ТЕКСТ КОЈИ ЋЕ РАЗБЕСНИТИ ФЕМИНИСТКИЊЕ И НВО – НЕ ПОСТОЈИ РОДНА РАВНОПРАВНОСТ, већ култура односа и поштовања полова и међу половима

ТЕКСТ КОЈИ ЋЕ РАЗБЕСНИТИ ФЕМИНИСТКИЊЕ И НВО – НЕ ПОСТОЈИ РОДНА РАВНОПРАВНОСТ, већ култура односа и поштовања полова и међу половима

24 септембра 2017

Пише: Милош Кордић

Последњих неколико дана наслушах се и начитах толико тога о „родној равноправности“, а највише свега и свачега.

Таман сам био сметнуо с ума постојећи Закон о родној равноправности, који је на снази пуних осам година и који никако нисам успео да потпуније разумем, кадли нам стиже проф. др Зорана Михајловић, потпредседница и министарка у Влади Србије, а у улози председнице Координационог тела за родну равноправност, предлагача Нацрта закона о родној равноправности.

Дакле, председница Координационог тела за родну равноправност, и само тело, као предлагачи тог Нацрта, пренебрегли су више постојећих законских докумената, укључујући и Устав ове земље, и институција који и које регулишу ту област (у приличној мери компликовано и нејасно), па би требало и да брину о свему шта се дешава с њом и у њој, и предлаже, председница наиме, Нацрт новог, то јест њиховог закона о родној равноправности.

Дохватио сам се Нацрта… који је тако здушно и из петних жила снажно образлагала, тумачила у ствари госпођа министарка, односно предлагачица Михајловићева.

И морам да признам да сам ја ту опет мало шта разумео. Осим што сам у свему томе наслутио поновни покушај да се жене потпуно угурају тамо где им није њихово природно место. Него је то некакво вештачко, извештачено место. Описано и у Нацрту образложено с безбројним нејасноћама, недореченостима, непознавањем материје коју Тело покушава да регулише. Па се Нацрт претворио у списак нечијих „лепих жеља“. И некоме веома потребних жеља како би нам наш женски део друштва отео из руку. Као децу што нам својим накарадним законима отимају. А ми, мушки одавно смо већ отети.

Кад обичан грађанин, али грађанин с прилично сложеним животним и радним искуством, чита Нацрт, може слободно да помисли да је ово земља благостања и да у њој нема других брига него се бактати с родном равноправношћу, разним дискриминацијама, насиљем у породици, у школама, на улици, на стадионима… Што је све регулисано бројним правним документима, којих би се требало само држати и поступати према њима. Али…

Где то постоји и како уопште може да постоји родна равноправност? Та измишљена језичка кованица која своје утемељење нема ни у једној јединој ни природној ни друштвеној науци. А нема је због тога што не постоји. А не постоји због тога што смо се родили као мушкарци и жене. И што ја, и све да сам хтео, нисам могао да родим двоје наше деце. А мојој је супрузи то успело. А успело је јер је Пројектант, Творац, Природа, Бог… свеједно ко, ту улогу доделио њој. И где је ту родна равноправност?

Према томе, већ на поласку у животе, она у свој, а ја у свој, нисмо кренули равноправно: она је била и јесте женско, а ја сам био… а сада, у 74. години, нисам баш сигуран да знам шта сам. Осим што сам задовољан и срећан деда. И то ми је довољно.

Шта у том Нацрту значи оних 40 процената жена на јавним функцијама итд? Зар не би требало, ако је већ у питању равноправност, и свих 50 одсто? То је равноправност. Или предлагачи замишљају да ће жене чинити 40 одсто, мушкарци, равноправно, то јест такође 40 одсто, а оних 20 одсто добиће ваљда они средњег рода!?

Није ми јасно што је овај данашњи свет навалио на ту равноправност и различитости?

Равноправност и толеранција различитости граде се, уче, развијају од малих ногу: културом, васпитањем, међусобним поштовањем. И требало би да се развијају, богате и чувају што сређенијим животом становника сваке, па и ове државе. Да се чувају љубављу, поштеним послом и поштено плаћеним тим послом, правдом, поштено гарантованим и поштено плаћеним породиљским, могућношћу да се својој деци пружи што срећнији и радоснији живот. А из срећног и радосног живота, данас, да им се пружи што радоснији поглед у наду неке још лепше сутрашњице. А не да упире поглед из садашњости, каква је – таква је, у будућност своје школе са што више полицајаца који је обезбеђују.

Равноправност се постиже избором најбољих. Па биле то жене или мушкарци. И то треба правно што савршеније регулисати и у пракси борити се за доследну примену тога што је у правним документима озакоњено. А не у унапред одређеним процентима.

И још нешто: кад ће ти борци и „боркиње“ за „родну равноправност“ да се окану силовања српског језика? Значи ли то да би требало да сам и ја незадовољан са Европом, Азијом, Африком, Америком, Аустралијом… са Србијом, Русијом, Бугарском, Грчком, Шведском, Француском, Италијом… са Савом, Дрином, Моравом, Млавом, Колубаром, Тисом, Нишавом, Лепеницом, Топлицом, Пчињом, Јермом, Моравицом, Бјелицом… Да нам није Дунава, Тимока, Пека, Тамиша, Лима, Рзва, Увца… баш би се мушки родни неравноправно провели. Значи ли то да би требало да пишем да Србија има толико и толико кокошију и петлова, толико и толико коња и кобила, толико и толико оваца и овнова, да Засавицу настањује толико и толико врста птица и птичаца… Значи ли то да би мушкарци требало да се залажу за то да и кућа буде и кућац, соба и собац, штала и шталац, зграда и зградац, улица и уличац… Добро, неко може да каже: имате трг, булевар… Хоће ли наше жене бити мајсторице: браварке или браварице, тесарке или тесарице, зидарке или зидарице, водоинсталатерке и водоинсталатерице… затим копачке или копачице канала… затим воднице прве класе или водничице прве класе, генералке или генералице… Пише ли у Уставу Србије да њена Скупштина бира председника или председницу Скупштине? Пише ли да Скупштином председава „председник или председница“? И ако пише, које је од њих прво написано? Јер ако је председница, онда није родно равноправно. Ако је председник, такође. Да ли грађани бирају „председника или председницу“државе? И ако пише, које прво пише?

Језик је живо биће. Он клија у свом народу и рађа се и развија из њега. Његов народ га носи и проноси, богати га, мења… А стручњаци нормирају оно што им народ роди и што имају да нормирају. Све друго је силовање језика.

Како би било лепо да ти силни прозападни, евроатлантски проносиоци идеја о једнополним браковима, о ЛГБТ популацији, о ГМО храни, о којекаквим вредностима које су углавном без било каквих вредности… оставе овај народ на миру. Народ који и кад има посао, мора најчешће код „страних инвеститора“ да ради за бедну плату. И да ћути. Јер „страни инвеститор“ је дошао због свог капитала. А не због човека или жене, због родне равноправности у Србији. За њега постоји искључиво господин Капитал. Какав човек, каква жена, какав, вртић школа, какав породиљски…

Недавно сам путовао по земљи Србији и видео: бројне табле назива насеља с различито исписаним словима, много насеља без табли, исписаних табли с правописним грешкама, много раскрсница без правилно обележених знакова за даље и куда, а на много њих и без било каквих ознака, много неуређених путева, посебно локалних…

Спада ли и то у „родну равноправност“?

(ИНТЕРМАГАЗИН)

KOMENTARI



9 коментара

  1. Trifun says:

    Ovaj svijet su stvorili muskarci, mentalno i fizicki, 99% sto vidite oko sebe su stvorili muskarci. Mi smo se zrtvovali vijekovima za to, mentalno radili i stvarali, kada izadete na ulicu i pogledajte oko sebe. Sta je zena stvorila tu?? Ili u svojoj kuci ili stanu. Nista. A hoce da vlada i u kuci i upravlja drzavom i nad nama da vlada. Krenula je zena u direktnu borbu na nas, prsa u prsa. He,he...Nema nazad.

  2. Zoran says:

    Ta ravnopravnost je uvedena zbog gejeva i oni su je i uveli. Radi se o tome da ako musko postane zensko ili obratno imaju ista prava kao pravo musko ili zensko. Inace medju nama obicnima ima samo postovanej drugog pola, ravnopravnost ne postoji, jer muski ne radjaju i recimo muski se ne takmnice sa zenskima ni u jednom sportu jer su mnogo jaci. Znaci ravnoprravnost ne postoji. Sto se tice plate zenskih i muskih...svako ima pravo d aplati svakog koliko hoce.

    • Edin says:

      Koliko sudaca a koliko sudkinja radi na Opštinskom sudu ... u Zagrebu je jedan sudac a devet sutkinja i sve su zapisničarke, niti jedan zapisničar. Od onih devet, osam ih ima dva prezimena. Pazi sad! Ulaziš u sudnicu, sutkinja, zapisničarka, bivša, njena odvjetnica, dvije iz Centra Za Socijalni Rad...odmah je jasno tko ima rogove u razvodu braka, zar ne! Ako išta pokušaš reći, sutkinja te opomene a ex.supruga drži monolog, ja opet da se branim a sutkinja me upozorava ako kažem još jednu rijeć da će me osuditi na 15 dana zatvora radi nepoštivanja suda!!! To se druškane zove "radikalni feminizam"....Lijep pozdrav!

      • Ivan says:

        Istina Plus i kad ima neko muško onda u tom društvu nesme ni on ništa reci

  3. Kosovac says:

    Часни старина Милош Кордић одлично описује ту „родну равноправност“, с тим што греши у једном: Те законе не пишу глупаци, њих пишу врло паметни и префригани покварењаци из Протокола Сионских Мудраца. Пошто ту „родну равноправност“ не прихвата нико нормалан, само дебилима и сорошоидима изгледа прихватљива, мора се потегнути за применом силе. Ту се одлично снашла Зорана Михајловић, која је добро школована и мора се признати да није глупа иако је доктор за глупост. Као оперативцу добро јој иде, успева јој свака глупост, тако да сем Одликовања владике шумадијског Јована, може јој се доделити још неко одликовање, али са праве адресе Тајне странке.

  4. Rastko says:

    Инсистирајући да су једнаки они који нису (не постоје сасвим једнака створења уопште, нити једнаки услови), боље оспоравамо а лошије награђујемо. Зато је инсисирање на једнакости најштетнији вид неправде, јер успорава напредовање. Заправо, ако неку економију, екипу, друштво уопште, хоћете да избаците из високе конкуренције, подмећите им неку причу о равноправности! Прича о родној равноправности је иста врста демагогије. Веровање да ће феминизирана Србија бити конкурентнија у економским утакмицама такође је наивна.

  5. Mihailo Alić says:

    Писац баш није стручан за тему, многе ствари око квота му нису јасне, али се ипак усуђује да пише и дискутује. Почиње са уводом: "Taman sam bio smetnuo s uma postojeći Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je na snazi punih osam godina i koji nikako nisam uspeo da potpunije razumem". Овај увод говори 3 ствари: 1. да не зна да се тај закон зове Закон о равноправности полова, 2. да се примењује од 2009, значи 10 а не 8 година, и 3. ако каже да никако није успео да га потпуније разуме, онда је или требало да се обрати стручњацима (мени или Владиславу Ђорђевићу), или да одустане од писања чланака. Јер ако не разумеш оно што претходи, како ћеш разумети оно што следи?!?!?

    • Filip says:

      Ne bih da razočaram Vas "stručnjaka" i da vam otkrijem da postoji datum kada je tekst objavljen - 2017, pa onda ne treba toliko biti stručan da je tada, te 2017. godine, stvarno bilo "PRE 8 GODINA". To bi bar kao stručnjak trebali prvo da proverite pre nego što izustite nešto kritički, to je lako da se proveri jer piše datum iznad svakog teksta. Ona teža stvar za otkrivanje Vama "stručnjacima" je ta da je tekst pisan u šaljivom tonu, odnosno da imamo stvari koje su mnogo bitnije od rodne ravnopravnosti za ovu zemlju i ovaj narod. Ali vi to niste shvatili! Žalosno je da vama kao "stručnjaku" neko morao na ovaj način da objašnjava tekst, kao da ste osnovac, a još žalosnije je što mi se čini da tekst niste ni pročitali pa si kao "stručnjak" dajete za pravo da kritikujete. Najžalosnije od svega je to da ste vi "STRUČNJAK"!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u