ТЕЖАК ЗАДАТАК ЗА ВУЧИЋА! Ево како изгледа Братислава на води!

ТЕЖАК ЗАДАТАК ЗА ВУЧИЋА! Ево како изгледа Братислава на води!

14 јуна 2017

Градња је у току, мења се изглед зграда, а кише су указале на накупљање воде у подрумима. Свега 500 километара узводно ниче модерна Братислава на Дунаву, прецизно испланирана.

Одлука да се крене у изградњу пројекта Београд на води без озбиљне припреме и консултовања са стручном јавношћу већ је довела до првих техничких проблема, попут накупљања воде у подрумима и константног мењања изгледа зграда – иако је њихова градња увелико у току.

Због амбициозних рокова и притиска да се што пре отвори Сава променада, комплетна процедура није испоштована до краја. Нормално би било прво очисти дно реке, обезбедити га геотекстилом, потом направити најнижи ниво обалоутврде, и на крају највиши. Тек затим се безбедно могло почети с градњом и копањем темељних јама.

Река Сава је у веома доброј вези с подземним водама испод читавог Савског амфитеатра. Зато стручњаке уопште није изненадило кад је у подрумима објеката који су већ у изградњи примећена вода након првих већих киша.

Од самог почетка пројекат Београд на води суочен је с бројним критикама. Нема ниједног Београђанина који би био против тога да се тај део града култивише. Али начин на који су власти одлучиле да изграде нове четврти уз Саву изазива нелагоду. Проблем се, дакле, налази у начину реализације и процедури. На делу је сукоб власти и струке и не знамо ко ће победити, а губитници ће у сваком случају бити грађани, јер нема срећног града без чврсте спреге између политике, струке и грађана.

Простор на коме се гради Београд на води дуго је био део реке и очигледно је да је тамо тло веома ситно, слабо везано и покретљиво. Струка је од почетка упозоравала да се на таквом земљишту не би требало градити ништа више од неколико спратова.

Ко је имао прилику да прошета Сава променадом могао је да се увери да су плоче већ почеле да се раздвајају. Извођачи радова су тврдили да се не ради о лоше обављеном послу, већ да је до померања плоча дошло „због нестабилног корита реке у том појасу“. Приметно је да радници додатно насипају обалу и обезбеђују је геотекстилом, што би требало да поправи ситуацију у дужем периоду, али експерти упозоравају да се геотекстил временом делимично запуши ситним честицама тла и све мање има улогу квалитетног филтера.

Разлика притисака на две његове стране расте, па вода пре или касније пронађе себи лакши пут. Значи ли то да ће вода у подрумима зграда бити стално присутна и да ће пумпе морати да раде нон-стоп? Одговор на ово питање нико са сигурношћу не може да пружи. Јасно је да првобитна дренажа није успела, али није немогуће да ће санација успети и да пумпе неће бити потребне. Остаје нам да чекамо.

Фото: Приватна архива

Кад су наши преци кренули да шире град ка Врачару и Вождовцу, а не ка реци, знали су зашто то раде. Овај део града не зове се узалуд Бара Венеција. Осим тога, ово није први Београд на води. Пре неколико векова, само мало узводно код куле Небојше, постојао је град, али очигледно се суочавао са истим проблемима као и савремени градитељи.

Оно што додатно буни јавност јесте чињеница да смо сведоци учесталих промена изгледа објеката – укључујући и објекте који је у поодмаклој фази изградње, попут Белграде Wатерфронт Ресиденце. Легитимно питање које се поставља је како се онда уопште неко усуђује да купи стан у истоименом објекту кад је непознато како ће станови изгледати у финалној верзији?

КАКО ЈЕ У ЕВРОПИ

Изградња модерних градова на води није нова и оригинална идеја. Свега 500 километара узводно ниче Братислава на Дунаву. Словаци су прво очистили терен, испарцелисали, дали познатом архитектонском студију да уради мастерплан и отворили општу дискусију о пројекту – а затим су потражили инвеститоре.

Иницијатива за излазак Братиславе на Дунав датира са почетка осамдесетих година 20. века. Тада су дате прве скице новог приобаља које Стари град повезује са обалом. Последњих година предвиђени простор се попуњава, зграда по зграда, према плану студија Циаран Ферри Арцхитецтс, које је предвидео 210.000 квадрата новог пословног, стамбеног и културног центра, названог Еуровеа.

Фото: Приватна архива

Поред површних сличности са Београдом на води, Братислава на води је урбанистички неупоредиво елегантније решење. У Братислави је први ред зграда до реке ограничен на осам спратова, а куле су увучене око 300 метара од Дунава.

Код нас су високе зграде стављене уз саму обалу, што ће довести до промене микроклиме, о чему се код нас слабо прича. У Савском амфитеатру је до сада постојала нека врста „отвора“ према Сави који је заједно са ниским зградама у целом старом Београду и благим узвишењима олакшавала неометано струјање ваздуха. Ту није било ничега што би представљало препреку измени загађеног ваздуха, или спречавало ширење влажнијег и лети хладнијег ваздуха изнад реке. Узевши у обзир број становника, запослених и њихових муштерија (или макар број гаража и паркинг места), размере очекиваног саобраћаја по овим улицама биће огромне. А тиме и загађење, јер је све унаоколо затворено, што предвиђеним високим зградама, што узвишењима на све три преостале стране. Промена микроклиме у самом центру града је неминовна.

У словачкој престоници нова градња заузима непуних 800 метара обале Дунава, дакле дупло мање него што Београд на води заузима на Сави. Сва подручја која су ослоњена на реку су јавни простори поред воде и централни простори јавног окупљања. Код нас Савска променада јесте отворена и слободна за кретање (засад), али питање је, кад се изграде остали објекти, шта ће се десити са простором на отвореном који је пројектом предвиђен за обичне грађане који нису власници некретнина у оквиру пројекта.

Братислава на води врви од културног и рекреацијског садржаја, а у Београду на води се о рекреацији говори веома мало, а о култури нимало.

ЗАКЛАЊАШ МИ ПОГЛЕД

Све представљене структуре у Братислави имају равномерну спратност и усаглашени индекс и коефицијент изграђености. Облици и намене су уравнотежени и нигде не постоји азијски модел градње оличен у либералном и непланском гомилању капацитета, са цопy-пасте објектима. У Братислави се не граде зграде које ограђују град од реке, као што је, нажалост, наш случај. Код нас, прва два солитера поред реке, која су већ увелико у изградњи, требало би да иду 72 метра у висину.

Фото: Приватна архива

У Братислави су две куле од 108 метара висине одмакнуте од обале 300 метара и иза њих остаје слободно још 500 метара простора за нове блокове. Дакле, Братислава на води се пружа скоро километар у дубину, иза обале Дунава. Нема ни говора о гушењу старог дела града високим солитерима и кулама као у Београду. Све је сјајно упаковано у простору и, што је најважније, нису оштетили визуре града.

У Београду ће нове зграде заклонити симболе града, попут Храма, Београђанке, зграде министарстава, Теразијске терасе, која је у процесу реконструкције и чији је пројекат сјајан. Читав смисао Теразијске терасе је поглед на реку. Генерације београдских урбаниста, али и београдских власти, готово 100 година као највећу градску драгоценост су чувале поглед са Теразијског гребена на Саву и савско приобаље, остављајући могућност да се једном учини продор и фактичка веза између историјског и новог градског центра на обали реке. То се зове „спуштање Београда на реке“.

Квалитетно уређење Савског амфитеатра последња је шанса да се Београд урбанистички „ресетује“, да се тамо поставе централне функције града и државе. Сава је, изгледа, једина река на свету која има само једну обалу. Београд на води третира само десну обалу реке, док лева остаје пуста, што је методолошки гледано потпуна небулоза. Подсећам да је по пројекту Српске академије наука било предвиђено да се у том делу града изгради неколико музеја, зграда београдске опере и балета, и два трга, с леве и десне обале реке.

KOMENTARI



2 коментара

  1. goran says:

    Beograd, govno na vodi. U reziji Gospodara Vucka.

  2. Kosovac says:

    Па и ово са Братиславом није баш нешто….. Мене више интересује ко финансира рушење и изградњу ово у Братислави. И да ли има места за политичку реакцију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u