ТЕЖАК УДАРАЦ ЗА АМЕРИКУ: Остали су без савезника, а без њих не могу добити рат!

TEŽAK UDARAC ZA AMERIKU: Ostali su bez saveznika, a bez njih ne mogu dobiti rat!

13 januara 2020

Amerika je ostala sama. Likvidaciju komandanta Iranske revolucionarne garde, direktno i bezuslovno niko nije pozdravio. Izuzimajući Benjamina Netanjahua, te reakciju jemenskih snaga koje pomažu Saudijci, dva ruska liberala i nekih iranskih (militantnih) grupa u egzilu.

Sa zakašnjenjem se na stranu SAD uključio Iljir Meta, pošto je Ali Hamnei označio Albaniju za „malu zlobnu državu“, a upravo zbog „grupe u egzilu“ pod nazivom Mudžahedin-e Kalk (Narodni mudžahedini Irana), čijih je oko 4.000 pripadnika raspoređeno u gradiću Manazu, nedaleko od Drača (tvrdnja albanske „Gazete Telegraf“). NATO članstvo podrazumeva obaveze, među kojima je i pružanje gostoprimstva onima koji rade protiv režima u Teheranu.



Amerika je sama, jer se svi plaše eskalacije

Logično je da razumevanja za ovaj čin nema, pošto se svi plaše eskalacije. Kroz Ormuski moreuz „prolazi“ petina „svetske nafte“, a u eventualni „veliki sukob“ uključili bi se svi najvažniji akteri međunarodnih odnosa.

Poslednja epizoda dugometražnog „filma o Iranu“ počela je u maju, sa ispostavljanjem poznatog ultimatuma Majka Pompea zvaničnom Teheranu. Nakon toga su usledile brojne provokacije, pa obaranje američkog drona i posledično — razmeštanje novih snaga u Persijskom zalivu, gde je već plovio nosač aviona „Abraham Linkoln“ i gde su leteli strateški bombarderi B-52. Ubistvo Kasima Sulejmanija poslednji je i do sada najžešći akt.

Trampovo obrazloženje da to nije upereno protiv iranskog naroda — jednostavno „ne pije vodu“. Tu priču može prodati samo svojim biračima. Sulejmanija su na „poslednji počinak“ ispratili milioni Iranaca, neki komentatori navode kako je to bila najduža pogrebna povorka u istoriji. Isto tako „ne pije vodu“ ni objašnjenje da je Sulejmani „terorista“ (u Trampovom obraćanju posvećenom ovom događaju, polovina vremena je iskorišćena za opise „zlodela ovog teroriste“).

Ovako napadaju teroristi, a ne države

On je bio iranski vojni zvaničnik, u Bagdad je putovao na oficijelni poziv predsednika iračke Vlade Adila Abdula Mahdija. Nezvanično, Abdul Mahdi je tom prilikom trebao da mu uruči pismo za iransko rukovodstvo, sa predlogom kako da normalizuju odnose sa Saudijskom Arabijom.

Očigledno — Sulejmani nikakav napad nije očekivao. Putovao je službeno, sa skromnim obezbeđenjem. Uostalom, ovakve akcije ubistava zvaničnika primenjuju samo teroristi. Države to ne čine. Ili tačnije — ne čine to „direktno“. Ako su ga SAD smatrale teroristom, postojali su načini i da pokrenu formalni proces, zatim da izvrše pritisak na druge države, potpuno mu ograniče kretanje i praktično ga izoluju, kao i čitav arsenal neformalnih mera koje su već preduzimane u sličnim slučajevima. Ovim što su učinili legitimizuje se državni terorizam, stvara se praksa da države bez ikakvih ograničenja mogu organizovati atentate na zvaničnike neprijateljskih režima. To je opasna stvar.

Odgovor Irana

Očekivano — odgovor Teherana biće žestok. Iranska državna televizija nazvala je Trampov potez „najvećom pogrešnom računicom Sjedinjenih Država od Drugog svetskog rata“, vrhovni verski vođa poručio je da „strašna odmazda čeka one na čijim rukama je ostala krv Sulejmanija“, a na čuvenoj džamiji u Džamkaranu podignuta je „Crvena zastava“, znamenje rata i simbol poziva na osvetu. Usledili su i raketni napadi na dve američke vojne baze, dovoljno da se na jedan dan počne govoriti o Trećem svetskom ratu.

Ipak, šanse da do nekog „frontalnog sukobljavanja“ dođe — ostaju iste kao i pre ovih dešavanja.

Prvo — Iran je prihvaćen kao važan partner u međunarodnom okruženju, upravo su završene zajedničke pomorske vežbe sa Rusima i Kinezima u Omanskom zalivu. Amerikanci bi rizikovali mnogo primenom strategije o bombardovanju 52 cilja na teritoriji Irana, sa 500 krstarećih raketa u prvoj noći napada.

Drugo — iranske odmazde će biti, u to ne treba sumnjati, ali niti će sa njom Iranci žuriti, to uopšte nije u skladu sa tradicijom njihovog delovanja, niti će biti svedena na jednu akciju, niti će se ticati samo angažovanja vojnih resursa. Bombardovanje američkih baza više je bilo namenjeno za unutrašnju upotrebu i smirivanje tenzija u zemlji.

U ovim okolnostima Iranu nije u interesu da započinje „otvoreni rat“ protiv SAD. Sukob će biti nastavljen kombinovanim pristupom i, pre svega, političkim sredstvima. Zapravo, najteži udarac Trampu zadat je odlukom iračkog Parlamenta o suspenziji Sporazuma o saradnji sa Međunarodnom koalicijom za borbu protiv terorizma, što znači i povlačenje svih stranih vojski sa teritorije zemlje.

Partneri amerike se povlače

Američka armija više neće imati legalnu osnovu za ostajanje na tlu Iraka, a čak i ako pokušaju da ignorišu ovu stvar, teško će nagovoriti ostale (pre svega evropske) partnere da istovetno postupe. Slovenci i Hrvati su prvi najavili povlačenje, za njima i Kanada, i ovo je tek početak.

To što je Amerika ostala sama neće imati samo političke posledice, već će se manifestovati i na terenu. Ukoliko ne mogu održati trupe u Iraku, ubrzo će biti prinuđeni i na potpuno povlačenje sa severa Sirije, gde su okupirali naftne bušotine, a sve ovo slabi i njihovu poziciju u širem kontekstu. Rast antiameričkog raspoloženja mobilisaće na reakciju šiitske grupe širom Bliskog istoka, tako da će sada biti teže, gotovo nemoguće, realizovati bilo koju zamisao.



I u tome je, zapravo, najveća opasnost za SAD. Amerikanci više nisu u stanju bilo šta da reše. Oni mogu samo da kvare i narušavaju regionalnu bezbednost u različitim delovima sveta. Destruktivnost pojačava predizborno vreme — sve se gleda kroz prizmu unutrašnje politike i surove borbe za svaki glas.

Sa jedne strane, ubistvo Sulejmanija i podizanje tenzija na Bliskom istoku će možda doprineti komotnijoj poziciji Trampa u tek započetoj kampanji. Ali sa druge strane, dugoročno — narušiće položaj Vašingtona u međunarodnim odnosima. Saveznici su već počeli da beže, osim Netanjahua, jemenskih paramilicija, militanata u egzilu i Iljira Mete — još samo mali broj njih će slediti Ameriku.

A bez saveznika — nijedan rat se ne može dobiti.

(Sputnjik)

KOMENTARI



10 komentara

  1. M says:

    USA već odavno zna da ako ne napadne Rusiju iznenada,prva i neobranjivo,da ne može dobiti Veliki Rat u Euro-Aziji i Blistoku protiv Saveza Rusije,Kine itd.,osim eventualno kroz dugi iscrpljujući rat!Ali,to joj nije ni potrebno,dovoljno je da kroz to iscrpi Euro-Aziju i Blistok,i ostane globalni Dominus!Dobro za njih,loše za nas,ako uspiju to zamijesiti!A vjerovatno hoće!

    • Rafmanjinov says:

      Usa,da napadne Rusiju? Svasta sam procitala,ali ovakvu glupost jos ne,pa oni da su smeli da napadnu Rusiju,uradili bi to 90-tih godina,ne bi sigurno cekali da Rusija u svakom segmentu ojaca,vojno,ekonomski,politicki,Usa ne moze nikog vise da iscrpi sama,jer bez zelenog svetla Rusije i Kine,nikakav znacajniji potez Usa ne moze da napravi,to sto oni jos uvek po svetu sire svoju propagandu,to spada u proces,njihovog prihvatanja stvarnosti,najveca borba za usa se vodi u usa a to je Tramp i duboka drzava.

      • Rafmanjinov says:

        Ne mozes porediti SSSR i danasnju Rusiju.

    • Zoran says:

      Nisu napali ni SSSR, pa propao.:)

      • Miraš says:

        Zaboravljaš da postoje i ekonomski ratovi. Napali su SSSR ekonomski tako što su nekoliko godina držali niske cene nafte na svetskom tržištu. Zatim velika greška SSSR-a je što tokom dugog perioda Hladnog rata uglavnom sam je držao teret konfrontacije sa SAD-om. Ako pogledate ko su bile druge zemlje nekadašnjeg Varšavskog pakta, to je uglavnom sve sitna boranija. Time su sovjetski rukovodioci ekonomski preopteretili ssvoju državu, zbog skupe trke u naoružanju. Pritom treba primetiti da Kremlj nije imao mašinu za štampanje novca bez pokrića kao Amerika od 70-tih godina, dakle igra je bila neravnopravna. U startu na početku Hladnog rata igra je isto bila neravnopravna jer SSSR je takodje bio značajno slabiji od SAD-a zbog razrušenosti zemlje u drugom svetskom retu i zbog velikog broja izgubljenog muškog stanovništva. Ali danas hvala Bogu Rusija ne ponavlja takve greške.

        • Stepa says:

          A Sovjeti im uzvraćali niskom cenom zlata... I tako u nedogled.

  2. Slobodanka says:

    Pogrešno računaš. Za Rusiju, Kinu, Iran i za ceo multipolarni poredak radi vreme. Dok za USA ubrzano ističe vreme njihovog unipolarnog vladanja svetom. Kada se uklanjaju najsposobniji igrači protivničkog tima? Kad se primenjuje i to baš najdrastičniji oblik uklanjanja > poput javnog i otvorenog ubistva iranskog generala Sulejmanija? Pre opšteg ratnog napada. Dakle Trampoje se sprema da izvrši napad na Iran, a to što priča da ne želi rat sa Iranom to je još jedna njegova taktička obmana.

  3. M says:

    USA meće svoje oružje na Ruske granice!USA kaže da je 18 mjeseci planirala napad na Sulejmanija,a to zapravo znači da su tu ideju-plan zapravo imali kao želju puno duže,da podmetnu tinjajuću vatru i na Blistoku,za kasniji požar!Naoko glupi,Ameri zapravo nisu glupi!Uvaliti će nam u Euro-Aziju i Blistok Veliki Rat,dugoročni,iscrpljujući,u kome će se tući kolko treba da to održavaju,a uglavnom će mo se tući svi mi ovdje u Euro-Aziji i Blistoku,iscrpljujući se,mijenjajući demografsku sliku,destabilizirati se...a iz toga će korist imati najviše USA,koja će biti uglavnom pošteđena direktnog udara-rata po svom teritoriju,a zbog svoje moći strahovite odmazde po bilo kojem napadaču!To je njihov plan B,ako ne uspiju udariti po Rusiji,iznenada,prvi,neobranjivo!I nije im loš taj plan,dobar za njih,ali loš za nas!I vjerovatno će ga uspjeti ostvariti!

  4. M says:

    Veliki Rat će prestati kad u Jeruzalemu bude sklopljen Mir!A to će biti kad se konačno smire i u okvire Općeg Dobra samosvedu i Židovi!A to će biti kada od srama padnu i oni na koljena pred onim koji je zbog svih pao pred svima,i uzdigao se pred svima!

  5. Gagi says:

    Vrlo je interesantan duh naroda u USA. Svaki njihov predsednik da bi dobio drugi mandat mora nekoga u svetu da ubije ili zapocne novi rat. To mu dodje nesto kao pagansko prinosenje zrtve na oltar vlasti. Vrlo je diskutabilna istorija stvaranja te drzave, kao i Australije. Zapravo, stara dobra tehnologija kolonizatora je bila da masakriraju postojece stanovnistvo, zatim su isli fratri sa krstom i na silu pokrstavali prezivelo stanovnistvo.Iza fratra su isli trgovci koji su nosili sarene djindjuve i to menjali za zlato. Moj strah se odnosi na nasu drzavu, zatrpani smo djindjuvama sa zapada, svakodnevno se otvaraju trzni centri koji nam to plasiraju. Oslepljeni smo od tog silnog sarenila i onemoguceni da sagledamo sustinu nase buducnosti. To mu dodje kao kada detetu damo sarenu igracku da bude mirno, dok mi zavrsimo posao koji nam predstoji. Neko ovde zavrsava neki vrlo vazan posao.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *