ТЕК ЋЕМО ДА СТРАДАМО – ЦЕЛА ИСТИНА о последицама НАТО бомбардовања, УРАНИЈУМ није оно НАЈГОРЕ!

Tweet

Број новооболелих од најтежих малигних тумора повећан је чак осам пута после НАТО бомбардовања, тврди специјалиста максилофацијалне хирургије и здравственог менаџмента Алек Ј. Рачић. Он у својој књизи „Здравствене последице НАТО бомбардовања 1995/99. године“ коју ће ове недеље преставити и у Москви, открива праву истину о штетном утицају НАТО бомби по здравље грађана Србије и Републике Српске.

Отров у води и земљи

– НАТО је у бомбардовању Републике Српске такође користио муницију с осиромашеним уранијумом и нанео несагледиве последице по здравље становништва целе БиХ. Једина разлика је што је у Југославији извршио један вид експеримента бомбардовањем петрохемијских индустрија где су се вршиле прераде неких веома опасних супстанци. Гађање тих фабричких постројења довело је до ослобађања штетних материја, као што је фозген, који је бојни отров, а кад испари у ваздух, постаје дифозген, који је још опаснији – прича Рачић.

Бомбардовање петрохемије још је штетније од муниције с осиромашеним уранијумом, јер су отрови из постројења одмах ушли у водотокове, земљишта, ваздух и ланац исхране.

Агресивнији тумори

Поред тога, како Рачић каже, на нашу земљу су бачене супстанце опасније од осиромашеног уранијума, попут платонијума и изузетно отровног полонијума 17. Рачић је чак од НАТО савеза тражио тачан састав бомби које је је избацивао авион А10, али му нису дали.

– Повећање новооболелих од малигних тумора више је него очигледно и нема другог етиолошког фактора осим НАТО бомбардовања. Посебно сам у књизи обрадио случај популације у Хаџићима у Републици Српској, где су била обимна бомбардовања осиромашеним уранијумом. Пре 1995. године у Хаџићима је било само 12 случајева малигних обољења да би након бомбардовања, од оних који су се иселили у Братунац, њих 400 умрло од малигних тумора – каже Рачић.

Исто тако, број оболелих у централној Србији 1994. године износио је 5.858, а 2011. око шест пута више – 33.000.

– Оно што треба узети у обзир јесте да је 1994. године било више становништва. До данас се велики број људи иселио, а популација је смањена негативним приодним прираштајем, тако да је оболевање заправо повећано осам пута – објашњава саговорник.

У разговорима са патолозима он је открио и да у последњих 15 година тумори показују већу агресију, да више разарају ткива, а да су ћелијске мутације сложеније због чега су разорне моћи тумора јаче него раније.

(Српски телеграф)

Tweet