Da li Hrvati i Srbi mogu da se vole smo preko oružja?

Da li Hrvati i Srbi mogu da se vole smo preko oružja?

3 avgusta 2013

miroslav_lazanskiPiše: Miroslav Lazanski

Da li Srbi i Hrvati mogu da se vole samo preko oružja? Odnosno samo preko novca? Jer, tri

poljupca predsednika Tomislava Nikolića i Ive Josipovića kao da su bili signal zagrebačkom „Jutarnjem listu“ da objavi tekst kako će Srbi i Hrvati opet proizvoditi tenkove. I to zajedno!

Dakle, sa uživanjem pročitah članak zagrebačkih kolega. Jeste da su otkrili toplu vodu, kao – „SFRJ je uspešno prodavala oružje širom sveta“, pa onda hvalospevi jugoslovenskom tenku M-84, prosto da ne verujem da to piše „Jutarnji“. No, ima u tom tekstu i grešaka, Kuvajt nije kupio 149 jugoslovenskih tenkova M-84, već 215. Zbog raspada SFR Jugoslavije stigli smo da isporučimo samo 150 tenkova. No, pare, odnosno naftu od Kuvajta uzeli smo u vrednosti svih tih 215 tenkova. Dugujemo Kuvajtu pare, ili 65 tenkova M-84. Nije tačno ni to da je M-84 učestvovao u borbama za oslobođenje Kuvajta, protiv iračkih tenkova T-72 u operaciji „Pustinjska oluja“ 1991. godine. Tenkovskih sukoba u tom ratu praktično nije ni bilo.

Naime, kad su početkom avgusta 1990. Iračani iznenada upali u Kuvajt, kuvajtska armija i kuvajtski emiri jednostavno su pobegli u Saudijsku Arabiju, pa su Iračani u kasarnama kuvajtske vojske zarobili čak i desetak jugoslovenskih tenkova M-84. Jugoslavija je zatim pojačala tempo isporuka tenkova Kuvajtu, brodovima iz luke Ploče tenkovi M-84 slati su u Saudijsku Arabiju za kuvajćansku armiju koja se tamo reorganizovala i opremala. Istina je i da je u nekim tenkovskim rezervoarima umesto nafte tada bila rakija, ali moralo se misliti i na naše radnike, koji su te tenkove u Saudijskoj Arabiji po onakvim vrućinama primali, pregledali i predavali Kuvajćanima.

Iračane je u „Pustinjskoj oluji“ 1991. porazila američka avijacija. Istina, kuvajtska 15. oklopna brigada koja je u svom sastavu imala, a i danas ima, jugoslovenske tenkove M-84, prva je ušla u tek oslobođeni grad Kuvajt. Ne zato što su Kuvajćani sa jugo-tenkovima M-84 u borbi pobedili iračku vojsku, već zato što su im Amerikanci dozvolili, na molbu kuvajćanskih emira, da pobedonosno zbog simbolike prvi uđu u svoj grad. To znam, jer sam bio u „Pustinjskoj oluji“ 1991. godine.

Tenkove smo Kuvajtu isporučivali čak i kad se zaratilo u Jugoslaviji. Hrvatska je prvo sve tenkove M-84, koji su se zatekli u finalnom procesu montaže u fabrici „Đuro Đaković“ u casino online Slavonskom Brodu, uzela za svoje oružane formacije, prefarbani su u maskirnu zeleno-smeđu boju i upućeni u borbe širom Hrvatske. Onda je neko pametan u Zagrebu, ipak, shvatio da firme u Hrvatskoj, koje su učestvovale u proizvodnji komponenti za tenk M-84, a tu je bila i karlovačka „Jugoturbina“, neće dobiti ni dinara za ono što su već napravili ako Kuvajtu ne isporuče već gotove tenkove. Pa su tenkovi M-84 pod hitno vraćeni sa frontova u Hrvatskoj, malo popravljeni i opet prefarbani, ali sada u boju pustinjskog peska, i sa srpskim inženjerima i radnicima iz luke Ploče upućeni u Kuvajt. I inženjeri i radnici fabrike „Đuro Đaković“ takođe su išli u Kuvajt.Celu operaciju srpsko-hrvatske saradnje oko tenkova u vreme rata u Hrvatskoj uspešno je izvela kompanija „Jugoimport SDPR“, preko koje je i išla prodaja tenkova Kuvajtu. Kada su pare u pitanju, Srbi i Hrvati odmah se slože.

Šta sada možemo da uradimo u pogledu srpsko-hrvatskih tenkova? Modernizacija, ili čak i proizvodnja novih tenkova? Nekada je u proizvodnji tenka M-84 učestvovalo više od 2.000 kooperanata širom SFR Jugoslavije. Kupola se radila u Sloveniji, top u BiH, motor i menjač u BiH i Srbiji… Mnoge firme koje su radile sastavne delove za tenk M-84 u međuvremenu su prestale da postoje. One koje i danas postoje preorijentisale su se na druge proizvode. Tehnologija je otišla napred, tenk M-84 danas je već pomalo zastareo. Istina, kompanija „Jugoimport SDPR“ je modernizovala jedan M-84 na nivo tenka M-84AB1, što je zapravo ekvivalent ruskom tenku T-90S. I to je odličan projekat, nudimo Kuvajtu modernizaciju 150 tenkova M-84 iz sastava kuvajtske 15. oklopne brigade. Ali Kuvajćani kažu: šta ćemo sa onih 65 tenkova koje nam još dugujete? Modernizaciju tenka M-84 na nivo M-84AB1 ne možemo da izvedemo bez Rusa, sistem „štora“ je njihov. Mi čak ni dobre tenkovske gusenice ne možemo danas da napravimo u Srbiji. Vojska Srbije nije poručila modernizaciju ni jednog jedinog tenka M-84, u našim jedinicama su primerci od pre 1991.

Hrvati su nešto pokušavali s jugoslovenskim tenkom „vihor“, čiji je prototip ostao u halama „Đure Đakovića“. Neznatno su ga izmenili i nazvali „degman“, ali nema serijske proizvodnje. Modernizacija jednog tenka M-84 na nivo M-84AB1 košta najmanje dva miliona dolara: promena motora, elektronske opreme, topa, gusenica, oklopne zaštite… Te pare za sada nemaju ni Srbi ni Hrvati. Što se tiče proizvodnje novog srpsko-hrvatskog tenka, to je tek fantastika. Ne ide se u takvu proizvodnju bez naručene serije od najmanje 500 komada. Kome danas prodati 500 tenkova kada je tržište prezasićeno skladištima polovnih, ali još uvek modernih tenkova, pa je čak i američka proizvodnja tenkova stala…

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *