Тиранија површности

Tiranija površnosti

5 maja 2018

Piše: Vladimir Đukanović

Prošle nedelje javnosti je saopšteno da je u prvom kvartalu tekuće godine rast našeg BDP bio 4,5 odsto, što je pola procenta iznad planiranog. Nije li to zaista divna vest? Nije li to pokazatelj da se u Srbiji proizvodnja značajnije pokrenula i da bi plate i penzije do kraja godine svakako mogle da bude opet uvećane? Značajno nam se uvećao izvoz, javni dug konstantno pada, smanjuje se broj nezaposlenih, sa svim zemljama biše SFRJ imamo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, što recimo sa Hrvatskom nismo imali ni kada smo bili u istoj državi… Sve ovo jesu, ali zaista jesu, lepe vesti. Osim za naše medije. Za njih su to, očito, nebitne vesti. Nebitne su baš zbog činjenice da su lepe i zato što nose u sebi optimizam. U Srbiji lepa vest odavno nije vest.

DOMINACIJA PRIZEMNIH EMOCIJA

Oduvek sam se pitao zbog čega običnog čoveka daleko više privlači da pročita ili da se udubi u to šta je neka karikaturna ličnost iz rijaliti programa izjavila od ozbiljnih vesti, posebno onih koje suštinski pokazuju da za Srbiju, a samim tim i sve nas, ipak ima nade. Zar nije logično bilo da se neka od televizija zainteresovala da napravi specijalnu emisiju povodom ovako pozitivnih pokazatelja po naš BDP? Zamislite takvu emisiju u kojoj bi stavove sučelili vrsni ekonomisti, profesori sa Ekonomskog fakulteta, koji bi nam podrobnije izneli svoje stavove o našoj ekonomskoj zbilji.



Za mene, a verujem i većinu vas koji ovo čitate, to bi bio pun pogodak. Ipak, da se ne lažemo, za većinu naroda to je nezanimljivo, tj.takvu emisiju niko živi ne bi gledao. Samim tim, to je u startu gubitak za vlasnika televizije koji živi od reklama. Takva emisija bi mogla eventualno da se nađe na RTS, odnosno morala bi da se nađe na RTS, dok je na privatnim televizijama tako nešto nemoguće, jer to je objektivno suvoparna i dosadna tema za većinu naroda, a to jeste poražavajuće.

Kao da smo prihvatili odvratnu žabokrečinu da zadovoljimo najprizemnije emocije i da budemo informisani na najnižem mogućem nivou tako što ćemo na aplikaciji pročitati bombastičan naslov i pogledati fotografiju. I nije tu kriva vlast, niti bilo ko drugi. Krivi smo mi kao obične individue, jer su nam istinski takve želje. Dokaz za ove moje tvrdnje su mi brojne tribine i okrugli stolovi na koje volim da odem. Publika koja to posećuje je manje-više ista i seljaka se od jedne do druge beogradske sale. Najgore od svega mi je što na tim tribinama uopšte ne vidim mlade. Kao da nemaju nikakvu želju da nešto nauče ili saznaju.

APSOLUTNO ZATUPLJIVANJE

Sa druge strane, društvene mreže, posebno tviter, dodatno su doprinele apsolutnom zatupljivanju ljudi. One su ključni faktor zašto smo prestali sa razlikovanjem pozitivnih vesti od onih koje objektivno mrače um. Količina primitivne mržnje koja se seje preko tvitera i stvara od čoveka monstruma jednostavno vam ne dozvoljava da razmišljate pozitivno. Na našu žalost, mi smo toliko daleko od društva kakvo je nemačko, gde se takvi mediji ne cene ni pet para, a sve što se na njima objavi smatra se unapred kao neistinito. Doduše, kada je predsednik najmoćnije sile na svetu svoje političko delovanje, a posebno diplomatiju, sveo na tviter objave, onda je čovečanstvo zaista u velikom problemu.

Kako god, iskreno sam mislio da je Srbija gladna i da vapi za ozbiljnim tekstovima i analizama. Srbija to odavno nema, ali sam shvatio da to nema iz najprostijeg razloga – ne postoji interesovanje za takvim proizvodom. Nije tu problem nikakva vlast, niti bilo kakav drugi uticaj. Prihvatimo istinu, problem smo mi. Intelektualno smo užasno pali i to je nešto sa čim moramo da se suočimo. Zato u Srbiji pozitivna vest nije vest, jer mi zapravo i ne razumemo šta ona znači. Naviknuti decenijama na mračnu zbilju nismo se ništa ni trudili da istinski menjamo, te danas i kada nam neko tu žabokrečinu raščišćava mi pružamo otpor, jer nam se remeti uobičajeni život. Višedecenijsko obrazovanje u žabokrečini ostavilo je strašne posledice. Zato su nam glavna preokupacija crna hronika i rijaliti programi. To, nažalost, najbolje razumemo.

(Standard)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Nićifor says:

    Ekonomija i Srbija ne idu obično u istu rečenicu. Naša država je već dugo vremena povezana sa pojmovima kao što su: propast, tuga, haos, kolaps, banrkot, pucanje, zatvaranje, katanac. Iako to ništa nije novo neke stvari nas iznova i iznova iznerviraju. Političari pokušavaju nerealnim statistikama da umire narod, tvrdeći da su plate prosečne 500 evra i kako vi koji imate 200 ste zapravo manjina i vi ste lično krivi za to! Ipak, situacija u realnosti je nešto drugačija. Mnogo drugačija. Realna prosečna plata u Srbiji i jeste 200 evra, severni deo Srbije spada u siromašnije trenutno iako to nije bio slučaj. Da stvar bude morbidnija upravo je severni deo poznat po plodnoj zemlji i velikim oranicama i poljima ali tamo se i najteže živi. Cene su najskuplje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u ostalim gradovima je po običaju situacija malo bolja. Ipak u tim mestima su i primanja manja pa mu dođe na isto. Evropske statistike jasno pokazuju da je cena radnog sata u Evropi najmanja u Makedoniji, Bugarskoj, Bosni i Srbiji. A da čak 4 miliona građana Srbije mesečno inkasira upravo samo tih 200 evra! IZVOR: Dnevnizurnal.com Ovo su rezultati vaše politike kolumnisto. Ako je vi ne osećate na svojoj koži osećamo je mi kojima pokušavate soliti pamet.

    • Filip says:

      "IZVOR: DNEVNIZURNAL.COM"....njih navodiš? Da li si ti normalan? Dnevnizurnal je sajt koji izmislja najviše vesti. U Srbiji zbog ove vlasti vlada beda, ali Dnevni zurnal i vlasnik Miloš Ćupurdija su najveći lažovi i prevaranti. On je do sada izmisljao vesti na Slobodnimediji.com pa je ugasio sajt zato što više niko nije čitao. Svojevremeno je izmislio da je Novak Đoković donirao 30 miliona evra za crkve na Kosmetu, pa su hteli da ga tuže. Predstvaljao se kao mason i trazio donacije i varao ljude. Ali mi je jasno kome se obraćam, čim ti čitaš Dnevnizurnal. Pozdrav i uzivaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *