TEŠKA VREMENA – VELIKI LJUDI: Crni čovek kao predvodnik Srba

TEŠKA VREMENA – VELIKI LJUDI: Crni čovek kao predvodnik Srba

4 maja 2014

crnMetežna vremena uvek iznedre ljude koji su kao nekakvim proviđenjem pozvani da u važnim prilikama i događajima odigraju istorijsku misiju. Tako je u očaju u kojem se našao srpski narod u 16. veku iskrsao Crni čovek, u narodu poznat kao Jovan Nenad.

Pojavio se na tlu današnje Vojvodine s jeseni 1526. godine, kada su Turci opustošili Bačku i naterali u seobu silan narod. Nakon Mohačke bitke u kojoj je sultan Sulejman Veličanstveni na svom pohodu ka evropskom zapadu pobedio ugarskog kralja Lajoša, obezglavljena zemlja postala je poprište sukoba za vlast. Deo velikaša je stao uz Jovana Zapolju, transilvanijskog gospodara, a drugi su podržali habzburškog nadvojvodu Ferdinanda. Ugarska je prestala da postoji, podeljena je između Austrije i Osmanlijskog carstva. Mnogi Srbi su se iselili na tlo pobeđene države, čemu se niko od hrišćanskih vlasti nije protivio, jer su važili za vrhunske vojnike. Pristali su da stanu na branik južnih ugarskih granica, današnjeg Srema, Banata i Bačke koje su još tada bile naseljene slovenskim narodom, precima današnjih Srba.

Među njima se, takoreći niotkud, pojavio zanesenjak i sanjar koji je sebe proglasio carem i oslobodiocem hrišćana od Turaka. O Jovanu Nenadu se ništa pre toga nije znalo. On sam je proširio glas da je potomak poslednjih srpskih despota i vizantijskih careva iz dinastije Paleologa. U to doba su srpski despoti bili pogranični kapetani koji su čuvali granice južne Ugarske. Zbog toga su im se davala ogromna imanja. Jovan Nenad je bio jedini koji je iskoristio anarhiju u Ugarskoj da bi pokušao da osnuje samostalnu državu. Sa svega jednom četom vernih saboraca iskrsao je tokom jeseni na tlu između Tise i Dunava, proterao Turke i zagospodario celom Bačkom i delovima Banata i Srema.

Prvi je poručio svim zaraćenim stranama da Srbi u Ugarskoj ne misle da napuštaju svoja ognjišta i imanja. Za prestonicu je uzeo Suboticu i na vrhuncu svoje moći samoproglasio se carem.

Narod je, tvrde hroničari, priticao ovom čoveku kao novom svecu i proroku. “Srednje visine, vitkog stasa, orlovskog nosa, Jovan Nenad je bio toliko tamnoput da je dobio nadimak Crni čovek, ali je izuzetnost njegove pojave, kojom je bio obeležen kao izabranik proviđenja, bila označena i izražena crnom prugom u širini prsta koja se protezala od desne slepoočnice i pravo se spuštala do stopala desne noge”.

Svojom rečitošću i izuzetnim sposobnostima ovaj harizmatični vođa je brzo okupio oko sebe 30.000 boraca, što tada nije polazilo za rukom ni Jovanu Zapolji, ni Ferdinandu. Zato su se obojica trudila da ga privuku na svoju stranu. A car Jovan je ustanovio svoju državu. Za palatina, ili, što bi se danas reklo, predsednika vlade, i u isto vreme nadzornika blagajne, postavio je Subotu Vrlića, rodom iz Jagodine.

Diplomatiju su mu vodili Jovan Dolić iz Iriga i Fabijan Literat, obrazovani franjevac iz Iloka, a za glavnog kapetana vojske imenovao je sposobnog ratnika Čelnika Radoslava. Jovan Nenad je imao i ličnu gardu od šest stotina momaka, naoružanih do zuba, kojima je napravio čak i uniforme. Kako u sukobu Ferdinanda i Zapolje oko ugarskog prestola nije mogao da ostane po strani, Crni čovek je u prvi mah pristao uz transilvanijskog vojvodu, koga je štitio sultan. Ubrzo mu je austrijski vladar ponudio mnogo više. Priznao mu je sva imanja koja je nekada posedovao srpski despot Stefan Lazarević, nazivao ga “ilustris”, što je tada bila titula samo za prinčeve iz carske kuće i članove vladarskih dinastija. Car Jovan je mudro izabrao Ferdinanda, koji ne samo što je bio manje opasan protivnik od ostalih, nego je i davao više garancija za opstanak njegove novoustanovljene države. Ferdinand je Jovanu Nenadu predložio da se sastanu u Budimu i da tamo utanače svoj savez i protiv Zapolje, i protiv Turaka.

Rasplakao Zapolju

Kada je ugarski kralj Lajoš poginuo na Mohačkom polju, bio je oženjen, ali nije imao dece. Delu ugarskih plemića bilo je prirodno da poginulog kralja nasledi habzburgovac Ferdinand, koji je bio oženjen Lajoševom sestrom. Međutim, sultanu Sulejmanu je više odgovarao Jovan Zapolja, pa se jedan broj vlastelina, u strahu za svoja imanja i život, priklonio transilvanijskom vojvodi. Pričalo se da je Zapolja zaplakao kada je čuo da je Jovan Nenad prišao Ferdinandu, i od tada nije odustajao od namere da ga uništi.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *