Театар Достојевског

Teatar Dostojevskog

2 aprila 2015

kul-teatar_620x0 325425464NAJZNAČAJNIJI ruski pisac 19. veka, F. M. Dostojevski, jedan je od najizvođenijih autora na pozorišnim scenama u 20. veku, a prisutan je i u 21. veku, ne samo u Rusiji već i u svetu, iako nije napisao nijednu dramu. Bilo je nekoliko pokušaja inscenacija i krajem 19. veka, ali delo Dostojevskog je oživelo tek na scenama u 20. veku i tako postalo svojevrsni dramaturški postskriptum – kaže za „Novosti“ Zoran Đerić, povodom svog ogleda o Dostojevskom, koji je objavio u knjizi „Dramaturški postskriptum“, u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine.

U Đerićevoj knjizi pozorišnih ogleda, pažnja je u prvom delu posvećena slovenskim piscima (sa izuzetkom Albera Kamija): Dostojevskom, Čehovu, Gombroviču, Vitkjeviču… U drugom delu su srpski pisci: od Jovana Popovića Sterije, preko Laze Kostića, Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, do Miloša Crnjanskog i Ive Andrića.

– Reč je o piscima koji su već odavno u istoriji pozorišta. Nastojao sam da dodam neku fusnotu, da pronađem nešto o čemu je manje pisano ili nije pisano. Pokušao sam da ukažem na manje cenjene, a, po mom sudu, važne aspekte pojedinih dela pomenutih pisaca. Otuda i ovaj „Dramaturški postskriptum“ – kaže Đerić.

Kada je u pitanju Dostojevski, autor ističe da je jedan od prvih problema žanrovsko određenje njegove proze:

– Nije jednostavno reći samo roman. Odnedavno se koristi simbioza: roman-tragedija. S tim u vezi i teatralnost Dostojevskog. Jedna od omiljenih reči čuvenog pisca je scena. Ona je kompozicioni princip svođenja više ličnosti u određeno mesto, od koga u jednom trenutku zavisi njihova budućnost. Scena je izgrađena kao mizanscen u pozorištu. Scena je kod Dostojevskog pozorišna. Scenski metajezik postoji u izobilju u povesti „Ujkin san“. Otuda je ona prvo i vrlo često inscenirano delo. Bogat je teatralni jezik „Sela Stepančikova“, potom „Zločina i kazne“, „Idiota“, „Braće Karamazov“. Dostojevski je prihvatio dramatičnu formu kao konstruktivni faktor svojih dela.

Svoj pozorišni život romani Dostojevskog su započeli na zapadu, na sceni pariskog teatra „Odeon“ i „Lesing teatra“ u Berlinu. Sada ga najviše igraju u Moskvi i Sankt Peterburgu, ali je igran i u Beču, Londonu, Milanu, Njujorku, Rimu, Lajpcigu, Krakovu, Oslu, Pragu, Beogradu, Novom Sadu…

– Iako je recepcija književnih dela Dostojevskog kod nas započela još u drugoj polovini 19. veka, njegove adaptacije i inscenacije su kod nas započete tek 1907. godine. Izvođene su adaptacije svih romana: od „Zločina i kazne“ (1907), preko „Idiota“ (1932) i „Braće Karamazovih“ (1938), do „Poniženih i uvređenih“ (1959) i „Zlih duhova“ (1975). Poslednje izvođenje je bilo 2013. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu – kaže Đerić.

Iz istog ugla ovaj autor posmatra i Ivu Andrića, najznačajnijeg srpskog i jugoslovenskog pisca 20. veka.

– Andrić je sumnjao u dramatizacije svojih dela, a sam nije pisao drame, niti je želeo da svoju prozu dramatizuje. To ipak nije smetalo brojnim dramaturzima i rediteljima da njegova prozna dela insceniraju, ali, uglavnom, posle piščeve smrti – kaže Đerić.

OŽENJEN GLUMICOM

Dostojevski je u mladosti više puta pokušao da napiše pozorišnu dramu. Ima tragova o tim pokušajima, ali nema sačuvanih tekstova. To ne znači da nije voleo pozorište. Družio se sa glumcima, pa se i oženio sa glumicom. U pozorištu svoga vremena nije imao, očigledno, dovoljnu inspiraciju – kaže Đerić.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *