Теслин вртлог део временске капсуле

Теслин вртлог део временске капсуле

16 марта 2015

tesla_620x0 6785Шта би се догодило када бисмо одлучили да нашим потомцима оставимо поруку и подсетник за будућност? Који су то предмети, фотографије, документа, открића или остварења која представљају Србију, како се живело и шта је било важно, а морали би да стигну до будућих генерација? Шта бисмо ставили у нашу временску капсулу, када би је случајно правили?

Садржај капсуле, указују наши саговорници, требало би да буде најбоља илустрација Србије, али и оно по чему желимо да нас памте. Међу „поклонима за будућност“ свакако би требало да буду дела непролазне вредности. Пре свега, то су проналасци Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића,… па Мирослављево јеванђеље, Вукова азбука, народна епска поезија, народне умотворине, фотографије средњовековних фресака…

У капсулу би требало ставити и Сретењски устав, као доказ да је у корену српске државе демократија и поштовање људских права, али и „ћораву кутију“ коју су комунисти користили 1945. за гласање. У њој лежи оправдање за будуће генерације зашто смо сада ту где јесмо. Гласање са куглицама, захваљујући којем су комунисти завладали, укинуло је демократију на овим просторима. Србија је залутала у комунизам, а српски народ, који као да је због „ћоравих кутија“ био слеп, тек много година касније почео је да се враћа својим коренима.

– Када је слично питање добио славни француски писац Андре Жид, одговорио је да би требало сачувати звук трубе Луја Армстронга. Ово би интелигентним бићима из универзума било довољно да схвате човека и када људи више не буде – каже Ђорђе Кадијевић, филмски редитељ и ликовни критичар. – Ако бисте мене питали шта бих сачувао за вечност, то би био лик Белог анђела из Милешеве. Зато што је то више од фреске са ликом једног анђела. Кроз тај лик, који је иначе нестваран, пројектује се оно најстарије људско. Звучи парадоксално, али тако је. Ни ренесансно сликарство, а ни византијска уметност немају лик те лепоте као што је наш Бели анђео.

Бели анђео је широм света препознат као изузетно ремек-дело, па је први сателитски пренос видео сигнала 1962. између Европе и Северне Америке садржао управо његову слику. Нешто касније, исти сигнал је послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота.

– У капсули би морао да се нађе Душанов законик, један од најзначајнијих правних докумената средњег века, јер је успоставио принцип законитости и правне државе – каже књижевник и сатиричар Александар Чотрић.

– Неколико српских средњовековних фресака из наших манастира су у рангу с делима Микеланђела и Да Винчија.

Он предлаже да у безвременост пошаљемо и азбуку, коју је у 19. веку реформисао Вук Караџић:

– То је најсавршеније писмо на свету и може да послужи као инспирација и узор многима и данас и у будућности. Еп „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша је дело које спаја епохе, јер је у рангу „Епа о Гилгамешу“, „Илијаде“ и „Одисеје“… Романи Иве Андрића, Милоша Црњанског, Добрице Ћосића и Данила Киша припадају врху, не само српске, већ и европске књижевности.

Будућим поколењима кроз кинематографију ваљало би се представити филмовима Александра Саше Петровића, Емира Кустурице, Горана Марковића и Срђана Драгојевића.

– Ти будући гледаоци уживаће и чудиће нам се – каже Чотрић.

Писац Владан Матијевић у капсулу би ставио „Проклету авлију“ Иве Андрића, „Дневник о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског, „Божанствену литургију Светог Јована Златоустог“ Стевана Мокрањца:

– Ако још има места и једно платно Пеђе Милосављевића, и једно Љубице Цуце Сокић, и један филм Макавејева, и једну плочу Шабана Бајрамовића, и једну песму Бране Петровића, и једну теглу слатког од дуња са орасима, једну флашу црвеног вина, фотографију у боји ушћа Саве у Дунав…

Незаобилазни су и проналасци Николе Тесле – радио сигнали, трансформатори, наизменична струја и стотине других иновација, без којих би живот савременог човека стао.

– У капсулу би требало ставити Теслин спирални вртлог, то је приказ начина на који постоји и ради космос – предлаже проф. др Велимир Веља Абрамовић.

– Теслина спирала је његова интегрална порука човечанству и садржи апсолутно све најдубље тајне његовог сазнања.

Етнолог мр Марко Стојановић сматра да би у српску врменску капсулу требало неизоставно укључити све врсте записа и рецепата „са мирисом и укусом“ о нашој култури исхране, а потом и сва доступна сведочанства и аргументе о говорима у српском језику. Стојановић предлаже да тимочки говор, као један од најстаријих, ако не и најстарији, па за њим косовски и све остале, упутимо ка будућој планетарној цивилизацији да сведоче о нама:

– А тим старим говорима, који су још увек живи, једноставно и сочно могуће је проследити поруку о томе да смо као народ (од)увек смештени на, како се често каже, раскрсници култура и цивилизација, па ипак, протоком векова, начинили један квалитетан и довољно самосвојан невербални говор храном: од узгоја и избора сировина, потом њихове прераде, припреме и готових јела као резултата, па све до друштвених церемонијала, гозбе и, неупитно, самог доживљаја у исхрани, када природ(но)а у храни дефинитивно постаје култура.

Веома је важно да они који отворе капсулу стекну увид о начину живота у Србији. Зато је, указује саговорник, потребно сместити и предмете који су у свакодневној употреби, као, на пример, породичне фотографије, разгледнице, видео и аудио записе, књиге и публикације о Србији, сувенире… Уз то, у капсулу би требало ставити мало сјеничког сира, златиборске пршуте, краљевачког кајмака (или бар рецепте), хомољског меда, али и традиционалне „љуте“ (ракије), са којом би они који отворе капсулу могли да се почасте!

НАШЕ ЗАБЛУДЕ

– Ако бисмо пожелели да будемо објективни и поштени – што често нисмо, онда би најбоље било да се у безвременост пошаље краћи списак наших нереализованих жеља, убилачких самообмана, горких заблуда и тесних привида. Списак грешака и сваковрсних промашаја, списак изгубљених илузија и неопомињућих пораза – каже Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар.

– Краћи списак наших недовољности и узалудности. Јер, ако се деси да опет негде у свемиру некад никнемо, да почнемо од голог почетка, а не од старе магловите, а увећане величине и славе – којом смо се тако и толико, непримерено, гордо и непопустљиво, бранили и дичили. А све због тога како не бисмо поново били проклето исти и изневерили себе.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u