ТАКО СЕ ТО РАДИ – ЛАВРОВ УЋУТКАО ЕУ: Пуцају по свим шавовима

TAKO SE TO RADI – LAVROV UĆUTKAO EU: Pucaju po svim šavovima

16 februara 2021

EU nema nameru da preko medija razmenjuje stavove i komentariše izjave šefa diplomatije Rusije, Segreja Lavrova, poručio je danas portparol EU, Peter Stano.



Upitan za najnovije poruke Lavrova o budućim odnosima Rusije sa EU, Stano je ocenio da je EU već tokom posete šefa diplomatije Žosepa Borelja Moskvi ”dobila odgovor”.

”Nema potrebe da komentarišemo svaku izjavu Lavrova. Važno je kako se Rusija ponaša i šta čini”, kaže Satano.

U Briselu najavljuju da će 22. februara ministri spoljnih poslova EU na sastanku Saveta Unije razgovarti o daljim odnosima EU i Rusije u svetlu ”ponašanja Rusije, poruka koje je Lavrov uputi Borelju i koje upućuje EU sagovornicima”.

KOMENTARI



8 komentara

  1. Miraš says:

    Evropa i ukrajinsko pitanje - Rusija i EU. Prema Lavrovu, u trenutnoj fazi odnosa Rusije i Evropske unije nije ostalo skoro ništa. Ministar je naglasio da ovo nije izbor Rusije koja se zalagala i zalaže za razvoj odnosa sa EU, nego to je svestan izbor EU koja od 2014. godine dosledno ruši rusko-evropske odnose, podržavajući državni udar u Ukrajini, što je dovelo do kolapsa Ukrajine, građanskog rata, međusobnih sankcija Ruske Federacije i EU i opšteg zahlađenja odnosa. Razlozi za to su na površini, Evropska unija se 2014. nadala da će presresti „ukrajinsku temu“ i pokušala je da boksera Klička promoviše kao vođu državnog udara, koji je postao poznat nakon curenja razgovora Viktorije Nuland, gde je jasno otkriveno da je sva ulična opozicija Janukoviču bila pod kontrolom Zapada. Kao rezultat, Amerikanci su zaustavili pokušaje EU da vodi protest, gurnuvši na vlast Porošenka i Jacenjuka, koje je Vašington u potpunosti kontrolisao. Naravno, Evropa se ne voli sećati svog dogovora sa Janukovičem, koje rusko Ministarstvo spoljnih poslova neprestano pominje, jer je u ovom slučaju „civilizovani Zapad“ Janukoviča jednostavno izbacio i nije mu bilo stalo do sporazuma potpisanih na papiru, jer je original cilj, naravno, nisu bili novi izbori ili politička nagodba, i gurajući po svaku cenu prozapadnu vladu u Kijevu, što je uspešno ostvareno, pre svega, u korist Vašingtona. Budući da se Ruska Federacija nije pomirila i podržala je pobune na Krimu i Donbasu, umesto kratkotrajnog sukoba, EU je uvučena u dugoročni sukob sa Ruskom Federacijom oko Ukrajine, gde je Vašington dobio i prima glavne beneficije, dok Ruska Federacija i EU snose značajne ekonomske troškove zbog - uzajamnih sankcija. Za Sjedinjene Države ovo je vrlo korisna šema, jer na račun Ukrajine one oslabljuju i EU i Rusku Federaciju...

  2. Miraš says:

    Nastavak: Razgovori u formatima Minska i Normandije uz učešće Merkelove i Olanda pokazali su nesposobnost EU da se izvuče iz ove situacije zbog nedostatka sopstvenog vojno-političkog subjektiviteta, koji se manifestuje u jednostranim zahtevima da Rusija ispuni sporazume iz Minska, mada sasvim je očigledno da Sjedinjene Države rukama Ukrajine da su one te koje blokiraju njihovo sprovođenje, što nije bilo skriveno ni pod Porošenkom ni pod Zelenskim. Štaviše, nespremnost i nespremnost Ukrajine da poštuje sporazume iz Minska otvoreno se proklamuju u izjavama zvaničnika. I u tom kontekstu, EU je zahtevala jednostrano sprovođenje ovih sporazuma samo od Rusije. Sasvim je prirodno da su se odnosi sa takvim slučajevima stalno pogoršavali, što je bilo u skladu sa vizijom evropskih atlantista, koji su u potpunosti podržavali kurs ka novom hladnom ratu i eskalaciji odnosa sa Rusijom. Taj deo evropskog establišmenta koji se zalagao za ekonomsku saradnju sa Rusijom i veću nezavisnost EU u međunarodnim poslovima (uključujući pitanje stvaranja sopstvene vojske EU) na kraju se povukao na evropskom nivou, zbog toga diplomatsku liniju EU prema Ruskoj Federaciji (uključujući i ukrajinsko pitanje) u potpunosti određuju atlantisti. Otuda prirodni rezultat rusko-evropskih odnosa, gde je jedna od strana pokušala da zahteva jednostrane ustupke koristeći ultimatumsku retoriku. Otuda i karakteristične ocene Lavrova, koje pokazuju da je Moskva umorna od ove retorike, posebno uzimajući u obzir nepotpuni vojno-politički subjektivitet EU, koji nije formiran proteklih godina. Stoga, u pozadini faktičkog fijaska rusko-evropskih diplomatskih odnosa, Moskva fokusira svoju pažnju na činjenicu da je spremna da sa pojedinim zemljama EU radi na određenim pitanjima, ne obraćajući previše pažnju na mišljenje Evropske strukture. Sasvim je jasno da se naglasak stavlja na ekonomsku saradnju sa Nemačkom, ekonomski projekti na Balkanu i odvojeni odnosi sa pojedinačnim zemljama, poput Mađarske, koje zauzimaju granični položaj u odnosu na Brisel i panevropsku birokratiju. Na kraju, ovo je priznanje činjenice da Sjedinjene Države još uvek kontrolišu Evropu, a EU nikada nije uspela da postane punopravni i potpuno nezavisan igrač, stoga Moskva artikuliše svoju spremnost da stupi u kontakt sa pojedinim zemljama EU, koristeći svoje unutrašnje kontradikcije i heterogenost. Rešenje sukoba u Ukrajini očigledno nije snažno povezano sa položajem evropskih zemalja, jer su ključevi rata i mira u Ukrajini u Vašingtonu. Stoga je vrednost hipotetičkih pregovora u formatu Minska i Normandijskog formata uz učešće Francuske i Nemačke blizu nule. Jasna ilustracija ovoga je sramotna šutnja Evrope o stvarnom odbijanju da primeni Štajnmajerovu formulu, što je Ukrajina prihvatila, ali je potom de fakto odbila da se pridržava. ...

  3. Miraš says:

    Nastavak 2. Stoga, ako se Rusija nadala da će Evropa steći potpunu subjektivnost i da s njom bi bilo moguće razgovarati kao sa nezavisnim igračem koji se ne osvrće na Vašington, Moskva sa tim nije baš najbolje uspela. U ovoj fazi, EU nije bila spremna za potpunu subjektivnost. Prema tome, pokušaji Moskve da apeluje na potrebu za jednakošću i transparentnošću ne nailaze na razumevanje - Brisel emituje američki ultimatum, koji se sastoji od zahteva koje Moskva sigurno ne želi i neće ispuniti. Pa, pošto EU deluje samo kao ponavljač tuđeg političkog stava (uključujući i pitanje Ukrajine), ima li onda smisla raspravljati o tim zahtevima sa repetitorom kada je o tome lakše razgovarati sa pokretačima ultimatuma i stvarnim operatorom procesa u Ukrajini? Naravno, zbog opšteg slabljenja američke pozicije u svetu (ne samo zbog Trampove vladavine), situacija sa Evropom se može promeniti, a oni krugovi koji zagovaraju suverenu politiku Brisela na kraju mogu promeniti prirodu odnosa između SAD i EU, ali ovo izgleda verovatnije kao dugoročno pitanje. Sledećih nekoliko godina, EU će uglavnom dati saglasnost Sjedinjenim Državama i prilagoditi se američkoj politici, povremeno se buneći oko nekih pitanja (poput Severnog toka 2). S tim u vezi, čini se da su razgovori o „ujedinjenoj Evropi od Lisabona do Vladivostoka“ udaljeni od stvarnosti. Stoga će u narednim godinama Ruska Federacija biti od velikog interesa za zajedničke projekte sa Kinom, Iranom, Turskom i drugim zemljama Evroazije, koji slede nezavisni kurs i ne osvrću se na Vašington. Ovaj proces će logično slediti iz trenutne fragmentacije raspadajućeg globalnog svetskog poretka i stvoriće osnovu za budući multipolarni svet. Ukrajinsko pitanje u ovom kontekstu ubrzalo je proces geopolitičke fragmentacije i stavilo tačku na pokušaje uvlačenja Rusije u globalnu zapadnu civilizaciju. Ova vrata su se zatvorila za Rusiju demonstrirajući da je put ka Zapadu, koji se vodio od uništenja SSSR-a, doveo do geopolitičkog ćorsokaka. Rusija se tamo (na Zapadu) nikada nije očekivala, ni u obliku Ruske imperije, ni u obliku SSSR-a, ni u obliku Ruska Federacija. Velika je šteta što je trebalo toliko vremena da se razume ova očigledna činjenica. (Ovo je svež intervju Lavrova za ruske medije).

  4. Miraš says:

    Ovaj intervju snimiće i iz EU. Dakle Lavrov je poručio EU, i to pre donošenja njihovih novih sankcija prema Rusiji, da su nula običan repetitor ili papagaj. ALI moguće je da je EU svesno žrtvovala sebe da bi na drugoj strani pravila što veću štetu Rusiji. Ukrajina nije samo osnovni razlog neslaganja između Rusije i EU. Nego Ukrajina je iskorišćena kao zgodan povod da bi se ostvario glavni cilj - slabljenje Rusije. Da li će ova glasna i jasna poruka Lavrova trenutno naterati EU da odustane od izricanja novih sankcija prema Rusiji? Ne verujem, manje verovatno. EU će nastaviti da igra svoj stari valcer sa izlapelim Bajdenom.

    • Miraš says:

      Tekst koji sam prenela je druga opomena Sergeja Lavrova Evropskoj uniji nastala u veoma kratkom vremenu. Prva opomena se dogodila tokom posete Žozepa Borelja Moskvi. Povodom ove druge novinari su 15.02. pitali Petera Stano portparola EU kako ocenjuje najnovije poruke Lavrova o budućim odnosima EU i Rusije. Odgovor: EU nema nameru da preko medija razmenjuje stavove i komentariše svaku izjavu šefa diplomatije Rusije. Stano je ocenio da je EU već tokom posete šefa diplomatije Žosepa Borelja Moskvi ”dobila odgovor”. ... Inače iz Brisela su najavili da će 22. februara ministri spoljnih poslova EU na sastanku Saveta Unije razgovarti o daljim odnosima EU i Rusije. Da li će opet pucati sebi u noge, a da bi kao rezultat takve žrtve komšiji crkla krava.

  5. Miraš says:

    Dok slučaj Navaljni je ukras na šlagu EU "torte". ali sve je u istom kvarnom stilu. Zbog ljutnje EU i mogućih novih sankcija povodom hapšenja i osudjivanja Alekseja Navaljnog prošle nedelje Lavrov je izjavio da je zvanična Moskva spremna da raskine odnose sa EU ukoliko joj Brisel ponovo nametne ekonomske sankcije.

  6. Velika Metla says:

    Nije za medije kad vas Lavrov taslači, ali je za medije kad vi Gevropljani kao najgore seoske prekoplotuše lajete na Rusiju ? Ne možete više vi G-ejvropljani nikoga iole normalnog prevariti. Pukli ste. Uskoro će vam to biti mnogo jasnije.

  7. Beli Orao says:

    Moral im je nizak , ljudskost u guzici , rezvraćeni pederaši i manijaci , valjda je vučko shvatio da gejeve neće moći više da podržava a i lezbe isto tako !!! Inače ode tintara kao i kod Đukonjine !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *