Теслин вртлог део временске капсуле

Teslin vrtlog deo vremenske kapsule

16 marta 2015

tesla_620x0 6785Šta bi se dogodilo kada bismo odlučili da našim potomcima ostavimo poruku i podsetnik za budućnost? Koji su to predmeti, fotografije, dokumenta, otkrića ili ostvarenja koja predstavljaju Srbiju, kako se živelo i šta je bilo važno, a morali bi da stignu do budućih generacija? Šta bismo stavili u našu vremensku kapsulu, kada bi je slučajno pravili?

Sadržaj kapsule, ukazuju naši sagovornici, trebalo bi da bude najbolja ilustracija Srbije, ali i ono po čemu želimo da nas pamte. Među „poklonima za budućnost“ svakako bi trebalo da budu dela neprolazne vrednosti. Pre svega, to su pronalasci Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića,… pa Miroslavljevo jevanđelje, Vukova azbuka, narodna epska poezija, narodne umotvorine, fotografije srednjovekovnih fresaka…

U kapsulu bi trebalo staviti i Sretenjski ustav, kao dokaz da je u korenu srpske države demokratija i poštovanje ljudskih prava, ali i „ćoravu kutiju“ koju su komunisti koristili 1945. za glasanje. U njoj leži opravdanje za buduće generacije zašto smo sada tu gde jesmo. Glasanje sa kuglicama, zahvaljujući kojem su komunisti zavladali, ukinulo je demokratiju na ovim prostorima. Srbija je zalutala u komunizam, a srpski narod, koji kao da je zbog „ćoravih kutija“ bio slep, tek mnogo godina kasnije počeo je da se vraća svojim korenima.

– Kada je slično pitanje dobio slavni francuski pisac Andre Žid, odgovorio je da bi trebalo sačuvati zvuk trube Luja Armstronga. Ovo bi inteligentnim bićima iz univerzuma bilo dovoljno da shvate čoveka i kada ljudi više ne bude – kaže Đorđe Kadijević, filmski reditelj i likovni kritičar. – Ako biste mene pitali šta bih sačuvao za večnost, to bi bio lik Belog anđela iz Mileševe. Zato što je to više od freske sa likom jednog anđela. Kroz taj lik, koji je inače nestvaran, projektuje se ono najstarije ljudsko. Zvuči paradoksalno, ali tako je. Ni renesansno slikarstvo, a ni vizantijska umetnost nemaju lik te lepote kao što je naš Beli anđeo.

Beli anđeo je širom sveta prepoznat kao izuzetno remek-delo, pa je prvi satelitski prenos video signala 1962. između Evrope i Severne Amerike sadržao upravo njegovu sliku. Nešto kasnije, isti signal je poslat u svemir prema mogućim vanzemaljskim oblicima života.

– U kapsuli bi morao da se nađe Dušanov zakonik, jedan od najznačajnijih pravnih dokumenata srednjeg veka, jer je uspostavio princip zakonitosti i pravne države – kaže književnik i satiričar Aleksandar Čotrić.

– Nekoliko srpskih srednjovekovnih fresaka iz naših manastira su u rangu s delima Mikelanđela i Da Vinčija.

On predlaže da u bezvremenost pošaljemo i azbuku, koju je u 19. veku reformisao Vuk Karadžić:

– To je najsavršenije pismo na svetu i može da posluži kao inspiracija i uzor mnogima i danas i u budućnosti. Ep „Gorski vijenac“ Petra Petrovića Njegoša je delo koje spaja epohe, jer je u rangu „Epa o Gilgamešu“, „Ilijade“ i „Odiseje“… Romani Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Dobrice Ćosića i Danila Kiša pripadaju vrhu, ne samo srpske, već i evropske književnosti.

Budućim pokolenjima kroz kinematografiju valjalo bi se predstaviti filmovima Aleksandra Saše Petrovića, Emira Kusturice, Gorana Markovića i Srđana Dragojevića.

– Ti budući gledaoci uživaće i čudiće nam se – kaže Čotrić.

Pisac Vladan Matijević u kapsulu bi stavio „Prokletu avliju“ Ive Andrića, „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog, „Božanstvenu liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog“ Stevana Mokranjca:

– Ako još ima mesta i jedno platno Peđe Milosavljevića, i jedno Ljubice Cuce Sokić, i jedan film Makavejeva, i jednu ploču Šabana Bajramovića, i jednu pesmu Brane Petrovića, i jednu teglu slatkog od dunja sa orasima, jednu flašu crvenog vina, fotografiju u boji ušća Save u Dunav…

Nezaobilazni su i pronalasci Nikole Tesle – radio signali, transformatori, naizmenična struja i stotine drugih inovacija, bez kojih bi život savremenog čoveka stao.

– U kapsulu bi trebalo staviti Teslin spiralni vrtlog, to je prikaz načina na koji postoji i radi kosmos – predlaže prof. dr Velimir Velja Abramović.

– Teslina spirala je njegova integralna poruka čovečanstvu i sadrži apsolutno sve najdublje tajne njegovog saznanja.

Etnolog mr Marko Stojanović smatra da bi u srpsku vrmensku kapsulu trebalo neizostavno uključiti sve vrste zapisa i recepata „sa mirisom i ukusom“ o našoj kulturi ishrane, a potom i sva dostupna svedočanstva i argumente o govorima u srpskom jeziku. Stojanović predlaže da timočki govor, kao jedan od najstarijih, ako ne i najstariji, pa za njim kosovski i sve ostale, uputimo ka budućoj planetarnoj civilizaciji da svedoče o nama:

– A tim starim govorima, koji su još uvek živi, jednostavno i sočno moguće je proslediti poruku o tome da smo kao narod (od)uvek smešteni na, kako se često kaže, raskrsnici kultura i civilizacija, pa ipak, protokom vekova, načinili jedan kvalitetan i dovoljno samosvojan neverbalni govor hranom: od uzgoja i izbora sirovina, potom njihove prerade, pripreme i gotovih jela kao rezultata, pa sve do društvenih ceremonijala, gozbe i, neupitno, samog doživljaja u ishrani, kada prirod(no)a u hrani definitivno postaje kultura.

Veoma je važno da oni koji otvore kapsulu steknu uvid o načinu života u Srbiji. Zato je, ukazuje sagovornik, potrebno smestiti i predmete koji su u svakodnevnoj upotrebi, kao, na primer, porodične fotografije, razglednice, video i audio zapise, knjige i publikacije o Srbiji, suvenire… Uz to, u kapsulu bi trebalo staviti malo sjeničkog sira, zlatiborske pršute, kraljevačkog kajmaka (ili bar recepte), homoljskog meda, ali i tradicionalne „ljute“ (rakije), sa kojom bi oni koji otvore kapsulu mogli da se počaste!

NAŠE ZABLUDE

– Ako bismo poželeli da budemo objektivni i pošteni – što često nismo, onda bi najbolje bilo da se u bezvremenost pošalje kraći spisak naših nerealizovanih želja, ubilačkih samoobmana, gorkih zabluda i tesnih privida. Spisak grešaka i svakovrsnih promašaja, spisak izgubljenih iluzija i neopominjućih poraza – kaže Mileta Aćimović Ivkov, književni kritičar.

– Kraći spisak naših nedovoljnosti i uzaludnosti. Jer, ako se desi da opet negde u svemiru nekad niknemo, da počnemo od golog početka, a ne od stare maglovite, a uvećane veličine i slave – kojom smo se tako i toliko, neprimereno, gordo i nepopustljivo, branili i dičili. A sve zbog toga kako ne bismo ponovo bili prokleto isti i izneverili sebe.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *