Komunisti su za verbalni delikt prema Šešelju bili tri puta blaži od Haškog tribunala

Komunisti su za verbalni delikt prema Šešelju bili tri puta blaži od Haškog tribunala

25 marta 2013

oliver antic-malaMeđunarodni tribunal su kovači lažne istorije, mada to ne znači da našim osuđenicima nije potrebna pomoć države, izjavio je u intervjuu za  „Glas Rusije“ pravni savetnik MIP i predsednika Srbije Oliver Antić.

Naučni zbornik  „Od Nirnberga do Haga“, lekcije istorije koji je nedavno objavljen u Srbiji, treba da opovrgne tezu prema kojoj je Tribunal za bivšu Jugoslaviju direktan naslednik sudskog procesa protiv bivših rukovodilaca fašističke Nemačke. Takve verzije se između ostalog pridržava bivši državni sekretar SAD Medlin Olbrajt. U čemu su po mišljenju gospodina Antića ključne razlike između Nirnberga i Haga?

U Nirnberškom procesu je pokazano i dokazano da je tu pobeđeno najveće zlo i da se tu sudilo ideologiji naci – fašizma. Jer to je bilo osnovno. A najznačajnije krivično delo je tu bilo zločin protiv mira. Znači, zločin protiv mira je uzrokovao i sve druge zločine. Međutim, vidite, u Haškom tribunalu je Statutom već isključeno i pri njegovom formiranju, zabranjeno je ulaženje (u te sfere) , jer tu je određen datum. Sve to pre tog datuma uopšte ne može da se uzme u obzir, drugim rečima. Tu se ne sme ni istraživati ovo osnovno delo koje je uslovilo sva druga dela. A to je zločin protiv mira.

A kada su u Jugoslaviji bili izvršeni zločini protiv mira?

Pa pre devedesete, ono kad su ubacivali oružje, kad su davali Hrvatskoj sa svih strana. Kada je Zapad ubacivao ove njegove vojne stručnjake i tako dalje. To je zločin protiv mira. To je ulazilo i iz Mađarske. To je ulazilo iz Nemačke. Čak i nemački instruktori su tamo bili. Naravno, oružje sa celog Zapada je tu dolazilo. Čak, evo, iz Argentine. Sad se sudi bivšem predsedniku Argentine zbog kršenja embarga. Znači, to podstrekavanje na rušenje Jugoslavije, finansijska pomoć, vojna pomoć – to je sve bio zločin protiv mira. I oni znaju da je to tako. I zato su i zabranili da se istražuje upravo ono što je pokrenulo ceo taj proces raspadanja Jugoslavije. Naravno, i statistički podaci govore o suštini stvari. Skoro 70 posto od svih optuženih su Srbi. Srbi su dobili oko hiljadu godina robije. To je sve potpuno nenormalno, jer to je jedan građanski rat. A u građanskom ratu sve je to u osnovi približno. U građanskom ratu nema svetaca.

Svi Srbi su isterani iz Hrvatske, a Hrvatska tuži Srbiju za genocid!

To su apsurdi. Jedan zapadni visoki diplomata iz jedne jako važne zemlje na tu moju konstataciju, da su svi Srbi isterani iz Hrvatske, a to znači hrvatski građani, a oni nas tuže za genocid, rekao jednostavno: that’s ridiculous!

Vaš stav povodom Međunarodnog tribunala je jasan – to je politički sud. Ipak nedavno ste bili u Hagu, sastajali se sa rukovodstvom Tribunala, sa Srbima koji se nalaze pod istragom.

Ja moram da pomognem na bilo koji način našim ljudima, koji su okrivljeni i čak i osuđeni u Hagu. Jer, vidite, od činjenice da su neki okrivljeni, da još traju suđenja, i da im se da moralna podrška (jer ja sam bio specijalni izaslanik predsednika Srbije) svi su se jako obradovali, svima je to godilo. Da smo mi imali kontinuirano politiku… Nego je ovo izmenjeno tek od kada je došao predsednik Nikolić, pazimo nekako i na te ljude i pomažemo im. Ja sam tu da dam pravne savete i postavljam pitanja i tužiocu Bramercu i predsedniku suda Meronu, i mogu da vam kažem da nisu ostali potpuno ravnodušni. Jer ipak su imali sagovornika koji nešto zna o tome. Iako mi znamo šta je taj takozvani sud, mi moramo da pomažemo našim ljudima. Znate, kako je dosad bilo, pre ove vlasti? Naše tužilaštvo za ratne zločine pomaže samo tužiocu! Pošalje haškom tužiocu, a ne pošalje opštoj odbrani takav materijal. To je sramno!

Vi ste u ime države obećali dodatnu pomoć odbrani, osuđenim. Sa kakvim problemima se oni suočavaju?

Neki čak imaju i neke ljudske probleme ovde u zemlji. Neki nemaju iz administrativnih razloga rešeno stambeno pitanje. I njega to dodatno opretećuje jer porodica mu ovde, razumete, nema rešeno stambeno pitanje. A po svim kriterijumima već je to sazrelo da, recimo, ima pravo na otkup stana, da ima pravo na sticanje državljanstva i tako dalje. Ili, recimo, nekima su istekli svi dokumenti i ne važe više uopšte. A Haški tribunal ne dozvoljava da taj ode pod stražom u ambasadu da snimi te biometrijske podatke koji su potrebni da bi mogao da mu se izda novi dokument. Sad mi treba da nabavimo taj instrument koji košta oko 30. 000 evra, da se to nosi u Hag, pa sad treba da vidimo da se organizujemo da nabavimo taj prenosni portabl kompjuter koji može da snimi biometrijske podatke u samom Haškom tribunalu, odnosno u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu. Tako da tu ima sto nekih problema. I mi smo rešili i da im se da i neka novčana pomoć i td.

Odnos prema Hrvatima i Srbima nije isti ni u pritvorskoj jedinici, kamoli u sudu.

Hrvatski zatvorenici su ovde bili gospoda. Oni su imali para kolko je bilo potrebno. Oni su živeli u Ševeningenu, kao u komunizmu – šta mu treba, to mu se obezbedi. A ovi naši mučenici neki moraju da ribaju hodnike da bi zaradili koji evro, da mogu da kupe nešto u kantini. To je sramota! Čak sam rekao i Meronu – iako Šešelj neće da primi nikog, neće da dođe ni kod koga, pa ni kod mene, iako nema razloga – rekao sam otprilike ovako: za verbalni delikt u komunizmu se moglo dobiti tri godine robije. A vi ga tužite za verbalni delikt, a to je tri puta tri plus jedan već sada. Znači, on ni u komunizmu nije mogao da dobije deset godina robije. Tako da je to sve jedan pravni galimatijas, jedan apsurd. Rekao sam ja i Meronu, znate, mi radimo jedan posao koji će da se ceni tek u budućnosti. Budućnost daje ocenu našeg posla, i o tome moramo da vodimo računa. Bilo je mnogo jakih takvih sudova, bila je i inkvizicija. Ozbiljan međunarodni sud, koji je mogao da dovuče svakog iz bilo kog dela Evrope, pa da ga na kraju spali na lomači. Ali znate kako je, rekoh mu, ocenila istorija i tužioce i sudije, a kako je ocenila njihove žrtve!

Čini se da upravo dobivši šamar u vidu oslobađajuće presude hrvatskom generalu Anti Gotovini, Beograd je shvatio da svoje treba podržavati mnogo temeljnije. Rezultat je poseta ministra pravde Nikole Selakovića Hagu, zatim ste se uputili Vi. Evo citata sa jednog od srpskih sajtova: Da smo počeli da se bavimo tim pitanjem ranije, ne bismo došli u situciju da su svi ostali na slobodi, a naši još tamo.

Da smo se proteklih godina angažovali ovako kako se sad ova nova vlast angažuje, onda bi sigurno to bilo nešto bolje. A mi samu suštunu da promenimo, ne bismo mogli. Jer zna se zbog čega je osnovan, kako ko finansira i pod čijim diktatom u osnovi se radi u Haškom tribunalu.

Ipak, Gotovinin primer je važan?

Jeste, značajan je, jer to je velika nepravda, ali to opet ukazuje i na sam karakter Haškog tribunala. Da je slučaj sa Srbima, to ne bi moglo da se desi, to nema govora. Pazite, Hrvatska je odbila da da artiljerijske dnevnike. Odbila da da! I nište se nije desilo. Nema veze! Pa nas bi udavili da smo odbili da damo, što kažu Hrvati,  „topničke dnevnike“. To su artiljerijski dnevnici koji bi teško optuživali Gotovinu,  „Oluju“, napad na Knin i Krajinu. Iz tih dnevnika bi se videlo da se nije pucalo samo na vojne jedinice, nego je bila neselektivna paljba po civilima, po kućama. To je suština, zato nisu ni dali. To granatiranje je bilo potpuno neselektivno. To nisu bili vojni ciljevi, nego udri gde stigneš da bi se proteralo stanovništvo! Pa Tuđman daje izričitu izjavu da treba etnički očistiti Srpsku Krajinu, i uopšte sve Srbe očistiti iz Hrvatske, i čak daje statistiku i td. Izričito to kaže. Postoji zapisnik. I zašto to nije zločinački poduhvat?

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *