Tito je ipak bio Tito

Tito je ipak bio Tito

21 avgusta 2013

tito-e1330580987251 - CopyPisalo se da je bio američki, britanski, pa i nemački čovek, da ga je postavio ruski NKVD kao svog špijuna na čelo jugoslovenske Komunističke partije, ali i da su ga instalirali masoni. Proglašavali su ga za Poljaka, Rusa, Jevrejina, pa čak i za – ženu.

Misterija ko je u stvari bio Josip Broz Tito, bivši predsednik Jugoslavije i tvorac Pokreta nesvrstanih, traje još od Drugog svetskog rata, kada je „Njujork tajms“ objavio da iza ovog pseudonima stoji sovjetski pukovnik Lebed, a vodu je ponovo zamutilo aktuelizovanje dokumenta Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) napisanog krajem sedamdesetih godina i nedavno deklasifikovanog.

U tekstu iz internog biltena NSA na osnovu fonetske analize njegovog govora zaključeno je da se Josip Broz služio srpskohrvatskim uz strani akcenat, kao i da mu je maternji jezik ruski ili poljski. Takođe se tvrdi da je „najveći sin naših naroda i narodnosti“ zapravo potpuno druga i to mnogo mlađa osoba od Josipa Broza, rođenog 1892.

Titov navodni poljski akcenat uklapa se donekle u ranije tvrdnje Momčila Jokića da je doživotni predsednik SFRJ u stvari dete poljske grofice Marije i upravnika njenog imanja Franca Ambroza, koji je upoznao pravog Josipa Broza iz Kumrovca u garnizonu austrougarske vojske u Pečuju. Po toj verziji, kada je Broz umro, u martu 1913, njegov identitet preuzima mladi obaveštajac Ambroz.

Pero Simić, novinar i publicista, jedan od najpoznatijih istraživača enigme zvane Tito, kaže da je ova analiza verovatno potekla iz američke ambasade u Beogradu.

– I Tito je sam podgrevao misteriju o sebi, pa je jednom kad ga je Stevo Krajačić pitao kad je zapravo rođen, pošto se pominju mnogi datumi, odgovorio: „Otkud ja to da znam?“ Ni partizani do 1943. nisu znali koje ime i prezime stoji iza pseudonima Tito, a kada je na Petoj zemaljskoj konferenciji izabran za generalnog sekretara Partije, znao se samo njegov kominternovski pseudonim – Valter – kaže Simić.

On dodaje i da mu je glumac Mavid Popović, prvi muž Mire Stupice, svojevremeno pričao da je rezultat njegovih dvadesetogodišnjih izučavanja fonetike zaključak da je Titov akcenat najsličniji govoru poljskih Jevreja. Samom Simiću bilo je zanimljivo kada je pre tri godine otkrio maršalov lični dnevnik iz 1950-1951. u kojem je ovaj pisao ekavicom, iako se u govoru služio ijekavicom. Simić ipak ne veruje da Tito nije bio „dečak sa Sutle“:

– Na njegov izgovor uticalo je stalno lutanje. Kao vrlo mlad živeo je u Rusiji, prvo kao austrougarski vojnik, a potom i zarobljenik. Prva žena mu je bila Ruskinja, druga Nemica, Herta Has Slovenka. Radio je u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Sloveniji. Dugo je bio u ilegali, promenio je sedamdesetak pseudonima i 15 datuma rođenja. Uživeo se u menjanje identiteta. Da je Broz bio neko drugi, pa čak i ruski špijun, Staljin bi to iskoristio da ga diskredituje u sukobu 1948. godine.

Ni slovenački publicista Miro Simčič, autor nekoliko knjiga o Titu, u svom dugogodišnjem istraživanju nije naišao ni na jedan pravi dokaz da Broz nije bio i Tito:

– Previše ljudi ga je poznavalo da bi tek tako mogao da promeni identitet. Osim toga, njegova fotografija iz Kavnika iz mladih dana pokazuje isti čelični izraz očiju koji je zadržao do kraja života. Bio je Zagorac i imao specifično narečje, na koje su se lepili jezici zemalja u kojim je živeo.

PRIČAO KAO PRAVI ZAGORAC

Neshvatljivo mi je da se i posle toliko vremena ljudi bave neozbiljnim pričama o Titovom pravom identitetu – kaže Ivan Ivanji, književnik i dugogodišnji Brozov prevodilac. – Neko je analizirao njegov govor, a da zapravo nikada nije bio u Zagorju i Sloveniji, i čuo kako ljudi tamo govore. Titov neobičan govor jednostavno je posledica činjenice da je od najranije mladosti često menjao sredinu, živeo malo u Hrvatskoj, malo u Sloveniji, zatim u Rusiji, i tako dobar deo svog života.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *