Тишина, амнезија, окупација…

Tišina, amnezija, okupacija…

25 oktobra 2017

Piše: Bojan Bilbija

Na zapadnim ruskim granicama Sjedinjene Američke Države su već rasporedile celu diviziju, saopštio je prošle nedelje portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov. To je epilog višegodišnjeg podizanja temperature i naduvavanja „ruske pretnje“ u zapadnim medijima i institucijama. Sada više ne može niko da kaže da ne zna, da nije upozoren. Oklopna tehnika je pristigla na svoje mesto, gde inače, po dogovoru između Kremlja i Bele kuće iz 1990. godine – ne bi nikako smela da bude. U svemu tome ne treba nikoga da čudi što poljski ministar odbrane Antoni Maćerevič – koji se ranije „proslavio“ svojim izjavama da su Rusija i Nemačka podjednako krive za Drugi svetski rat – sada upozorava da to nije NATO stigao na ruske granice već da to Moskva raspoređuje svoje snage na „istočnoj granici NATO-a“.

POLJSKI PARADOKS

U takvoj situaciji, suočeni sa ovako jakom „argumentacijom“ poljskog ministra, sasvim je uzaludno podsećati da Rusija može na svojoj teritoriji da raspoređuje svoju vojsku, ali da je NATO grupacija koja sada operiše u Poljskoj i na Baltiku sastavljena od američkih snaga. Na kraju krajeva, ako Poljaci ne vide ništa čudno u tome što strana čizma, a tačnije tenkovi i avioni, ponovo gaze njihovom zemljom, i ako im to baš nimalo ne smeta, onda neka im bude. Samo da se ne ispostavi posle da „američki prijatelji“ neće imati želju da odu, kao što ni Nemačku i Japan ne napuštaju već skoro sedam i po decenija. Već sada bi se mogla zamisliti situacija da poljski narod ponovo moli Rusiju da joj pomogne da protera Amerikance, kao nekada Nemce. Ako se zna da su Sovjeti bili jedini čija je vojska dobrovoljno napustila Poljsku i istočnu Evropu, onda stvari postaju mnogo jasnije…

Kako ističe general Konašenkov, nedavna rusko-beloruska vojna vežba „Zapad 2017“ bila je praćeni medijskom histerijom bez presedana u Evropi. Sve je tu bilo problematično: od „nedostatka transparentnosti“, preko „hibridnih operacija“ Oružanih snaga RF, pa do ruskih „vojnih hordi“ koje su već dobile naredbu za invaziju na susedne zemlje. I tome slično. Treba podsetiti i na tvrdnje o „udarnoj grupaciji sa više od 100.000 vojnika“, koja će iz Belorusije preseći Suvalkski koridor, dok su drugi „eksperti“ upozoravali da će Moskva iskoristiti trenutak nepažnje i sa severa podmuklo udariti na mladu „ukrajinsku demokratiju“. Bez obzira na to što su Amerikanci i NATO već predali zaboravu ove medijske napise od pre samo nekoliko nedelja i meseci, oni su ipak poslužili svrsi. Ostala je svest o tome da Rusi nešto „opasno spremaju“. Šta – to više nije bitno. Važno je samo da su američki tenkovi i avioni stigli u istočnu Evropu i da se tamo, i bukvalno, osećaju kao kod svoje kuće.

Iz ruskog Ministarstva odbrane naglašavaju da su se vlasti baltičkih zemalja i Poljske posebno isticale u rusofobiji. Konašenkov navodi da je ministar Maćerevič javno tražio da zbog „spoljnih pretnji“ u Poljskoj treba razmestiti nekoliko američkih divizija. Portparol ruske armije podseća da se vojna vežba „Zapad 2017“ okončala na vreme i po planu, pred očima desetina stranih posmatrača i da su se ruski vojnici, njih oko 6.500, vratili na mesta stalne dislokacije izvan Belorusije. Prema njegovim rečima, histerija u istočnoj Evropi zamenjena je „tišinom i amnezijom“ i niko više ne pominje invazije i horde.

„U međuvremenu, u Poljskoj i baltičkim državama, u pozadini vežbe ’Zapad 2017’ odvijala se ’rotacija’ 3. oklopne brigade Oružanih snaga SAD, razmeštene u sklopu plana operacije ’Atlantska odlučnost’. Sva tehnika ove brigade (87 tenkova M1A1 Abrams, teške samohodne haubice M109 Paladin, 144 oklopna transportera Bredli i još oko sto drugih vozila) ostala je u tim zemljama, dok je personal 3. oklopne brigade, kako ne bi bio prekršen sporazum sa Rusijom iz 1997 (Osnovni akt NATO–Rusija), zamenjen ljudstvom 2. oklopne brigade SAD“, podvukao je Konašenkov.

Drugim rečima, prema sporazumu iz 1997, NATO ne može na ruskim granicama da drži vojsku „na trajnoj osnovi“, što je trebalo da bude garancija da američke trupe neće ugrožavati bezbednost Rusije. Međutim, isto kao i sa „usmenim garancijama“ da se NATO neće širiti na istok, koje je Džordž Buš Stariji dao Mihailu Gorbačovu, tako je i odredba o „vojsci na trajnim osnovama“ izvitoperena, u skladu sa slobodnim tumačenjem sporazuma i geopolitičkim ambicijama. Amerikanci sada „rotiraju“ svoje jedinice, odvozeći jedne vojnike i dovozeći druge, na svakih šest meseci. I tako, smatraju oni, nije prekršeno slovo Sporazuma iz 1997. sa Rusijom. I (skoro) ceo NATO im veruje na časnu reč. Moskva, međutim, ne veruje – više je nego očigledno da Pentagon u Poljskoj i baltičkim republikama drži sada već celu diviziju, sa tendencijom daljeg povećanja.

STARA HLADNORATOVSKA STRATEGIJA

Dok su zapadni mediji vikali o „pretećoj ruskoj agresiji“, Amerikanci su u tišini u istočnu Evropu prebacili trupe 2. oklopne brigade i razmestili ih na istoj lokaciji gde je boravila 3. oklopna: Boleslavec, Dravsko-Pomorske, Torn, Skvežina i Žagan. I ova brigada je donela svoju oklopnu tehniku i pridodala na već postojeću koja je ostala od „odlazećih“ trupa. Objektivni i nepristrasni zapadni mediji o tome su ćutali, novinari istraživači imali su valjda preča posla nego da istražuju neke tamo strane tenkove koji se grupišu – unutar njihovih nacionalnih teritorija. „Tako je, uprkos svim izjavama NATO i SAD o ’beznačajnosti’ vojske koja se dovlači na ruske granice, de fakto sada raspoređena, ne više brigada već čitava mehanizovana divizija američkih oružanih snaga“, rekao je Konašenkov.

To je, zapravo, stara hladnoratovska strategija SAD. Pošto im je bilo neisplativo da u Evropi drže velike stajaće vojske, osmislili su sistem po kome bi trajno bila raspoređena samo ratna tehnika, konzervirana i smeštena u hangare i magacine, dok su ljudstvo rotirali i raspoređivali samo u količini neophodnoj za održavanje stalnog prisustva. Tako je broj kompletno opremljenih vojnika mogao da bude udesetostručen u roku koji se meri satima – jer je trebalo samo prebaciti ljudstvo, dok je neophodna tehnika već bila na mestu. Ovaj „genijalni“ izum sada se očigledno ponovo primenjuje. Ali Rusi ne broje vojnike „u rotaciji“ već prvenstveno količinu ratne tehnike koja im je na raspolaganju, svesni da se brojno stanje može u najkraćem roku izmeniti drastično, jer je najkomplikovanije dopremiti tehniku na „liniju fronta“. A to je sada dobrim delom urađeno.

Zato Konašenkov veruje da je povika o „ruskoj pretnji“ bila dimna zavesa za akciju Pentagona za prebacivanje dodatne tehnike na istok Evrope. Ko sme da pita zašto američki tenkovi masovno dolaze – dok ruske horde nadiru? Američka poruka Evropi glasi: predajte nam vaš suverenitet, a mi ćemo vas braniti od ruske agresije. Ako neko primeti da ne postoji ruska agresija, već da je Moskva perspektivan ekonomski partner, takav brzo bude proglašen za neuračunljivu osobu. Još ako posumnja da američki tenkovi mnogo više liče na okupacione, nego na „oslobodilačke snage“, onda je verovatno reč o ljubitelju despotija istočnjačkog tipa. Posebnu draž celoj priči daje činjenica da se od mladih NATO demokratija zahteva da značajno uvećaju svoje „troškove za odbranu“ i da faktički izdržavaju američku vojsku na svojoj teritoriji na teret sopstvenih poreskih obveznika, koji već odavno stenju pod teretom ekonomske krize. Nije srpski narod uzalud rekao: Ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu.

ČEKAJUĆI ODGOVOR KREMLJA

„Ko ovde priprema agresiju?“, zapitao je Konašenkov. Ruski senator Franc Klincevič već je najavio i mogućnost da se zbog svega ovoga Rusija povuče iz Sporazuma sa NATO-om iz 1997, pogotovo ako SAD nastave da jačaju vojno prisustvo u Poljskoj i baltičkim državama. Klincevič je podsetio da je takva odluka u nadležnosti predsednika Vladimira Putina, kao vrhovnog komandanta, Ministarstava inostranih poslova i odbrane, ali i ocenio da je očigledno da Vašington ovim potezima jasno podstiče Rusiju da napusti Sporazum.

To se, svakako, može dogoditi, ali ne treba zaboraviti da bi jednostrani izlazak Moskve predstavljao „krunski dokaz“ o pripremi agresije i tada bi NATO pripreme za rat postale još obimnije i neskrivene. S druge strane, postojanje Sporazuma na papiru podseća na pakt o nenapadanju između Nemačke i SSSR-a uoči drugog svetskog rata – koji je Hitler brutalno pregazio. List hartije nije mogao da zaustavi tenkovske divizije. Zato ne treba očekivati da će Moskva sedeti skrštenih ruku i zaštitu očekivati od jednog sporazuma, sklopljenog u bitno drugačijim istorijskim okolnostima – kada je Zapadu bilo važno da se Kremlj ne buni previše protiv širenja NATO-a na istok. I kada je davao lažne garancije da „neće razmeštati vojsku na trajnim osnovama“. Kako kaže poljski ministar Maćerevič, sve su to laži Moskve da postoje mnogobrojni američki vojnici na „istočnim granicama NATO-a“. Ministar je u pravu – velike su samo količine naoružanja i tehnike. A vojnici će doći kad ih domovina pozove.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *