„TEHRAN TIMES“: Ko je stvorio Islamsku državu – Cia, Saudijci, Katar ili MOSAD?

„TEHRAN TIMES“: Ko je stvorio Islamsku državu – Cia, Saudijci, Katar ili MOSAD?

29 августа 2014

islamic-state„Islamska država Iraka i Levanta” (ISIL) – ”nezavisni regionalni igrač ili, pak,tvorevina CIA – Mosada?” – pita se uticajni iranski list Tehran Times.

„Ako SAD smatraju da one sada mogu da poprave situaciju bombardovanjem teritorije Iraka, onda moraju da shvate da to nije moguće” – citira teheranski list Mehmeta Ali Šahina, zamenika predsednika vladajuće Partije pravde i razvoja (AKR) Turske.

Poslednje stečene teritorije u Iraku od strane ISIL, proglašavanje Islamskog kalifata, takođe poznatog kao ISIS ili DAESH, navodno „neočekivani” za zapadne države, dovode do pitanja, a ko stoji iza „diplomaca Al-Kaide”?

Ljudi nauke požurili su da optuže Saudijsku Arabiju, ali drugi informisani izvori ukazuju na Katar i Tursku kao na glavne krivce „izdavanja diploma nedržavnog aktera takfirskim teroristima”. Treći tvrde da je ISIL tvorevina SAD i Velike Britanije i da su obuku izvodile američka CIA i izraelski Mosad.

ISIL vuče korene iz kurdske ustaničke grupe koja se formirala posle američkog upada u Irak 2003. godine. Na njenom čijem čelu je bio bivši arhiterorista Abu Musaba al-Zarkavi, koji se kleo u vernost Al-Kaidi 2004. da bi formirao njen ogranak u Iraku (AKI).

Posle smrti al-Zarkavija, nakon vazdušnog udara SAD 2006, došlo je do obrta 2007., a plan je bio da se potkupe sunitska plemena da bi odustala od pružanja otpora američkoj okupaciji.

Zatim je AKI prošla kroz period slabljenja, ali se oporavila posle početka zapadne operacije usmerene na smenjivanje režima u Siriji 2011. kada je lider ISIL, Abu Bakr al-Bagdadi, potisnut od strane bojovnika sirijske terorističke grupacije Džebhat an-Nusra promenio naziv svojih kontigenata u Iraku u „Islamska država Iraka i Levanta” (ISIL).

Saudijski princ Bandar bin Sultan bio je čvrsto povezan sa naoružavanjem terorista-takfira u Siriji i Iraku u vreme dok je bio na dužnosti šefa saudijske obaveštajne službe – od 20. jula 2012. do ostavke koju je podneo 15 aprila 2014. godine.

Princ Bandar koji je 22 godine bio ambasador Saudijske Arabije u SAD – otvoreno je sugerisao teroristima političke ciljeve SAD i Saudijske Arabije, čak i indirektno pretio Vladimiru Putinu da će osujetiti zimske Olimpijske igre u Sočiju uz pomoć ekstremista pod saudijskom kontrolom ako, navodno, Moskva ne obezbedi podršku Saudijcima i sa svoje strane ne učini ustupke u Siriji.

„Ja mogu da vam garantujem zaštitu zimske Olimpijade u gradu Sočiju na Crnomorskoj obali sledeće godine” – navodno je princ Bandar rekao Putinu prilikom susreta 2013. godine.

Katar je bio glavni logistički isporučilac za takfirske ekstremiste koji su pokušavali da svrgnu vladu predsednika Sirije Bašara Asada.

Prema pisanju New York Times, Katar je 2013. isporučio islamistima 85 aviona oružja i hrane za razliku od 37 iz Saudijske Arabije i još manje količine „pomoći” od drugih subjekata kao što je, na primer, Jordan. Istovremeno, iako nije tako veliki finansijski sponzor takfira kao Katar, Turska, ipak služi kao prvorazredna tehnička baza preko koje su išli i idu veći deo municije, materijala i „radne snage” za strane plaćenike u Siriji.

Na zajedničkoj pres-konferenciji sa premijerom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i turskim predsednikom Abdulahom Gulom u avgustu 2009., vladar Katara, šeik Hamada bin Halifa al—Tani, izrazio je želju da izgradi gasovod preko Sirije u Tursku za izvoz prirodnog gasa svoje zemlje.

„Mi smo spremni za gasovod iz Katara u Tursku” – uzviknuo je on i, žureći da realizuje taj cilj, Katar je počeo da pomaže inostranu pobunu u Siriji gotovo odmah pošto je ubijen pukovnik Muamer el-Gadafi u Libiji u oktobru 2011. Pre toga Katar je odigrao glavnu ulogu u svrgavanju libijskog režima, isporučivanjem oružja pobunjenicima, snabdevanjem i obukom.

U januaru 2011. na američkom tv-kanalu CBS News, u emisiji „60 minuta”, šeik Hamad bin Halifa al-Tani saopštio je da želi da svrgne sirijsku vladu: „Da bi se zaustavila ubijanja… neke trupe moraju da uđu u Siriju”. Zatim je u februaru premijer Katara, Hamad bin Džasem al-Tani, potvrdio: „Moramo da učinimo sve što je neophodno da pomognemo (sirijskoj opoziciji), pored ostalog i dajući joj oružje da se odbrani”.

Zamenik ministra inostranih poslova Saudijske Arabije, princ Abdulaziz bin Adula al-Sud, osnovao je vojnu komandu i centar za kontrolu u turskom gradu Adana, koji predstavlja „dom” za američku avio-bazu Indžirlik i komforno mesto za prosleđivanje „nesmrtonosne” pomoći Vašingtona. Tada su se i pojavila neka tri kuvajtska pomagača koji su počeli da pružaju veliku podršku ISIL – Šafi el-Adžmi, Hadžadž el-Adžmi i Al Anizi.

Obećanja SAD i Katara da će „posle pobede” salafiti-džihadisti moći da se transformišu u političke igrače i učesnike „demokratskog procesa”, pokazala su se nerealnim.

U intervjuu Al-Džaziri 7. septembra 2011., bivši emir Katara insistirao je: „Videćete da će se ekstremizam pretvoriti u građanski život i građansko društvo”. Ali, umesto da se teroriste transformišu u političke igrače – SAD su, zajedno sa svojim saudijskim, katarskim, turskim i zapadnim saveznicima, stvorile monstruma sa više od 50.000 ubica izvan svake kontrole, koji kontrolišu površinu veličine Belgije.

„Ono što je počelo u Siriji u proleće 2011. kao obična pobuna nekoliko takozvanih ustanika – razvilo se i pretvorilo u surovi i krvavi pokret na čelu sa klikom salafita koji se nalaze u Saudijskoj Arabiji, Kataru i Turskoj, da bi svrgnuli ne samo sirijski režim nego i zauzeli Irak i Liban” –požalio se libanski političar Aga Šaukat Džafri.

Ne samo da ISIL stvarno predstavlja neposrednu pretnju za Siriju, Liban i Tursku, već njegovo brzo pretvaranje u regionalnog aktera dovodi u opasnost saudijske interese koji pretpostavljaju da bi za Er-Rijad bilo razumno zbližavanje sa Teheranom. Međutim Er-Rijad nastavlja svoju iransku fobiju i kritiku u retorici i pismeno.

U stvari, ISIL može da bude tvorevina CIA i Mosada. Senator SAD, Džon Mekejn, fotografisan je zajedno sa liderom ISIL, Abu Bakarom al-Bagdadijem, koji je prema podacima izvora povezanih sa Edvardom Snoudenom, a koje su otvorile obaveštajne službe Irana, u stvari, Sajmon Eliot, jevrejski agent cionističke obaveštajne službe Mosad.

Realni plan je bio da se izvrši upad u zemlje koje predstavljaju pretnju za izraelski projekat u cilju stvaranja biblijskog „Velikog Izraela”. U svakom slučaju, u pravu je zamenik predsednika turske partije AK, Mehmet Ali Šahin: bombardovanja neće zaustaviti nered koji su stvorile SAD i njihovi zabludeli saveznici.

Radi iskorenjivanja pogubnog takvirskog terorizma na Bliskom Istoku – SAD moraju da ograniče svoju podršku cionističkom režimu, da odustanu od promene režima u Siriji i da vode ravnopravan dijalog sa jedinom regionalnom silom koja može da pomogne u nastaloj situaciji – sa Iranom.

(za Fakti.org prevela: Ksenija Trajković)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u