ТЕШКО ЊОЈ! A КО ЈОЈ ЈЕ КРИВ?

TEŠKO NJOJ! A KO JOJ JE KRIV?

23 juna 2017

Piše: Slobodan Turlakov

Hrvati su još 13. juna javili da će jedna bogata Hrvatica  postati srbijanski premijer. I dok se  oni time ponose, mi je, eto, gotovo sažaljevamo,  jer će imati posla sa jednim neuračunljivim čovekom, koji će joj kao predsednik države zagorčati život, svojom izdašnom pomoći  i još izdašnijom kontrolom. A zar sav taj „repertoar“, koji poznaje i priznaje njega kao jedinog protagonistu, njoj nije bio poznat, zar ga nije iskusila?

Ili je pak, neminovna odluka onih u čijoj joj je službi?

A šta će misliti i kako će se ponašati  bivši Šešeljevi radikali,  koji su već dva puta masovno glasali za tog Šešeljevog favorita, teško je predvideti.

Svašta se predviđa, ali se ništa neće promeniti. Apsolutna vlast ostaje  u rukama onog, koji samo za nju zna i za koju se izborio.

Ko ne veruje neka čita izveštaj Višekrune  u „Magazin Tabloidu“, videće ko, kako i zašto vlada, a svi do jednog su van zakona, sem onoga koji im donosi korist, njima i NJEMU. Tj., takav kriminal teško je zamisliti da je moguć, ali, eto, moguć je, već pet godina egzistira i sve je veći i bezobzirniji.

Čovek koji je do skora  važio kao jedan od najsigurnijih kandidata za premijera, Dušan Vujović, na sastanku regionalnih ministara finansija u Bečićima, usudio se da kaže: „U Srbiji postoji problem  upravljanja, na svim nivoima  – državnom, javnom i privatnom.“ I kako neki javljaju – Razočarao Vučića! A ko zna, možda je to baš i hteo, kako bi izbegao  da bude formalni  premijer.

Međutim, taj Požarevljanin je u Vladi gotovo jedini stručan, s dokazanim iskustvom u svojoj finansijskoj struci, stečenim dugogodišnjim radom u Svetskoj banci, čiji je predstavnik bio čak i u Ukrajini za vreme tamošnjih nemira.

A gde i bilo kakvo iskustvo ima Vučić? Sem večitog neobaveznog pričatorstva.

Kako to, što se često pitamo, Šešelj nije prvi video i uočio, već ga je  sa nepunih 30 godina  uzeo za ministra u Miloševićevoj Vladi, da bi 10 godina kasnije, 2008, zajedno sa drugim Šešeljevim „fligl ađutantom“, iz osnova promenio svoje nacionalno i političko opredeljenje, proglašavajući u Njujorku ono što je ranije radio, da su to bile gluposti kojih se sada stidi.

Ali, sve je to ništavno prema onome što je otkrio Višekruna, što je bez preterivanja, jedinstveno u svetskim razmerama.

***

Poznati biznismen i industrijalac Filip Cepter je tu skoro, izjavio: „imamo proizvodnju u sedam  fabrika,  ali nn jedna  nije u Srbiji. Kad se uspostavi  pravna država,  proizvodićemo i ovde“

Zar to nije javni i očigledni šamar  srpskim upravljačima, tj,  neizbrisiva potvrda onog što je rekao Vujović u Bečićima, a što je Vučića – „razočaralo“! A što nije reagovao na tu  Cepterovu neoborivu potvrdu takvog mišljenja?

Pravna država?

Nedostižni, mada više proklamovani cilj, svih vlada, još od 5. oktobra. Šta drugo , kad predsednik  Vrhovnog kasacionog suda D.Milojević poziva sudije, aprila 2017, da „javno govore o političkim pritiscima na njih“.  A šta je sa poglavljem 23, koji govori o sudstvu, u stvari o pravnoj državi i poštovanju zakona.

Ako se zna da je EU još pre desetak godina tražila od Srbije  da ispita 24 sumnjive privatizacije, koje ni do danas nisu ispitane, ne može se nego pomisliti, da  je i to traženje EU više formalno nego stvarno. Jer da je stvarno, ona je imala načina da tu stvar likvidira. Ali, izgleda i njoj su bliski Aleksandar Vlahović i Mlađan Dinkić, glavni akteri tih i takvih privatizacija.

Ali, ima i novih sumnjivih privatizacija, od kojih je najpoznatija     Fabrike šinskih vozila  „Goša“ u Smederevskoj Palanci. Najpre je prodata slovačkoj kompaniji, a ova je kasnije, preko noći, prodala kiparskoj  kompaniji, a da nije obavestila ni radnike, ni sindikat. Šta više, radnicima, slovački vlasnik, nije mesecima davao plate, sa odgovarajućim zakonskim doprinosima,  Za ovu iznenadnu  promenu vlasništva, radnici su  saznali tek pregledom Registra privrednih društava.

Sve je to krajnje sumnjivo, a postalo je katastrofalno kad se jedan radnik u krugu fabrike obesio, jer više nije mogao da podnosi bedu. Na to su radnici stupili u generalni štrajk. Došao je i Vučić i kao premijer im obećao državnu pomoć od 60.000 dinara po svakom radniku, što je isplaćeno, mada je nečuveno da država isplaćuje radnike u jednom privatnom preduzeću.

Ali, to neopozivo ukazuje na neku tajnu, kojom se krije pravo stanje stvari.

Radnici i dalje štrajkuju, ministar rada i socijalnog staranja (Vulin) i dalje se bavi oživljavanjem fašizma u Hrvatskoj i pojačanjem terora na Kosovu! A sad se zalaže i za glasanje u Skupštini  kojim će se omogućiti Brnabićkin mandat!

Dok Obradović neprestano ubeđuje svoje glasače,  kako se  jedino „ Dveri“ staraju o porodici u Srbiji. Naravno, nije poznato da je on lično bio u Smederevskoj palanci i tamo na licu mesta utvrdio kako žive tamošnje radničke porodice, i posebno ko se stara o porodici obešenog radnika?

Voleli bismo da je Milan Stamatović, još jedan prvosrbijanac, obišao neku školu tzv. dualnog obrazovanja, gde se jasno vidi kako je u Srbiji legalizovan maloletnički robovlasnički rad u korist inostranih investitora.

Tačno kaže Momir Bulatović: „Kupe Nemci fabriku, ulažu u nju i u proizvodnju, a mi se nadamo da ćemo te proizvode da izvozimo  u Nemačku i  za milijardu  evra. Međutim, to je Nemačko, od početka do kraja! I njeno će ostati“, pa će tako biti i sa  „Malim Maršaloviom planom“, kojim će Nemačka pomagati svojim investistitorima da u zemljama Zapadnog Balkana, dođu do jevtinih sirovina i jevtine radne snage, i da potom izvoze u Evropu, za svoj račun..

Ali, koga u to ubediti?  Vujovića sigurno – ne!

***

I bez tolikih političkih  svakodnevnih  zavrzlama, u zemlji se grdno zakuvalo. Sad je glavno kako obezbediti Brnabićkino  formalno predsednikovanje vladom, koju naravno, neće ona sastavljati, već će se kao kvočka  posaditi na postavljena jaja od strane onog koji to jedino može.

Vučić je držao sastanak sa SNS poslanicima ubeđujući ih da  mu ostanu verni. Priznao je da su troje  otkazali poslušnost, ali je ovlastio M. Obradovićku, koja je svima, u ime njega. zapretila, ili – 128 glasova, ili novi izbori! A što on to nije rekao?

Ovaj broj – 128, podseća na onaj od 126, kojim je u Skupštini izglasana Tadićeva Rezolucija (2010) o srpskim zločinima u Bosni, kada je dan pre „glasanja“ Palma na sva usta  pričao kako on neće glasati za tu zločinačku Rezoluciju, te smo mu mi depešom čestitali za taj nepokolebljivi srpski stav.

A onda ga je Tadićev ministar unutrašnjih dela Dačić,  celu noć ubeđivao kako je nužno da glasa i tako omogući  evropsku milost, i… dovezoše Palmu, i on dade svoj glas, 126-ti.

I tako omogući zloglasnu Rezoluciju.

Nešto se mislimo, neće li Dačić, sad, pak,  Vučićev ministar inostranih dela, ponoviti svoj podvig iz Tadićevog vremena, i daviti, daviti Palmu, uz razna obećanja, koja su ovome potrebna kako bi živeo na slobodi i u građanskoj časti, i Palma da opet svoj odlučujući  glas, sada 128 -mi?

Svašta je moguće, jer Dačiću su potrebni SPS ministri u Vladi, a ako Vlade ne bude i rasipišu se novi izbori, ko zna neće li se konačno videti da SPS ne postoji. Da se potvrdi ono što je Ratko Dmitrović  napisao da u SPS nema ni jednog socijaliste, uključujući i Dačića, što je apsolutna istina, što je nagnala Dačića da sutradan izjavi da ipak  „svi socijalisti“ čitaju „Novosti“!

Koji karakter, koji moral!

***

I dok se tako svakojake mogućnosti spremaju i odvijaju, sve sa jasnom pretnjom po opstanak Srbije i Srba,  pre svih ustremljenja i grmljavina nad nama, razmahnuće se jedna neviđena svečanost: druga, inauguracija predsednika Republike, na koju je pozvano najpre 5.000 zvanica, a potom objavljeno čak 7.000!, uz brojne šefove i predsednike država, ministara inostranih dela i drugih visokih gostiju iz Evrope i sveta, koji u nekadašnjem Titovom Saveznom Izvršnom Veću na Novom Beogradu, ima da „pokažu  respekt i poštovanje, ne prema njemu lično, već prema zemlji Srbiji, njenoj strateškoj poziciji  nezavisne i suverene  države“!

Tu se zaustavio, i nije rekao da  je to njegova zasluga.

Ali, ko god ume malo da misli, zna da je tako. da on , isključivo on, o svemu pa i o tome odlučuje.

Ispada da Brnabićka ne ume ni da misli, ni da vidi!

Zato je i izabrana da bude kandidat za premijera.

Postoje timovi stručnjaka, estetičara i organizatora, koji to ogromno Titovo zdanje preuređuju i opremaju da bude dostojno ove epohalne svečanosti, ali i da oduševi brojne goste istorijom Srbije, koja je uprkos  želje i nastojanja njihovih država da je unište i zbrišu sa ovih prostora , tu gde je i bila, samo sada sa najvećim sinom Srbije na čelu.

Jadni Tito, taj najveći sin „naših naroda“ koji je dizao to savezno zdanje, da je mogao da predvidi da će se u njemu ustoličiti najveći sin srpskog naroda, onog naroda kog je on posle „oslobođenja“ na stotine hiljade poubijao,  kao narodne neprijatelje!

Neka se ne brine njegova neumrla duša, biće i sada i tu onih koji se spremaju da dokrajče ono što on nije mogo da dovrši,  na čelu sa Gerhardom Šrederom, koji je kao šef Nemačke započeo 1999, ono što će danas ceo Zapad, na perfidniji način, završiti, jednom za svagda. Nije njega Angela Merkel slučajno iabrala za njenog i nemačkog izaslanika.

Pošteno, nema šta!

Bože naš, ili bar ministre finansija, Vujoviću, koliko li će ovo  svečano ludovanje koštati? Ima li tih para u budžetu?

Hoće li biti dovoljan, toliko reklamiran tzv. – budžetski rast?

Ili će se morati praviti novi javni dugovi?

P.S.

Nešto se mislimo da bi radnici iz „Goše“ svojim prisustvom uvećali  jedinstvenost ove proslave, a još koliko maloletnici iz dualnog obrazovanja, koji bi na najočigledniji način zainteresovala strane investitore, što bi im omogućila još veću zaradu i Srbiju učinila jedinstvenom a njenog šefa radosnim i uvećala svečanost i značaj njegovog ustoličenja.

KOMENTARI



2 komentara

  1. kuka says:

    Ma neeee! On će igrati pipirevku. Videćete. Njemu je plaćena velika suma novca da je postavi i on će se prilagodjavati, a ona raditi u interesu Hrvatske. Samo pažljivo pratite. Već je unapred izmenama zakona potkopana samostalnost lokalnih samouprava, oduzeta su im sredstva i oslabljene su više nego dovoljno da budu lak plen svakom kome zapnu za oko. Počeće od Vojvodine.

  2. goran says:

    Kad ste trpeli Tita koji je pola veka radio za Hrvate, dajte malo sanse i Brnabicki, kaj ne?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *