ТЕКСТ КОЈИ ЋЕ РАЗБЕСНИТИ ФЕМИНИСТКИЊЕ И НВО – НЕ ПОСТОЈИ РОДНА РАВНОПРАВНОСТ, већ култура односа и поштовања полова и међу половима

TEKST KOJI ĆE RAZBESNITI FEMINISTKINJE I NVO – NE POSTOJI RODNA RAVNOPRAVNOST, već kultura odnosa i poštovanja polova i među polovima

24 septembra 2017

Piše: Miloš Kordić

Poslednjih nekoliko dana naslušah se i načitah toliko toga o „rodnoj ravnopravnosti“, a najviše svega i svačega.

Taman sam bio smetnuo s uma postojeći Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je na snazi punih osam godina i koji nikako nisam uspeo da potpunije razumem, kadli nam stiže prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica i ministarka u Vladi Srbije, a u ulozi predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, predlagača Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Dakle, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, i samo telo, kao predlagači tog Nacrta, prenebregli su više postojećih zakonskih dokumenata, uključujući i Ustav ove zemlje, i institucija koji i koje regulišu tu oblast (u priličnoj meri komplikovano i nejasno), pa bi trebalo i da brinu o svemu šta se dešava s njom i u njoj, i predlaže, predsednica naime, Nacrt novog, to jest njihovog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Dohvatio sam se Nacrta… koji je tako zdušno i iz petnih žila snažno obrazlagala, tumačila u stvari gospođa ministarka, odnosno predlagačica Mihajlovićeva.

I moram da priznam da sam ja tu opet malo šta razumeo. Osim što sam u svemu tome naslutio ponovni pokušaj da se žene potpuno uguraju tamo gde im nije njihovo prirodno mesto. Nego je to nekakvo veštačko, izveštačeno mesto. Opisano i u Nacrtu obrazloženo s bezbrojnim nejasnoćama, nedorečenostima, nepoznavanjem materije koju Telo pokušava da reguliše. Pa se Nacrt pretvorio u spisak nečijih „lepih želja“. I nekome veoma potrebnih želja kako bi nam naš ženski deo društva oteo iz ruku. Kao decu što nam svojim nakaradnim zakonima otimaju. A mi, muški odavno smo već oteti.

Kad običan građanin, ali građanin s prilično složenim životnim i radnim iskustvom, čita Nacrt, može slobodno da pomisli da je ovo zemlja blagostanja i da u njoj nema drugih briga nego se baktati s rodnom ravnopravnošću, raznim diskriminacijama, nasiljem u porodici, u školama, na ulici, na stadionima… Što je sve regulisano brojnim pravnim dokumentima, kojih bi se trebalo samo držati i postupati prema njima. Ali…

Gde to postoji i kako uopšte može da postoji rodna ravnopravnost? Ta izmišljena jezička kovanica koja svoje utemeljenje nema ni u jednoj jedinoj ni prirodnoj ni društvenoj nauci. A nema je zbog toga što ne postoji. A ne postoji zbog toga što smo se rodili kao muškarci i žene. I što ja, i sve da sam hteo, nisam mogao da rodim dvoje naše dece. A mojoj je supruzi to uspelo. A uspelo je jer je Projektant, Tvorac, Priroda, Bog… svejedno ko, tu ulogu dodelio njoj. I gde je tu rodna ravnopravnost?

Prema tome, već na polasku u živote, ona u svoj, a ja u svoj, nismo krenuli ravnopravno: ona je bila i jeste žensko, a ja sam bio… a sada, u 74. godini, nisam baš siguran da znam šta sam. Osim što sam zadovoljan i srećan deda. I to mi je dovoljno.

Šta u tom Nacrtu znači onih 40 procenata žena na javnim funkcijama itd? Zar ne bi trebalo, ako je već u pitanju ravnopravnost, i svih 50 odsto? To je ravnopravnost. Ili predlagači zamišljaju da će žene činiti 40 odsto, muškarci, ravnopravno, to jest takođe 40 odsto, a onih 20 odsto dobiće valjda oni srednjeg roda!?

Nije mi jasno što je ovaj današnji svet navalio na tu ravnopravnost i različitosti?

Ravnopravnost i tolerancija različitosti grade se, uče, razvijaju od malih nogu: kulturom, vaspitanjem, međusobnim poštovanjem. I trebalo bi da se razvijaju, bogate i čuvaju što sređenijim životom stanovnika svake, pa i ove države. Da se čuvaju ljubavlju, poštenim poslom i pošteno plaćenim tim poslom, pravdom, pošteno garantovanim i pošteno plaćenim porodiljskim, mogućnošću da se svojoj deci pruži što srećniji i radosniji život. A iz srećnog i radosnog života, danas, da im se pruži što radosniji pogled u nadu neke još lepše sutrašnjice. A ne da upire pogled iz sadašnjosti, kakva je – takva je, u budućnost svoje škole sa što više policajaca koji je obezbeđuju.

Ravnopravnost se postiže izborom najboljih. Pa bile to žene ili muškarci. I to treba pravno što savršenije regulisati i u praksi boriti se za doslednu primenu toga što je u pravnim dokumentima ozakonjeno. A ne u unapred određenim procentima.

I još nešto: kad će ti borci i „borkinje“ za „rodnu ravnopravnost“ da se okanu silovanja srpskog jezika? Znači li to da bi trebalo da sam i ja nezadovoljan sa Evropom, Azijom, Afrikom, Amerikom, Australijom… sa Srbijom, Rusijom, Bugarskom, Grčkom, Švedskom, Francuskom, Italijom… sa Savom, Drinom, Moravom, Mlavom, Kolubarom, Tisom, Nišavom, Lepenicom, Toplicom, Pčinjom, Jermom, Moravicom, Bjelicom… Da nam nije Dunava, Timoka, Peka, Tamiša, Lima, Rzva, Uvca… baš bi se muški rodni neravnopravno proveli. Znači li to da bi trebalo da pišem da Srbija ima toliko i toliko kokošiju i petlova, toliko i toliko konja i kobila, toliko i toliko ovaca i ovnova, da Zasavicu nastanjuje toliko i toliko vrsta ptica i ptičaca… Znači li to da bi muškarci trebalo da se zalažu za to da i kuća bude i kućac, soba i sobac, štala i štalac, zgrada i zgradac, ulica i uličac… Dobro, neko može da kaže: imate trg, bulevar… Hoće li naše žene biti majstorice: bravarke ili bravarice, tesarke ili tesarice, zidarke ili zidarice, vodoinstalaterke i vodoinstalaterice… zatim kopačke ili kopačice kanala… zatim vodnice prve klase ili vodničice prve klase, generalke ili generalice… Piše li u Ustavu Srbije da njena Skupština bira predsednika ili predsednicu Skupštine? Piše li da Skupštinom predsedava „predsednik ili predsednica“? I ako piše, koje je od njih prvo napisano? Jer ako je predsednica, onda nije rodno ravnopravno. Ako je predsednik, takođe. Da li građani biraju „predsednika ili predsednicu“države? I ako piše, koje prvo piše?

Jezik je živo biće. On klija u svom narodu i rađa se i razvija iz njega. Njegov narod ga nosi i pronosi, bogati ga, menja… A stručnjaci normiraju ono što im narod rodi i što imaju da normiraju. Sve drugo je silovanje jezika.

Kako bi bilo lepo da ti silni prozapadni, evroatlantski pronosioci ideja o jednopolnim brakovima, o LGBT populaciji, o GMO hrani, o kojekakvim vrednostima koje su uglavnom bez bilo kakvih vrednosti… ostave ovaj narod na miru. Narod koji i kad ima posao, mora najčešće kod „stranih investitora“ da radi za bednu platu. I da ćuti. Jer „strani investitor“ je došao zbog svog kapitala. A ne zbog čoveka ili žene, zbog rodne ravnopravnosti u Srbiji. Za njega postoji isključivo gospodin Kapital. Kakav čovek, kakva žena, kakav, vrtić škola, kakav porodiljski…

Nedavno sam putovao po zemlji Srbiji i video: brojne table naziva naselja s različito ispisanim slovima, mnogo naselja bez tabli, ispisanih tabli s pravopisnim greškama, mnogo raskrsnica bez pravilno obeleženih znakova za dalje i kuda, a na mnogo njih i bez bilo kakvih oznaka, mnogo neuređenih puteva, posebno lokalnih…

Spada li i to u „rodnu ravnopravnost“?

(INTERMAGAZIN)

KOMENTARI



9 komentara

  1. Trifun says:

    Ovaj svijet su stvorili muskarci, mentalno i fizicki, 99% sto vidite oko sebe su stvorili muskarci. Mi smo se zrtvovali vijekovima za to, mentalno radili i stvarali, kada izadete na ulicu i pogledajte oko sebe. Sta je zena stvorila tu?? Ili u svojoj kuci ili stanu. Nista. A hoce da vlada i u kuci i upravlja drzavom i nad nama da vlada. Krenula je zena u direktnu borbu na nas, prsa u prsa. He,he...Nema nazad.

    • Edin says:

      Respekt

  2. Zoran says:

    Ta ravnopravnost je uvedena zbog gejeva i oni su je i uveli. Radi se o tome da ako musko postane zensko ili obratno imaju ista prava kao pravo musko ili zensko. Inace medju nama obicnima ima samo postovanej drugog pola, ravnopravnost ne postoji, jer muski ne radjaju i recimo muski se ne takmnice sa zenskima ni u jednom sportu jer su mnogo jaci. Znaci ravnoprravnost ne postoji. Sto se tice plate zenskih i muskih...svako ima pravo d aplati svakog koliko hoce.

    • Edin says:

      Koliko sudaca a koliko sudkinja radi na Opštinskom sudu ... u Zagrebu je jedan sudac a devet sutkinja i sve su zapisničarke, niti jedan zapisničar. Od onih devet, osam ih ima dva prezimena. Pazi sad! Ulaziš u sudnicu, sutkinja, zapisničarka, bivša, njena odvjetnica, dvije iz Centra Za Socijalni Rad...odmah je jasno tko ima rogove u razvodu braka, zar ne! Ako išta pokušaš reći, sutkinja te opomene a ex.supruga drži monolog, ja opet da se branim a sutkinja me upozorava ako kažem još jednu rijeć da će me osuditi na 15 dana zatvora radi nepoštivanja suda!!! To se druškane zove "radikalni feminizam"....Lijep pozdrav!

      • Ivan says:

        Istina Plus i kad ima neko muško onda u tom društvu nesme ni on ništa reci

  3. Kosovac says:

    Časni starina Miloš Kordić odlično opisuje tu „rodnu ravnopravnost“, s tim što greši u jednom: Te zakone ne pišu glupaci, njih pišu vrlo pametni i prefrigani pokvarenjaci iz Protokola Sionskih Mudraca. Pošto tu „rodnu ravnopravnost“ ne prihvata niko normalan, samo debilima i sorošoidima izgleda prihvatljiva, mora se potegnuti za primenom sile. Tu se odlično snašla Zorana Mihajlović, koja je dobro školovana i mora se priznati da nije glupa iako je doktor za glupost. Kao operativcu dobro joj ide, uspeva joj svaka glupost, tako da sem Odlikovanja vladike šumadijskog Jovana, može joj se dodeliti još neko odlikovanje, ali sa prave adrese Tajne stranke.

  4. Rastko says:

    Insistirajući da su jednaki oni koji nisu (ne postoje sasvim jednaka stvorenja uopšte, niti jednaki uslovi), bolje osporavamo a lošije nagrađujemo. Zato je insisiranje na jednakosti najštetniji vid nepravde, jer usporava napredovanje. Zapravo, ako neku ekonomiju, ekipu, društvo uopšte, hoćete da izbacite iz visoke konkurencije, podmećite im neku priču o ravnopravnosti! Priča o rodnoj ravnopravnosti je ista vrsta demagogije. Verovanje da će feminizirana Srbija biti konkurentnija u ekonomskim utakmicama takođe je naivna.

  5. Mihailo Alić says:

    Pisac baš nije stručan za temu, mnoge stvari oko kvota mu nisu jasne, ali se ipak usuđuje da piše i diskutuje. Počinje sa uvodom: "Taman sam bio smetnuo s uma postojeći Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je na snazi punih osam godina i koji nikako nisam uspeo da potpunije razumem". Ovaj uvod govori 3 stvari: 1. da ne zna da se taj zakon zove Zakon o ravnopravnosti polova, 2. da se primenjuje od 2009, znači 10 a ne 8 godina, i 3. ako kaže da nikako nije uspeo da ga potpunije razume, onda je ili trebalo da se obrati stručnjacima (meni ili Vladislavu Đorđeviću), ili da odustane od pisanja članaka. Jer ako ne razumeš ono što prethodi, kako ćeš razumeti ono što sledi?!?!?

    • Filip says:

      Ne bih da razočaram Vas "stručnjaka" i da vam otkrijem da postoji datum kada je tekst objavljen - 2017, pa onda ne treba toliko biti stručan da je tada, te 2017. godine, stvarno bilo "PRE 8 GODINA". To bi bar kao stručnjak trebali prvo da proverite pre nego što izustite nešto kritički, to je lako da se proveri jer piše datum iznad svakog teksta. Ona teža stvar za otkrivanje Vama "stručnjacima" je ta da je tekst pisan u šaljivom tonu, odnosno da imamo stvari koje su mnogo bitnije od rodne ravnopravnosti za ovu zemlju i ovaj narod. Ali vi to niste shvatili! Žalosno je da vama kao "stručnjaku" neko morao na ovaj način da objašnjava tekst, kao da ste osnovac, a još žalosnije je što mi se čini da tekst niste ni pročitali pa si kao "stručnjak" dajete za pravo da kritikujete. Najžalosnije od svega je to da ste vi "STRUČNJAK"!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *