Tarabiću Dinkiću

Tweet

Piše: Željko Cvijanović

“Ovaj posao ne radim da bi me danas svi ljudi voleli, već da bi jednoga dana cenili rezultate koje sam postigao i ono što sam iza sebe ostavio svojoj državi i narodu.“ Koji velikan je ovo rekao? Dinkić. Mlađan Dinkić. Čovek čiji se doprinos srpskoj ekonomiji da porediti samo sa učinkom generala Fon Makenzena, Fon Lera i Klarka – zajedno.

Hajde, međutim, da načas zaboravimo Dinkićev grandiozni doživljaj sebe u srpskoj istoriji. U trenutku kad pred čitaocem bude ovaj broj Novina novosadskih, i on i ja znaćemo ono o čemu u trenutku pisanja ovog teksta (sreda uveče) pojma nemamo. Znaćemo, dakle, hoće li Dinkić ostati u vladi ili će leteti iz nje. Naravno, to što u petak više neće biti ni vest odrediće sudbinu Srbije više nego bilo šta drugo što je moguće oposliti za jedan dan, uključujući i prirodne katastrofe svake vrste.

Hajde onda da vidimo. Kad bismo smeli da se oslonimo na unutrašnju logiku političke scene – a to će reći na Vučićevo raspoloženje prema Dinkiću – lako bismo zaključili da Mlađe već do ponedeljka neće biti u vladi i da će najkasnije u utorak biti bačen lavovima. Ali čovek koji je toliko zadužio nemačke (austrijske) banke u Srbiji da će – ako je ikada ponovo bude – njegov nos biti na novčanici nove rajhsmarke, najmanje podleže logici unutrašnje scene. Elem, o njegovoj sudbini odlučiće stranci, a kako oni odluče, tako će nam se otvoriti karte, odakle ćemo pročitati kakvu su sudbinu namenili srpskoj ekonomiji.

Dakle, ako Dinkić ostane, biće to i protiv Vučićeve i protiv Dačićeve volje. Što će Mlađa znati veoma dobro i ubuduće će ih oko ekonomije pitati manje nego do sada, kad ih nije pitao ništa. Istovremeno, to neće značiti samo koliko su stranci zadovoljni Dinkićevim minulim radom već i koliko su bezbrižni što se tiče prevratničkog potencijala Srba. Jer, to će biti kako cene da su Srbi notorne dileje, pa će im trebati još bar deset godina da provale šta im je Dinkić uradio. Ni srpska ekonomija neće trajati toliko, Srbija će se gasiti polako, kao sveća, a Mišković i Beko će se razlikovati od ostalih po tome što će samo oni imati metalno ralo. Ako su odlučili da se Dinkića reše, to znači kako su im službe dojavile da su Srbi skapirali, da škripuću zubima i kako valja smišljati nešto novo jer bi moglo svašta da se dogodi, čim svi odseku sebi prste.

Zato će, ako Dinkić bude zamenjen, igrati jedan od dva scenarija. Prema prvom, Dinkić će da bude zamenjen istim takvim, mada se na mestu Bože Đelića, Ace Vlahovića, Gorana Pitića i još ponekog koji ispunjava uslove ne bih radovao. Jer, ako bude morao da ode, Dinkić neće otići u zasluženu penziju, koju će provoditi pišući pesme za Kebu, nego će morati da bude kažnjen. Ako on bude kažnjen, to će da znači da će kazna stići i ostale ekonomske ubice jer će samo po tome onaj koji ga zameni moći da drugim sredstvima igra istu igru i zamajava Srbe narednih 13 godina, posle čega ni detelina neće rađati.

E sad, da nije lako naći istog kao Dinkića, to stoji, ali ne sumnjajte da među socijalistima i naprednjacima ima mnogo onih koji bi da pokušaju. A pokušati je najvažnije, za vešala je kandidata uvek najlakše naći. Ako, pak, na Dinkićevo mesto dođe ozbiljan i kredibilan čovek – a da pritom nije poludeo – to će značiti da je kod Vučića pobedio instinkt za preživljavanjem i razumevanje da je preživljavanje u politici najteži posao. Naravno, što više bude želeo da preživi, više će biti i onih koji bi da ga ubiju. Ovako ubija sam sebe, onako će ga ubijati svi ostali.

Elem, ja samo znam da će sebe preživeti najteže, a vi za ostalo računajte.

(Novine novosadske)

Tweet