TONE SVE DUBLJE: Kolaps ekonomije Evropske Unije je u toku

TONE SVE DUBLJE: Kolaps ekonomije Evropske Unije je u toku

8 novembra 2014

eurobail1Piše: Michael Snyder

Kako možete izlečiti supersilu koja ima eksplodirajuće nivoe duga, koja poseduje populaciju koja je u stanju rapidnog starenja, koja konzumira više bogatstva nego što ga proizvodi, i koja ima gomilu “zombi” banaka koje mogu svakog časa da dožive kolaps ? Vi ćete verovatno pomisliti da ja ovde govorim o Sjedinjenim Američkim Državama, ali u stvari ja ovde govorim o EVROPI.

Videćete, a istina je ta, da Evropska unija ima veću populaciju nego što imaju Sjedinjene Američke Države, da ima veću ekonomiju nego što imaju SAD, a takođe ima i znatno veći bankarski sistem nego što poseduju SAD.

U proteklom periodu ja sam, mahom, pisao o užasnim ekonomskim problemima u koje gledaju Sjedinjene Američke Države, ali ovog momenta ekonomski uslovi u Evropi su još užasniji. Šta više, postoje mnogi (uključujući i Washington Post) koji izvikuju da ono što se sada dešava u Evropi nije ništa drugo nego rasprostranjena „ekonomska depresija“. Na žalost, ovo što se se sada dešava je najverovatnije tek početak. U nastupajućim mesecima u Evropi će stvari, najverovatnije, još više da se pogoršaju.

Kao prvo, da pogledamo sliku nezaposlenosti. Ukoliko bi u SAD koristili poštene podatke, onda bi službena nezaposlenost najverovatnije bila negde blizu 10 %. Ali, u mnogim državama Evrope, službene cifre nezaposlenosti su već prešle 10 %, i to:

– Francuska: 10,2 %

– Poljska: 11,5 %

– Italija: 12,6 %

– Portugal: 13,1 %

– Španija: 23,6 %

– Grčka: 26,4 %

Službena cifra nezaposlenosti za Evrozonu kao celinu momentalno iznosi 11,5 %. Manjak dobrih radnih mesta za posledicu ima da se uzduž Evrope srednja klasa još više rastanjuje dok ljudi, više nego ikada pre, postaju zavisni od državne pomoći.

Evopske države su dobro poznate po svojim velikodušnim socijalnim programima. Međutim, svo to trošenje je prouzrokovalo da njihov dug u odnosu na bruto nacionalni dohodak (BND) apsolutno eksplodira. Primeri:

– Španija: 92,1 % duga prema BND

– Francuska: 92,2 %

– Belgija: 101,5 %

– Portugal: 129,0 %

– Italija: 132,6 %

– Grčka: 174,9 %

U isto vreme vrednost evra je tokom poslednjih šest meseci počela da postepeno opada. Ova činjenica znatno umanjuje kupovnu moć evropskih porodica.

Mnogi veruju da će na kraju evro pasti znatno niže nego kako sada stoji. Države kao što su Grčka i Španija već sada iskusuju deflaciju, dok stope inflacije za Nemačku i Francusku su, za obe, momentalno ispod jednog posto.

Ukoliko Centralna banka EU počne da u sistem inekcijama ubacuje dodatne gomile sveže štampanih evra kako bi se izborila sa tekućim problemom, to će smanjiti nivo inflacije ali će takođe još više oslabiti vrednost evra. Dugoročno gledajući, ne bi bilo iznenađujuće ukoliko bismo videli paritet američkog dolara sa evrom. Ukoliko se to desi, onda se setite gde ste to čuli. U prilogu se daje grafikon koji pokazuje odnos dolara prema evru, odnosno pad vrednosti dolara:

Evropljani su na smrt preplašeni sa deflacionom ekonomskom depresijom, ali dugogoročni ekonomski trendovi ih tačno tu i dovode. Sledeće je iz članka “Forbes”: “Tržište je usaglašeno u stavu da se Evrozona kotrlja ka onom momentu kada će prokletstvo ekonomske deflacije zaista postati unakažujuća realnost. Podaci iz Evrozone investitore stalno podsećaju da ekonomija ovog regiona jedva hramlje, dok istovremeno firme režu prodajne cene u uzaludnom pokušaju da povećaju prodaju, i to dok ih u lice gledaju oslabljene ekonomije i isparavanje novih naručbina. Ovakve reakcije korporacija neizbežno nanose štetu stabilnosti samih firmi tako što se nivo profita još više umanjuje. Ovakvi „bokserski“ efekti će ogranićiti finansijske resurse namenjene za zapošljavanje nove radne snage kao i za investicione poduhvate, što će kao posledicu imati umanjenje šansi za ekonomski oporavak i stavljanje regiona u novu, još veću finansijsku provaliju”.

U očajnom pokušaju da u Evropi izbegne ekonomsku deflaciju, Centralna banka EU će tokom nekog narednog perioda neizbežno morati da preduzme korake. To se možda neće odmah desiti, ali kada se bude desilo, to će biti još jedan volej u nastupajućem globalnom ratu valuta. Kada govorimo o valutama, obelodanjeno je da Rusija zaista razmatra zakonodavne mere s kojima bi se zabranila cirkulacija američkog dolara u toj zemlji. Sledeće je iz članka koji je objavljen u Infowars: “Rusija će možda zabraniti cirkulaciju američkog dolara. U Državnoj Skupštini Rusije je već podnet nacrt relevantnog zakona po osnovu koje bi se i zabranila i prekinula cirkulacija američkog dolara u Rusiji. Ukoliko se nacrt zakona izglasa, građani Rusije će morati u roku od jedne godine da u ruskim bankama zatvore svoje devizne dolarske račune i da u gotovini zamene svoje dolare za ruske rublje ili valute drugih država. Suprotno tome, njihovi računi će biti zamrznuti i sva dolarska gotovina će pasti pod udar policije, carine, poreskih organa, granićnih i imigracionih organa, a onda će biti i konfiskovana”.

Ovo nikako nisu dobre vesti za američki dolar. U narednim mesecima i godinama možete da očekujete divlje promene u tržištima stranih valuta. Nailaze burna vremena za dolar, evro i jen. Gledajući opet u Evropu, nadajmo se da će se stvari tamo stabilizovati – barem privremeno. Međutim, to se možda neće desiti. Šta više, stvari svakog momenta mogu da se preokrenu ka nagore. Većina ljudi ovo neshvaća, ali evropske banke su na klimavijim nogama nego američke, a to dosta govori.

Na primer, najveća banka u najjačoj ekonomiji Evrope je Deutsche Bank. Ovog momenta, Deutsche Bank ima cirka 75 BILIONA dolara koji su izloženi derivatima (odnosi se na obaveze Banke, sve od isplata kamata i dužničkih potraživanja, do garancija za vrednosne papire, nekretnine, itd.). Navedena novčana cifra je nekih 20 puta veća od bruto nacionalnog dohotka Savezne Republike Nemačke, i predstavlja veću izloženost obavezama nego što ima bilo koja banka u SAD.

Šta više, Deutsche Bank je daleko od toga da bude „usamljena“ po ovom pitanju. Uzduž Evrope postoje “zombi” banke koje su u suštini neizbavljive. Mnoge od njih se održavaju od strane svojih vlada. Te vlade znaju da ukoliko bi te banke propale, da bi to onda ekonomske probleme još više pogoršalo.

Većina ekonomskih aktivnosti se, isto kao i u Sjedinjenim Američkim Državama, pokreću pomoću duga. Prema tome, te banke su neophodne kako bi se omogućile hipoteke, pozajmice i kreditne kartice za upotrebu kako od obićnih građana, tako i od biznisa. Na žalost, negativni nivoi dugova kao i pad uspeha biznisa nastavljaju da se međusobno prepucavaju širom Evrope. Čitav sistem počinje da se raspada i niko nije siguran šta će se sledeće desiti. Prema tome, držite oko na Evropu. Naročito držite oko na Italiju. Imam osećaj da će uskoro velike ekonomske vesti poćeti da dolaze iz Italije, a one neće biti dobre. Tokom 2014. godine mi smo iskusivali „mir pred buru“. Međutim, godina 2015. se nalazi iza ćoška, i ona obećava da će biti izuzetno „interesantna“.

Za Vidovdan preveo Branko Filipović

(Izvor: prisonplanet.com)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. mladen says:

    njemacki dug se zadnje tri godi povecao sa 1,58 biliona , na 2,2 biliona evra.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *