ТО ЈЕ АНГЛОСАКСОНСКА ПРАВДА: Радованови сведоци за Хаг сви лажови?!

TO JE ANGLOSAKSONSKA PRAVDA: Radovanovi svedoci za Hag svi lažovi?!

26 decembra 2016

Former Bosnian Serb leader Radovan Karadzic attends a hearing at the United Nations tribunal in The Hague

Obrazloženje presude Haškog suda Radovanu Karadžiću iz marta ove godine izgleda kao namerno izlomljeno ogledalo rata u BiH 1991-1995. Svaki delić tog ogledala koji svedoči o Karadžićevoj nevinosti razbacan je ili sakriven na 2.615 stranica presude veća sudije O-Gon Kvona, a tim odbrane se trudio da u žalbi na presudu sve te stvari grupiše i stavi u kontekst istorijskih događaja – ovako o nedavno predatoj žalbi na presudu Radovanu Karadžiću govori advokat Marko Sladojević, dokumentarista u timu odbrane.

Mladog advokata školovanog u Holandiji znalci rada suda u Hagu smatraju najboljim poznavaocem zbivanja na teritoriji BiH devedesetih. Pre Karadžića bio je angažovan u timovima odbrane Slobodana Miloševića, Momčila Krajišnika, Dragoljuba Ojdanića, Milana Gvere. Petnaest godina se on bavi ratom u BiH. Za njega, presuda Karadžiću je “zla namera” Haškog tribunala.

Sladojević, za “Novosti”, objašnjava da se odbrana skoncentrisala na tri ključne tačke iz presude – da je Karadžić kriv za “udruženi zločinačaki poduhvat zauzimanja teritorije BiH i proterivanje Hrvata i muslimana”, zatim na njegovu ulogu u granatiranju Sarajeva i na srebrenički genocid.

– Sudsko veće svoju priču u presudi započelo je oktobrom 1991. godine, kada, je kako kažu, na sednici Skupštine BiH Radovan Karadžić nastupio kao bog rata, a protiv nezavisnosti BiH. Prema veću, on je, promovišući u narednim mesecima svoju ideologiju, organizovao paralelne, srpske organe vlasti u BiH preko kojih će Srbi na silu zauzeti teritoriju koju su smatrali svojom – obrazlaže ovaj deo žalbe Sladojević.

On veli da Sud početak rata namerno smešta u istorijski, vakuum u kome ne postoji politika SDA, HDZ, Izetbegović, Kljujić, nema ideologije Špegelja… Lider Srba tu je kao jedini bokser u ringu, koji besmisleno mlatara rukama i kojeg, naravno, svi gledaju kao agresivca koji traži kavgu.

– Sud je ustanovio da je Karadžić 18. marta 1992.prihvatio tzv. Kutiljerov sporazum, da će BiH biti država sastavljena od tri konstitutivne jedinice, u okviru kojih će pripadnici naroda koji bi bili u manjini uživati svu moguću zaštitu – govori dalje advokat. – Sud dalje primećuje da se Karadžić obratio srpskim poslanicima i rekao im da moraju da preduzmu “sve da se uspostavi faktičko stanje da osnovu pravde i prava, uz puno uvažavanje građana druge nacionalnosti”…”Mir po svaku cijenu, svugda je gde god može”… A zatim se u presudi događa da sud zaključuje da su svi ovi govori Karadžića neiskreni, namenjeni javnosti. U presudi navode čak 75 sličnih primera gde Karadžić poziva na mir, ali ne izvodi nijedan zaključak u njegovu korist.

Kako upozorava advokat, Karadžić je prema Veću bio neiskren i kada je donosio strogo poverljiva dokumenta za internu upotrebu, i to piše u najmanje 17 paragrafa presude. U pitanju su dokumenti kojima javnost, domaća i međunarodna, nije imala pristup. Ispada da je on sve vreme tajno, a lažno, naređivao potčinjenima da štite nesrpsko stanovništvo…

Advokatski tim Karadžića u žalbi ukazuje da je nemoguće da je svih 157 svedoka odbrane došlo u Hag da govori laži. U žalbi se kaže da je nerealno da su 28 oficira VRS i hiljade dokumenata o tome kako je predsednik RS bio strogo protiv neselektivne upotrebe artiljerije oko ovog grada – propaganda. Oko Srebrenice je sporno da jedan njegov potpis na cirkularnom dokumentu svim korpusima VRS iz 8. marta 1995. – gde se kaže da da oko Srebrenice treba stvoriti nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez nade daljeg opstanka i života meštana u Srebrenici i Žepi – bude dokaz da je planirao genocid.

Za odbranu je nemoguća odluka Sudskog veća da je između 20. i 28. maja 1992. na sastanku Karadžića i Mladića sa komandantom Sarajevskog korpusa VRS, generalom Šipčićem, dogovoreno granatiranje Sarajeva kao udruženi zločinački poduhvat. Sladojević ukazuje da sudsko veće u jednom delu presude tvrdi da se ovaj sastanak dogodio, a onda u drugom delu presude, u fusnoti, da je baš u tom periodu, od 20. maja do 30. maja 1992, Radovan bio u Lisabonu, što stoji i u zapisniku UN.

RADOVANOVO SUDSTVO

KARADŽIĆU se stavlja na teret i to što srpsko pravosuđe, vojno i civilno, nije radilo kako treba. Kako kaže Sladojević, u žalbi odbrane se ukazuje na to da je u sistemu Vojnog pravosuđa tokom rata u VRS pedesetak sudija u RS dobilo 33.519 predmeta u fazi krivične istrage. Čak su 2.274 predmeta završili.

Za 23 godine postojanja, Tribunal u Hagu je s budžetom od oko 250 miliona dolara godišnje 760 zaposlenih podigao optužnice protiv 161 lica i uspeo do 2014. godine da završi 141 suđenje.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Miroslav says:

    I Hitler je ubijao po zakonu.

    • Jovan says:

      Koga je ubio Karadzic (Mladic, generali) a da nije bilo u borbi gde je po medjunarodnom pravu legitimno, jos ako je u odbrani kao sto su ciniio srpski narod u celom XX veku???!!! A jadan je sud kome su glavni svedoci NAJVECI sljam, lazovi, ubice koje su svojom rukom ubile na stotine i hiljade, spodobe niske inteligencije, dno ljudskog roda. Taj sud je takodje dno ljudskog roda, satanska fabrika lazi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *