Tomislav Nikolić agent DB-a!?

Tomislav Nikolić agent DB-a!?

6 decembra 2013

Tomislav-Nikolic_620x01541260219Bivši pomoćnik načelnika beogradskog DB-a svedoči za NIN o istragama koje je vodio posle 5. oktobra 2000. i koje su rezultirale krivičnim prijavama protiv Radomira Markovića i drugih funkcionera DB-a.

Stijović, koji je najpre ražalovan, a onda i penzionisan, za NIN tvrdi da pripadnici DB-a još uvek rade i kontrolišu sve pore društva, od pravosuđa, preko Univerziteta, do medija i privrede, i da ih ima i u aktuelnoj Vladi i Skupštini Srbije. I dok Komisija za istragu ubistva novinara najavljuje pomake, Stijović tvrdi da je još pre 12 godina njegov tim prikupio dokaze o tom slučaju i da i tužilac Miljko Radisavljević zna ko je ubio Slavka Ćuruviju i ko je taj zločin organizovao.

Bio sam pomoćnik načelnika beogradskog centra za bezbednost DB, sve je prolazilo kroz moje ruke, davanje instrukcija za operacije. Neposredno sam bio odgovoran za istragu ubistva Ćuruvije 15 dana kada sam davao naloge o preduzimanju mera. Bio sam član najužeg kolegijuma beogradskog centra za bezbednost.

Nas trojica svakodnevno smo obaveštavani o istragama ključnih akcija. Branko Jovanović, načelnik centra, Željko Rašeta, zamenik načelnika i ja. Biću konkretan. Krajem jula 2001, kada sam jednim delom vodio istragu ubistva Ćuruvije, predao sam u kancelariji Mijatoviću izjave dve radnice DB-a koje su u danu tog ubistva obavljale poslove sekretarica Milana Radonjića, tada načelnika Beogradskog centra DB-a, iz kojih se videlo gde se ko u kom trenutku nalazio i ko je s kim kontaktirao. Nikada neću zaboraviti Mijatovićevo nonšalantno ponašanje kada sam mu predao te dve izjave. Bio je kraj vikenda i rekao je da će sve biti u redu od ponedeljka, i da će on i Legija nakon toga pisati memoare.

To vam je rekao Mijatović?

Tako je. Tih dana, uz učešće velikog broja pripadnika DB-a, potencijalnih svedoka događaja, a mnogo je ljudi u tome učestvovalo, tada jedinstveni zemunsko-surčinski klan je pokušao da me likvidira.

Vi ste radili istragu Ćuruvije?

Tu istragu je vodio Bane Jovanović. Kada je otišao na odmor, preuzeo sam istragu. Bila je to druga polovina jula.

Šta ste saznali o likvidaciji Ćuruvije?

Tu je sve jasno. Ubila ga je služba.

Znaju se sva imena?

Sve do detalja se zna.

Zna se ko je nalogodavac?

Znam ko je organizator ubistva i to zna i javnost. Služba. Imena su mnogo puta izrečena. Zna ih i Tužilaštvo. U pravu je Drašković koji kaže da Miljko Radisavljević sve zna, kako i na koji način je rađena operacija, od pripreme, praćenja do likvidacije. Pola ljudi iz DB-a koji su o tome dali izjave u internoj istrazi nije moglo da izdrži psihološki pritisak.

Razotkrili ste sve?

Nisam radio na svoju ruku. U suštini, bio je to direktni zadatak od Zorana Mijatovića i Gorana Petrovića a po nalogu vlade. Doveli smo priču do toga da se privedu lica koja su se neznatno kasnije i u javnosti pominjala za ubistvo Ćuruvije. Sve što o ubistvu Ćuruvije govori Drašković, uz još neke finese, to je to.

On kaže da je organizator Rade Marković?

Ja vam to direktno neću reći, samo kažem da sve što Drašković navodi o tom slučaju je baš tako. Zbog tih istraga doživeo sam…

Pretnje, diskriminaciju, pretučen je vaš brat…

Unakažen! Bio je 25 dana u komi, a istraga je prekinuta zbog nedostatka dokaza. On, nekadašnji džudista, danas je invalid.

Kako tajna služba deluje danas?

Na različitim nivoima vlasti brojni su prikriveni agenti tajne policije. Preko njih se diktira tok i dinamika promena u društvu. Otvaranje dosijea bi onemogućilo njihov dalji negativni uticaj, a ljudima koji su često iz patriotskih motiva ili ucena upali u zamku službe, data šansa da nađu izlaz iz blata u kojem su.

Da li na disketi nestaloj nakon 5. oktobra ima podataka i o aktuelnim akterima vlasti, Nikoliću, Oliveru Antiću, na primer? Preti li to njima Marković?

Profesionalno iskustvo i obazrivost, kao i činjenica da nisam neposredan svedok, onemogućuje me da dam precizan odgovor.

Pretnje Markovića da će objaviti sadržaj nestalih dokumenata, koji će ugroziti i državu, u stvari su manipulacija službe da se odbrani zbog učešća u ubistvu Ćuruvije? Da blokira rad Komisije? Zašto Marković nije pretio do sada? Šta je sada uplašilo službu ili samog Markovića, koji je već ionako osuđen na 40 godina zatvora?

Ne verujem da je on u situaciji da preti ili ucenjuje. On je ucenjivao dok nije dospeo u zatvor. Sve liči na manipulacije i još jednu upotrebu Markovića u proizvodnji novog političkog sukoba. Ovog puta na relaciji Vučić – Nikolić.

Ko sada manipuliše? Ko su i na kojim državnim funkcijama sada ljudi službe?

Ima nekoliko stotina ljudi koji tačno znaju ko su oni. Imena vam ne mogu pominjati.

Ima ih u parlamentu?

Na značajnim mestima su u državnoj upravi, administraciji, parlamentu i društvu u celini.

U Vladi?

Ima ih, od članova Vlade do ambasadora.

U kojim sve institucijama?

Ima ih među urednicima medija, uglednim profesorima, nosiocima pravosudnih funkcija ….

Slovaci su otkrili da je i njihov bivši predsednik čovek službe. Da li bi slično moglo da se otkrije i kod nas?

Na nečiju žalost ili sreću, odgovor je – da.

Koga čuva služba? U čijem interesu radi?

Problem nastaje kada se služba i njen aparat stave u funkciju dnevnopolitičke upotrebe vlasti, čime zloupotrebljava moć koju ima posedovanjem osetljivih informacija.

Kako je moguće da više od decenije nakon podnošenja krivične prijave protiv Markovića, Nikole Ćurčića, Branka Crnog i Milana Radonjića zbog odavanja službene tajne, iznošenja diskova, i oslobađajuće presude, tužilac ponovo traži odgovore od BIA o nestalim dokumentima. Ko je tada lagao?

Odgovor sam dao u pisanom izveštaju još u proleće 2001. u vezi sa uništavanjem dokumentacije i krivičnoj prijavi zbog nestanka diska. I to je sramota mnogih u ovoj državi koji istinu znaju dugi niz godina a ništa ne preduzimaju.

Zoran Mijatović je rekao da su na tim disketama podaci o liderima opozicije. Da li samo o njima?

Izjave Mijatovića je teško komentarisati, često ih menja u zavisnosti od sagovornika i vremena kada ih i gde iznosi. U arhivi DB su ostala dva istovetna diska sa dosijeima 15 lica, tako da se odgovor na to pitanje može i treba tražiti na toj adresi.

Miloš Teodorović, načelnik Pete uprave koji je organizovao uništavanje dokumentacije, svedočio je na tom suđenju da uništavanja i iznošenja nije bilo. Sud mu je poverovao. Zašto sada Tužilaštvo nalaže BIA da preispita sudbinu tih dokumenata?

Neko se ozbiljno igra državnim pitanjima.

Sudija Milena Rašić smatra da Tužilaštvo „nije dokazalo u čemu bi se sastojale štetne posledice po Srbiju da su skenirani podaci učinjeni dostupnim“…. Kako to komentarišete?

Sudija Milena Rašić smatra da nije dokazana štetna posledica za Srbiju – sramota za pravosuđe.

Diskete bi otkrile funkcionisanje partija, kojima tajno upravljaju službe. One ih stvaraju? One ih i razbijaju? Ili svađaju? Imate li neki primer kako to rade?

Podsetiću na jedan, tiče se SRS. U Gnjilanu su sredinom 90-ih osuđeni na kaznu zatvora Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić. Dok su oni izdržavali kaznu, uz pomoć službe formirana je frakcija u poslaničkoj grupi SRS u Skupštini. Nekoliko poslanika dalo je glas vladajućoj većini i omogućilo izglasavanje zakona u interesu vlasti. Pripadnici službe direktno su svakom od tih poslanika isplatili po 100.000 maraka za tu uslugu, ali su i čitav slučaj dokumentovali tajnim snimanjem kako bi, i u daljoj budućnosti, imali uticaj na njih.

Šta vam poslednji događaji govore? Rad Komisije o ubistvu novinara, zahtev Markovića za pomilovanje, odlazak Antića kod Markovića…? Da li služba preko Olivera Antića pokušava da opstruiše rad Komisije i zaštiti sebe?

Na to pitanje ne mogu da odgovorim. Zaista ne znam.

Koja je uloga Olivera Antića, koji odlazi na noge bivšem šefu DB u zatvor da razgovaraju o pomilovanju?

Odgovor moraju da daju akteri ove afere. Imajući u vidu sastav Komisije i aktivno učešće predstavnika samih bezbednosnih službi u njenom radu, za očekivati je da Komisija ili Vlada koja ju je formirala da jasan i precizan odgovor na sva otvorena pitanja.

Vladina Komisija je saopštila i da je Marković zapretio da će ako ga ne ostave na miru po pitanju Ćuruvije objaviti 15 dosijea što bi imalo nesagledive posledice po njega i državu? Verujete li Markoviću kada kaže da ima dokumenta ili to služba preti onim što je prikrila od vas? Rade Marković blefira?

Ne bih potcenjivao saznanja koja poseduje Marković, bez obzira na to što je tako dugo u zatvoru, upravo zato što stvari oko nestalog diska i iznošenja registra saradničke mreže nisu do kraja razjašnjene. Afera bi trebalo da dobije epilog, a najveća odgovornost leži na Vladi i njenim institucijama.

Drašković je rekao da se Markoviću nudila uloga svedoka saradnika, i da bi on otkrio Specijalnom tužilaštvu sve ono što Tužilaštvo već zna a drži u fiokama, a kao jedine krivce označio bi Miloševića i njegovu suprugu?

Ne mogu da govorim o nagodbama, jer ne znam da li ih je bilo i ko ih je sve pravio. Što se Ćuruvije tiče, tu je sve poznato.Po nalogu rukovodstva vodio sam istragu o zloupotrebama RDB-a i saslušavao Markovića po hapšenju. U pripremi tog posla preneo sam nadležnim starešinama stav Markovića da je spreman da sarađuje u istrazi uz uslov da ona bude poverljiva i da o tome budu obavešteni Mihajlović, Đinđić i Koštunica, uz njihove date pisane garancije o tome. Nakon izvesnog vremena Mijatović me obavestio da Markoviću prenesem da Koštunica nema ingerencija, kako se izjasnio, a da su Mihajlović i Đinđić saglasni da se sa Markovićem otpočnu razgovori, da ću ih ja voditi, ali da mu se ne mogu dati nikakve pisane garancije koje je tražio. Preneo sam poruku Markoviću u zatvoru.

Nakon premišljanja prihvatio je razgovor, iako je strahovao da će ga Mijatović zloupotrebiti. Markovićeve sumnje preneo sam starešinama, i samom Mijatoviću. O svemu postoji službena zabeleška u arhivi DB.

Mijatović vas je poslao na tajni zadatak, ispitivanje Markovića, gotovo svakodnevno ste ga ispitivali, tri meseca. Šta je otkrio?

Dobijena su brojna bezbednosno interesantna saznanja i podaci iz kojih sunastali brojni pisani izveštaji, fono dokumentovani. Sve sam uredno predao na dalji rad nadležnim starešinama. Najveće interesovanje za sadržaj zapisa iskazivao je Mijatović i vrlo često sam ga lično, na njegov zahtev, obaveštavao o toku razgovora.

Zašto je prekinuto ispitivanje?

Nakon čuvene večere na Institutu bezbednosti na Banjici, o čemu sam saznao iz razgovora prilikom dolaska kod Markovića u zatvor, dalji rad sa Markovićem prekinut je po nalogu Mijatovića. Nakon toga, bez objašnjenja upućen sam na duži službeni put u inostranstvo. U hotelskoj sobi, u jednom velikom evropskom gradu, pratio sam na televiziji udarnu vest da je Slobodan Milošević prebačen u Hag. Po dolasku na aerodrom u Beogradu, sačekao me vozač i dao mi neotvorenu, zapečaćenu kovertu, koju treba nasamo da otvorim. U koverti se nalazila dozvola nadležnog suda za odlazak kod Markovića i set pitanja. U skladu sa nalogom, obavio sam razgovor.

Gde je materijal snimljenih razgovora?

Dve izjave su se na volšeban način pojavile u javnosti. Prva, na suđenju Miloševiću, druga u knjizi Dušana Mihajlovića „Povlenske magle“ šta je sa ostalim izjavama neznam.

Vodili ste istragu 2001. o nestaloj dokumentaciji DB-a. Vaš izveštaj je ukazao da je deo dokumentacije uništen, deo iznet, deo retuširan i vraćen. Kako je utvrđeno da nešto nedostaje?

Početkom februara 2001. Branko Jovanović, novoimenovani načelnik beogradskog centra DB, na kolegijumu mi je dao zadatak da formiram tim i sprovedem istragu o uništavanju dokumentacije DB-a tokom i nakon 5. oktobra. Na tom sastanku određeni su i nosioci poslova za rasvetljavanje slučajeva Stambolić, Ibarska magistrala i Ćuruvija. To su bili, kako nam je preneto, po nalogu Vlade prioritetni zadaci rada beogradskog centra DB. Angažovan je značajan broj operativaca, uz dozvolu za korišćenje i primenu specijalnih tehnika i metoda. Ubrzo smo došli do odgovora da li je i ko, šta, kada, gde, kako i na koji način uništio dokumentaciju.

Šta je uništeno? Ko je izneo deo dokumentacije? Ko je napravio kopije, šta je mikrofilmovano i koji disk je nestao?

Teodorović, tehnički kreator i organizator tog posla, je u iscrpnoj izjavi, na više od devet strana, objasnio šta se desilo. Njegov lični radni notes, koji smo pronašli, ukazao nam je da je čitav događaj brižljivo planiran, dogovoren nekoliko meseci pre, na sastanku u prostorijama DB u Nišu. Bilo je jasno da se nije radilo o paničnom ponašanju pojedinaca ili pokušaju uništenja samo dela papirne dokumentacije, kako to i danas, već deset godina nakon tog događaja, pokušavaju da prikažu pojedini visokorangirani funkcioneri DB/ BIA. Organizovano, sistematski je uništena sva dokumentacija koja bi mogla da bude kompromitujuća za tajnu službu. Sam uvid u vrstu uništene dokumentacije potvrđuje da je bivši režim zloupotrebljavao službu, ali i da je u određenim situacijama ona bila sila iznad države i zakona. Utvrđeno je da je uništena dokumentacija u papirnom obliku, elektronskim zapisima i mikrofilmovana. Sačinio sam izveštaj, uz ocenu mogućih posledica i predlog mera. Dostavio sam ih nadležnima, uz obimnu prateću dokumentaciju. Šta se dalje dešavalo, nije bilo u mojoj nadležnosti.

Šta je na tom iznetom disku, među tih 8.000 stranica, o kojima se govori?

Izneti su dosijei, u tom trenutku visoko pozicioniranih ličnosti u vlasti ili je bilo izvesno da će doći na istaknuta mesta. Skeniranje tih dokumenata izvršeno je u prostorijama obrazovnog školskog centra DB na Banjici, što je u pisanoj izjavi potvrdio Andrea Savić, tada direktor tog centra. Skenirana dokumenta 15 dosijea narezana su na tri diska, dva su kroz istragu pronađena i u arhivi su BIA. Jedan disk, sa istovetnim podacima je nestao. U trenutku kada se skenira i presnimava dosije sa više od hiljade dokumenata Vojislava Koštunice, on je aktuelni predsednik države. U dugom vremenskom periodu bio je predmet interesovanja službe. Uz konsultacije sa Sinišom Simićem, tadašnjim zamenikom okružnog javnog tužioca u Beogradu, slučaj smo predali nadležnim pravosudnim organima. Ostali sa tog spiska bili su ili su i danas aktivni i uticajni učesnici političkog života. Možete zamisliti šta bi značilo da neka strana obaveštajna služba ili kriminalna organizacija poseduje skenirani profil ličnosti od uticaja na donošenje odluka u svim oblastima od politike, društva, ekonomije, sa svim njegovim vrlinama ali i slabostima, ličnim i potpuno privatnim odnosima.

Ko je saznao da je Marković izdao nalog da se to uništi i skloni?

Brojni prikupljeni materijalni dokazi nedvosmisleno su potvrdili da je Marković izdao nalog da se uništi dokumentacija, a da su tehnički to odradili Teodorović, Nikola Ćurčić, Branko Crni i ostali.

Potpredsednici Đinđićeve vlade tvrde godinama da tadašnja vlada nikada nije obaveštena o uništavanju tog materijala? Služba je u stvari sakrila te dokumente od njenih ljudi za koje su verovali da bi o tom sadržaju izvestili Đinđića?

Odgovor duguju nadležne državne institucije. Prikrivanje i zataškavanje uvek se vraća kao bumerang. Plašim se da će se to desiti i sada.

Da li ste imali indicije tada gde je taj materijal, gde su diskete? Imate li indicija, na osnovu događaja koji su usledili, gde on može biti sada?

Postojale su sumnje gde bi mogao da se nađe treći disk, ali to je trebalo da se materijalizuje kroz sudski postupak. Događaji od 2001. naovamo ukazuju da je sadržina tih dosijea korišćena za diskreditaciju i pokušaje kompromitacije ličnosti sa spiska, Koštunica, Đinđić, Čović, Batić, Korać…, plasiranjem različitih informacija i dezinformacija.

Za službu registar saradničke mreže presudna je stvar. Taj registar je takođe nestao posle 5. oktobra?

Registar je svojevrsni delovodnik sa identifikacionim podacima o licu, sa kodnim nazivom koji se koristi u informisanju, datumom početka odnosa sa službom, ime operativca koji ga je vrbovao, ko ga je dalje preuzimao, osnov na kojem je lice angažovano i pravac njegovog angažmana. Ima onih koji rade za službu, a da i ne znaju.

Registar je rekonstruisan? Ili falsifikovan? Gde je original danas?

Iznet, prepravljen i vraćen u prostorije Centra DB Beograd, 3. januara. To je kapital koji svaka služba čuva kao oko u glavi. Nažalost, ostaje sumnja ko danas, u kojoj meri i u čijem interesu ovo koristi. Za ozbiljnu državu i službu odgovor na ovo pitanje je prioritet. Ilustrovaću situacijom iz 1994. na KiM. Krajem novembra, izvedena je, u javnosti predstavljena kao spektakularna akcija DB, kojom je razbijena ilegalna delatnost kosmetskih Albanaca. Klasičnom istragom došli smo do šokantnih saznanja. Paralelna kosovska/albanska služba DB-a nesmetano je funkcionisala već dve godine. Aktivno su, nesmetano, pratili rad naših službi. Posebno šokantan je podatak da je identifikovan i otkriven identitet naših saradnika, Albanaca. Informisano je o tome naše državno rukovodstvo. Utvrdili smo da su pripadnici te paralelne službe prevrbovali jedan broj naših saradnika i ostavili ih u kontaktu sa nama, kako bi pratili naša interesovanja i nama plasirali priče koje smo „želeli da čujemo“. Neki naši izvori su zbog toga stradali.

U dva tajna kontejnera, skrivena u bazi paralelne, albanske službe, ispod zgrade studentske menze u Prištini, pronašli smo diskete sa konkretnim izveštajima i dokumentima o njihovom radu. Početkom 1995, kada smo to saznali, u kabinetu Milosava Vilotića, tadašnjeg načelnika Treće uprave, koja se bavila ekstremizmom, pred više prisutnih lica ukazao sam da posledice mogu da budu katastrofalne. Ne samo za službu, već i za državu u celini. Tu je bio i Ljubomir Ristić, tada pomoćnik Jovice Stanišića. No, državnom rukovodstvu su se i dalje slale netačne, frizirane informacije, na osnovu kojih je najviše državno rukovodstvo donosilo odluke vezane za situaciju na KiM.

Služba kompromituje u stvari samu državu?

Sve što sam vam rekao, rekao sam pod punom odgovornošću. Meni jeste teško, ali smatram odgovornim one koji sve ovo znaju sve ove godine, sede i ćute, i na račun toga su profitirali, napredovali. Vi procenite šta ćete od ovoga da objavite. Poneo sam težak naramak drva na leđima, ako se odlučite ovo da objavite, ’ajde da probamo da nateramo te ljude, a među zastrašenima ima još poštenih, da odluče da li će u skoroj budućnosti biti na stolici optuženih, ili na stolici svedoka. Ima ih puno koji gaze po tom žiletu.

(Nin)

KOMENTARI



2 komentara

  1. jana says:

    Po svemu sudeći Srbima bi izgleda naj bolje ambroz odgovarao ,jel ono što je Srbsko i što nam pripada nikada nam vredno bilo nije ,vječiti nostalgičari i kritičari svis u drugi krivi samo smo mi pravi i ispravni ,"u svačijem oku vidimo i naj sitniji trun ,a svojemu ... Ali valjda jednom dođe vrijeme da se "Srbi slože, umnože i obože "kako reče Sv . Vladika Nikolaj Velimirović

  2. Sremac says:

    Ima i detalja koje on nije rekao na www.aikb.net

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *