Тим

Tim

16 marta 2019

Piše: Aleksandar Ćurić

Sviđalo se to nama ili ne, politička scena Srbije je džungla u kojoj je sve moguće. Sve je prihvatljivo. Pravilo je da nema pravila. Kriterijum je da nema zdravih kriterijuma. Nema ideje ni ideologije, sve je prihvatljivo, skoro pa svi sa svima mogu. Dolazak na vlast je ultimativni cilj i jedina svrha angažovanja. Bukvalno.

U svetlu poslednjih nekoliko događaja i duela, ovaj tekst je logičan nastavak teksta „Politika – između hobija i zanimanja“. U tom nedavnom tekstu smo osvetlili probleme odsustva ideologije, temeljnog programa i identiteta lidera, velike većine, političkih partija, pogotovo opozicionih. U ovom tekstu razmatram spremnost lidera i njihovih timova (ako ih uopšte imaju) koji ih pripremaju (tj.trebalo bi da ih neko priprema) za duele uživo, za situacije koje nisu programirane i preodređene, emisije i razgovore gde pitanja i teme nisu unapred poznati i gde voditelji i sagovornici ne služe da neku temu zgodno „nabace na volej“.

Politička scena je upala u potpuni amaterizam. Ni na samom početku višestranačja to nije izgledalo sjajno. No, SPS je iskoristio kadrove koje je preuzeo od KP, uglavnom, ljude sa solidnim obrazovanjem i kakvom-takvom politčkom veštinom. Iz sličnog društvenog okruženja su potekli i opozicioni aktivisti, jednako dobro obrazovani i načitani. U ideološke porive i opredeljenja nećemo ulaziti niti suditi po njima.

Kako je vreme odmicalo a mi kao društvo propadali (pogotovo u domenu obrazovanja i kulture), na scenu su, u nekoliko talasa, stupile mlađe generacije na koje je taj obrazovno-kulturni sunovrat ostavio snažan pečat. Ni retki kvalitetni pojedinci, čak i ako se nisu svojevoljno i pragmatično uklopili u tu ispodprosečnost ili prodali, nisu trend „na dole“ zaustavili. Progutala ih je masa polupismenih poltrona i secikesa koji su vremenom, bez skrupula grebući ka vrhu, dobacili i do visokih pozicija, kako u političkim organizacijama tako i u sistemu države.

I tako, pošto su prošle godine/decenije takvog pristupa, probudili smo se jedno jutro i shvatili da sve ono što je nekad bio samo izuzetak, danas je postalo pravilo.

Danas, u velikoj većini slučajeva, imamo lidere koji gaje poslušnike i poltrone, pretežno lošije od sebe, sprečavajući kvalitetne debate i suočavanja u sopstvenim organizacijama. Sposobnost brze reakcije intelekta (koja je trebala proisteći iz kvalitetnog obrazovanja), rečitost i elokventnost (koja je trebala proizaći iz načitanosti i opšte kulture), utreniranost za duele sa novinarima i političkim protivnicima (koja je trebala proisteći i iz svakodnevnih duela i stavljanja na test u okviru sopstvenih organizacija) su svedeni na minimum, potpuno okoštali, tromi i beskorisni. Potreba da se okruže samo i isključivo istomišljenicima po svim pitanjima, poltronima i laskavcima, ne da nisu pomogli liderima da uvežbaju svoj nastup i izoštre sliku, već su se takvim izborom odrekli i Tima koji bi trebao učestvovati na pripremi gostovanja i duela.

Finalno, ta „politička uravnilovka“ je dovela do toga da nemaju odgovor niti Tim za pripremu za adekvatnu reakciju na agresivne i primitivne napadače niti bilo koje teme i stilove koji izlaze van ukorenjene navike. Kako bi imali tim, kad u svom okruženju ne dozvoljavaju ni disonantne tonove a kamoli oštru debatu.

Tim koji svom lideru govori da je najbolji i najlepši predstavlja najvećeg protivnika, najpodmuklijeg protivnika, najveću tačku pada, slabost koja će sigurno isplivati i zadati finalni udarac u kritičnom trenutku kad im lider „pusti krv“ (političku, naravno). Takav „tim“ ne uskače u bitku u kritičnom trenutku, takav tim zadaje poslednji udarac svom sopstvenom lideru.

Napravili su od sebe salonske političare adekvatnije za političku scenu Švedske nego Srbije.

A onda, gledamo napuštanja političkih bojnih polja, kukanje na nečiji stil, agresivnost, bezobrazluk, specifične i pikantne teme i argumente.

Gospodo salonski političari, krajnje je vreme da shvatite i prihvatite „pravila igre“. Tu ste gde ste. „Politička džungla“, primitivizam i „pravila bez pravila“ su zadati elementi s kojima morate da se izborite na našoj političkoj pozornici. Scenografija se neće promeniti niti poboljšati sama od sebe. Niti će se promeniti kao posledica vašeg kukanja. Možete je promeniti vi ali prvo treba scenografiju da prihvatite kao realnost, pronađete adekvatan (snažan ali pristojan) odgovor i reakciju pa, ako zaslužite da dođete na vlast, da probate istu izmeniti na bolje.

Naravno, ako vam u tom trenutku to bude odgovaralo. Nikome do sad, ko se popeo na vlast, nije odgovaralo.

Neophodna vam je kvalitetna ideologija, profilisana organizacija sa temeljnim i detaljnim programom (koji neće formirati stručnjaci i eksperti već vrhunski operativci koodinirajući eksperte i stručnjake!) i snažan Tim vrhunskih individualaca i operativaca koji će vas pripremati za svaku „utakmicu“ ponaosob, skautirajući vas, protivnika, predložene i sve potencijalne nepredložene teme i „skretanja“.

I ako možda i nekad napravite kvalitetan Tim, krucijalno je da sugestija članova Tima, da vas, npr, očekuje težak protivnik sa nezgodnim stilom neće biti shvaćena kao bogohuljenje i skrnavljenje „božanstva“. Da pokušaj Tima da vas brifuje i simulira stil ne bude dočekan „na nož“ i kao znak nepoštovanja…

I napokon, Tim se i sastavlja tako da, prevashodno, pokrije tačke gde ste najslabiji. Za početak, najslabija tačka vam je tim koji vam se ulaguje i ubeđuje vas da ste najbolji, svuda i u svemu.

A tek je težak „pogled u ogledalo“, sagledavanje sebe, tačno mapiranje slabih tačaka/ „uskog grla“ i potonji rad na sebi…

Bez svega navedenog, niti vama treba politika niti vi politici.

Današnjoj Srbiji svakako ne.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *