnu, ali u dobrom zdravlju. Bila je u nekoj vrsti izolacije, ali za to nije krivila Tita. Odmah mi je ispričala da je između njih dvoje sve dobro i da joj je Broz, i pošto je “odvedena”, slao papiriće sa pozdravima, čak i hranu koju je najviše volela – govori Jovanka Čolak. – Nekadašnja prva dama SFRJ prilikom našeg prvog susreta bila je u situaciji kao Jozef K. iz Kafkinog romana, ali bila je i uverena da je sve to privremeno i da će drugovi ubrzo uvideti grešku.

NAŠA sagovornica svedoči i da joj je prilikom tog prvog razgovora Jovanka govorila kako nikakve generale nije smenjivala ni postavljala, kako se to tada pričalo. Do poslednjeg dana života tvrdila je da je Tita volela svim srcem, a za svoj egzodus krivila je ljubomorne i zle ljude koji su se našli u najužem maršalovom okruženju. Objašnjavala je kako je ona u stvari žrtva famoznog “nacionalnog ključa”.

– Mene su uvek kada bi se povela diskusija o nacionalnom ključu ubrajali u srpski kadar, a Tita nikad nisu ubrajali u hrvatske kadrove – pričala je Jovanka Broz svojoj imenjakinji, što je ova prepričala u svojoj knjizi “Moja tetka Jovanka Broz”. – Osamdesetih godina, pred Titovu smrt, srpski kadrovi u vrhu partije i države osećali su da su zakinuti za jedno mesto. Kao da sam ja u Titov život izabrana na partijskom kongresu. Smetala sam delu srpskog rukovodstva i zato sam sklonjena.

Ova žena dalje priča kako je pored “ličkih tema” sa tetkom uvek pretresala i visoku politiku. Titova udovica je tvrdila da se SFRJ nije sama raspala i argumentima je zastupala tezu da je država bila trn u oku, naročito na Zapadu. Govorila je da je u Titovoj SFRJ bilo više slobode i demokratije nego u svim njihovim zapadnim zemljama zajedno jer Zapad je svoje narode “držao u stalnom strahu od društvene imovine i socijalne prvde”.

– Ona je bila komunista, ali nije bila ateista – seća se Jovankina sestričina. – Boga je zvala inženjer i imala je jak osećaj da će taj njen inženjer ugoditi neku njenu pravdu i istinu pošto su drugovi bili nemi i gluvi.

Sećajući se 33 godine drugovanja sa Brozovom, Čolak Kirali podseća kako su se za sve to vreme vreme na vlasti menjali mnogi. Oni se sa svojim prethodnicima baš ni u čemu nisu slagali. Samo jedna stvar im je bila zajednička, ravnodušnost prema sudbini Titove udovice, a sva briga o njoj svodila se na jedno pitanje: da li drugarica Broz piše memoare ili ih je već napisala. Ako ih je napisala, gde ih krije?

– Kada je devedesetih na čelo Srbije došao Milošević, obećao je Jovanki da će i ona biti ubuduće drugačije tretirana – nastavlja naša sagovornica. – I zaista, Ognjen Grković i Ranko Bugarčević iz Memorijalnog centra “JB Tito” koji su dotle “upravljali” Jovankinom sudbinom, nisu više dolazili na njena vrata da joj prete i “uče” je šta sme, a šta ne. Međutim, za vreme Miloševića ni drugi iz vlasti je nisu posećivali ali ni lopovi nisu ulazili u njen dom. Kada je Milošević pao, i pred slom njegovog režima, tetka Jovanka je nakratko bila na strani “dolazeće demokratije”. Mislila je da i za nju dolaze bolji dani. Ubrzo se razočarala.

Jovanka je sahranjena u Kući cveća, pored Brozovog groba

PRVI IZLAZAK IZ KUĆE

RAVNO 15 godina Jovanka Broz nije smela da napusti svoju nazovivilu, i da se prošeta po ulici. Dozvolu za izlazak dobila je tek 1993, a razlog je bio poseta Ečkoj, gde je živela njena sestričina Jovanka Čolak Kirali.

Ova žena danas priča:

– Čekala je mesec dana saglasnost i potpuno neočekivano, dobila ju je. Ja sam u Ečkoj u svom domu okupila familiju, naše Ličane, i to je bilo spektakularno. Jovanka je došla u službenom vozili, a stotine ljudi tiskalo se da je vidi. Sećam se i ličkog menija.

Nažalost, odmah po povratku u Beograd, Jovankin službeni automobil se pokvario, odvezen je u servis i ona ga više nikad nije koristila.

OD LIKE DO EČKE

* SESTRIČINA Jovanke Broz rođena je 1951. godine u Titovoj Korenici u familiji Đerić. Ime je dobila po slavnoj rođaki i životnom saputniku predsednika SFRJ.

* SUDBINA žene po kojoj je dobila ime u velikoj meri odredila je i život Jovanke Čolak Kirali. Razvela se i pobegla iz “mešovitog braka” u Hrvatskoj. Deceniju kasnije usledio je ponovo rat, u kom je opet Lika stradala.

* NAJMOĆNIJA od svih Ličanki u SFRJ tada je bila uveliko izopštena i nemoćna, a Jovanka Čolak Kirali maršalovoj udovici je postala i “prozor u rodni kraj”.

* JOVANKA je živela u ovom periodu u Minhenu i Ečkoj i sve vreme je bila deo mreže za pomoć srpskom narodu iz dijaspore.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Svetislav says:

    Lika i podele medju Srbima na partizane i cetnike u ndh, su zapecatili sudbinu Srba u Krajini, a mozda i citavoj Jugoslaviji. Cilj ustaskih crkotina ne bi nikada uspeo u Lici i svim srpskim zemljama, da se nisu pojavili bezboznici i agenti vatikana. Tu su ubaceni ustasko vatikanski agenti kao Velebit, Herbrang, i mnogi drugi koji su vodili Srbe na Srbe. Na taj nacin slomili su kicmu srpskom narodu na tom veoma vaznom prostoru. Od lickih zavedenih Srba koji su okrvavili ruke nad svojom bracom srpskim rodoljubima, stvoreno je poslusna peta kolona u Beogradu koja je ispunjavala sve titove zahteve.

  2. MAXIMUS says:

    Kucka jedna, svojim flertovanjem sa Stevom Krajacic i slovencko-hrvatskim banditima dovela je do pada Rankovica a onda perfidnom igrom da Srbin udari na Srbina i eliminacijom srpskih kadrova i do nestanka srpskog uticaja u prethodnoj Jugoslaviji.

  3. zlatiborski ovan says:

    Međutim, za vreme Miloševića ni drugi iz vlasti je nisu posećivali ali ni lopovi nisu ulazili u njen dom. Kada je Milošević pao, i pred slom njegovog režima, tetka Jovanka je nakratko bila na strani “dolazeće demokratije”. Mislila je da i za nju dolaze bolji dani. Ubrzo se razočarala. /////////// Vise toga o "zlatiborskom ovnu" S.M. u formi kracih kompilacija: https://tinyurl.com/q959w8o

  4. robokap@Svetislav says:

    Svaka čast na komentaru.LiČka seljančura podmetnuta od Krajačića TITU:NENA većih zlotvora Prema SRBIJANCIMA od GOVNARA IZ 6 LIČKE:Ali ja ih razumem Kad SU 1944 upali uz pomoć Ruskih tenkova i Američkih aviona morali su da osvete OČEVE I DEDOVE iz 79 Karlovačke pukovnije izginule na CERU;GUČEVU I KOLUBARI 1914.Poznat je slučaj kada se posle Kolubarske bitke našlo 10000 zarobljenih Hravata i 1000 srba iz AUSTRUGARSKE VOJSKE i kada ih je Voja TANKOSIĆ pitao da pređu u SRBIJANSKU VOJSKU odazvalo svega 79 Hrvata i oko 360 SRBA.Našao se tada i jedan pametan Jovankin LIČKI BILMEZ koji je REKAO""""JA SAM CARSKI VOJNIK ;NEĆU DA RATUJEM ZA KRALJA OPANČARA"".Iznervirani VOJA mu je levom RUKOM IŠČUPAO UVO IZ GLAVE:Šta si očekivao od LIČKIH BUZDOVANA ČIJI JE ŽIVOTNI MOTO BILA SLEDEĆA PESMICA"""SLUŽIO SAM FRANJU ;SLUŽIO SAM KRALJA ;SLUŽIĆU I TITA""":JEBO JE ĐOKA JOVANIĆ:NEGO I NJU I I NJENOG JEBAČA ISKOPATI PA U HRVATSKU:

  5. mija says:

    Robokape (=lady gaga=slavica jovanović?), izvini što sam indiskretan, ali moram da te pitam: radiš li ti za hrvatsku obaveštajnu službu? Kad su "govnari iz 6. ličke" ili bilo koji drugi "govnari" pitali za bilo šta? Radili su ono što im je naredjeno. Britanija, Vatikan i formalno poražena, a od Zapada poštedjena i pobedničkim plenom nagradjena Nemačka su preko Broza povlačili sve konce u našoj razrušenoj domovini, ne samo neposredno posle rata, nego sve do Brozove smrti. Ovu priču o 1000 zarobljenih Srba iz austrougarske vojske si našao na nekom ustaškom sajtu, jel'da. Priznaj. A onda si ti na osnovu nje oprobanim gebelsovskim agit-propovskim postupkom generalizacije došao do svog "krunskog dokaza" protiv ličkih bilmeza, tj. buzdovana. Sad će masa povikati: "Na lomaču sa svima njima!!!!" I pesmica ti je prava! Samo pošto si je na brzinu sklepao, još ti nije dovršena, zapravo još ni ne liči na pesmicu. Vidiš, ja Zapadu ne priznajem da je superioran u odnosu na nas ni u čemu osim u jednom: oni veoma razlikuju rečeno od učinjenog, a mi smo u tom pogledu još uvek u nekoj ritualnoj fazi razvoja, mi tu razliku ne pravimo. Zato se dešava da više zamerimo onom ko nam je rekao nešto ružno, nego onom ko nam je naneo štetu ili nas npr. istukao. Tu grešku u našem mentalitetu Zapad je odavno uočio i neprekidno je zloupotrebljava, pa u haškom tribunalu npr. bez zadrške sude Srbima (nikom osim njima) za ono što su rekli da će učiniti iako oni to stvarno nikad nisu učinili. Ti takodje zloupotrebljavaš ovu našu mentalitetsku crtu i očekuješ da ćemo mi svi kao jedan početi da mrzimo sve Srbe proterane iz Hrvatske zbog toga što smo od tebe čuli pričicu o izjavi nekog "ličkog bilmeza" da "neće da ratuje za kralja opančara". A sa iskopavanjem i slanjem iskopina u Hrvatsku se potpuno sa tobom slažem. Samo se bojim da od njenog "jebača" neće biti ni traga ni glasa. Odmaglio dasa u beli svet dok je bilo vreme. :) Tvoj ceo komentar zjapi prazan od činjenica, a prepunjen uvredama upućenim Srbima proteranim iz Hrvatske. Sramota je vredjati te ljude koji su peživeli pakao i ostali bez imovine, a mnogi i bez članova porodice. Sramota do neba. Ne znam kako ti takve stvari uopšte možeš da napišeš i kako moderator može da to mirno gleda.

  6. Mirsad Zeba says:

    Moj komentar je vezan za tekst... Pitala sam je: “Tetka da li ti nešto pišeš, da li nešto želiš da ostaviš na papiru iza svoje smrti?” – seća se danas Jovanka Čolak Kirali. Prema njenim rečima, ona se na to samo gromko nasmejala i rekla joj: - Pa ti to znaš. Svi imate po jedan deo mojih memoara! Moze biti istina da se testament ostavi u mozgu...hipnozom ili nekom vrstom ucitavanja u ljudski mozak pa da ta osoba kasnije bude probudjena odnosno da joj se kasnije kad dodje vreme odredjenim postupkom vrati pamcenje...meni se to desilo verovali ili ne citiro sam pasose koje sam citao pre 30-setak godina...i mislim da te metode postoje i nisu nista komplikovane...a moze se i generalskom anestezijom posle odredjenog vremena nesvesno i nezavisno iscitati davno uliveno znanje...to se zovu spavaci...koji mogu nesvesno prenositi poruke...tajne...istoriju...itd .Zato je verovatno Jovanka rekla pa ti to znas...treba je samo podvrgnuti ispitivanju preko generalske anestezije i mozda se iznenadite rezultatom...Inace generalska anestezija se daje generalima pred odlazak u penziju da se vidi koji nivo drzavnih tajni poseduju i da li im treba dodeliti telohranitelje...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *