Топ биста титоиста

Топ биста титоиста

15 марта 2015

q6nykpci7q8iqwvos491p0bdpszДок се хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић премишља хоће ли и како ће склонити Титову бисту с Пантовчака, доносимо детаљан попис високих државних делегација, предвођених краљевима, принчевима, предсједницима и премијерима који су 8. свибња 1980. године дошли на посљедњи испраћај вође југославенског антифашистичког покрета и најутјецајнијег овдашњег државника свих времена. На попису су, између осталих, представници апсолутно свих западних земаља – свих тадашњих чланица Европске заједнице и данашњих чланица Европске уније, свих ондашњих и садашњих чланица НАТО-а и представници најважнијих европских и међународних организација којима је након распада Југославије приступила Хрватска. Било их је, заправо, толико пуно да су, иако је од Титове смрти прошло 35 година, многи од њих још увијек живи и могли би хрватској предсједници приближити своје виђење повијесне улоге човјека којем су тада одали почаст.

Један од њих је, примјерице, освједочени пријатељ сувремене Хрватске Ханс-Диетрицх Генсцхер, којег је предсједник Фрањо Туђман, још један велики Титов обожаватељ, 1996. одликовао Редом кнеза Трпимира с огрлицом и Даницом за велики допринос остварењу хрватске самосталности и неовисности. Бивши њемачки вицеканцелар и министар вањских послова у својој је 87. години још увијек довољно активан да је недавно организирао прихват Михаила Ходорковског из Русије, а да ствар буде згоднија, ништа мање живахно у својој 96. години не осјећа се ни његов тадашњи шеф, западноњемачки канцелар Хелмут Сцхмидт, који се преклани поново заљубио. Њих двојица могла би хрватској предсједници објаснити што је то тако велико било у Титу да се на његовом испраћају цијели тадашњи свијет, без обзира на међусобну нетрпељивост, блоковску подјелу, утрку у наоружању и пламтећу афганистанску и иранску кризу, стиснуо на почасној трибини, тако да је и сам Сцхмидт стајао раме уз раме с источноњемачким комунистичким вођом Ерицхом Хонецкером.

Разапета између налога Томислава Карамарка да уклони бисту и апела Туђманове супруге Анкице да је сачува, хрватска предсједница морала би притом бити врло опрезна јер би се многи постарији свјетски угледници могли наћи озбиљно увријеђенима дознају ли да човјека којег су они толико цијенили она држи за обичног комунистичког диктатора и злочинца. Избацивање Титове бисте могло би у њеној 88. години узрујати британску краљицу Елизабету ИИ, јер се с Титом радо виђала (па је и онај једини пут када је посјетила Хрватску дошла као његова гошћа), и њеног супруга принца Пхилипа (93), које је Тито 1972. окитио Орденом југославенске звијезде, највишим одликовањем бивше државе. Представљајући круну на Титовом посљедњем испраћају, принц Пхилип је заједно с премијерком Маргарет Тхатцхер, иначе горљивом антикомунисткињом, стајао на почасној трибини тик уз Маовог насљедника, генералног секретара кинеске партије Хуа Куо Фенга. Баруница Тхатцхер је, нажалост, покојна, но лорд Петер Царрингтон (95), који је као министар вањских послова био у принчевој и њеној пратњи, могао би се присјетити како је споменути Титов обожаватељ Туђман нешто касније и њу одликовао, Велередом краља Дмитра Звонимира с лентом и Даницом за потпору успостави слободне и суверене хрватске државе.

Од западних окруњених глава, штоватеља Тита и пријатеља Хрватске, још се неки доста добро држе. Шведски краљ Царл XВИ Густаф (68), иначе носитељ Велереда краља Томислава с лентом и Великом Даницом за заслуге на успостави суверене РХ, баш је прије двије године са супругом био гост предсједника Иве Јосиповића на Пантовчаку, гдје га је поглед на Титову бисту могао подсјетити на младе дане, када је и сам судјеловао у задњем Титовом великом постигнућу, чудесној помирби свих режима на његовом спроводу. Фрањо Туђман о таквој је помирби могао само сањати, а уосталом и о таквом испраћају, јер је једини шеф државе на његовом спроводу био покојни турски предсједник Сулејман Демирел, а чак је и тај био на Титовом спроводу. Био је ту и велики луксембуршки војвода Јеан (94) и дански принц Хенрик (80), који у својој збирци одличја чува Велеред краљице Јелене с лентом и Даницом за изниман допринос развоју међународних односа Хрватске и помоћ у вријеме Домовинског рата, али и Орден југославенске звијезде, баш као британска краљица и њезин муж, а уосталом и шведски краљ Густаф.

Међу живим Титовим поклоницима су и ондашњи португалски предсједник Антóнио Рамалхо Еанес (80), канадски генерални гувернер Едwард Рицхард Сцхреyер (79), премијери Норвешке Одвар Нордли (87) и Низоземске Дриес ван Агт (84), бројни министри вањских послова или тадашњи шефови опозиције који су попут Португалца Мáриа Соареса (90), Француза Лионела Јоспина (77) или Шпањолца Фелипеа Гонзáлеза (72) касније водили своје државе. Неки међу њима су били шефови странака које су баш као и ХДЗ чланице Европске пучке странке, а Титов је спровод, пратећи краља Баудоуина И као белгијски премијер, своједобно увеличао и сам Wилфриед Мартенс, вођа европских пучана од 1990. до своје смрти 2013. године.

Жив је, ето, и тадашњи шеф америчке делегације, потпредсједник САД-а Wалтер Мондале (87), који се Титу поклонио у пратњи Лиллиан Гордy Цартер, мајке предсједника Јиммyја Цартера (90). Сам Цартер је пропустио спровод јер се у изборној години због техеранске талачке кризе био затворио у Бијелу кућу. Но још увијек је врло виталан и права је штета што хрватска предсједница свој посјет Америци није искористила да га види и упита што је точно мислио када је на дан Титове смрти одаслао приопћење у којем је устврдио да је његово мјесто у повијести осигурано за сва времена, и што га је то код Тита толико опчињавало да се већ пар тједана након спровода и особно дошао поклонити над његовим гробом. Једног другог америчког предсједника, старијега Георга Бусха (90), хрватска предсједница могла је упитати зашто је у тадашњој изборној кампањи тако фуриозно нападао Цартера због изостанка с Титовог спровода, спочитавајући му да су дошли Брежњев и сви други. Најједноставнији одговор који би јој Бусх сениор могао дати гласио би отприлике овако: ‘Драга госпођо, па погледајте само тај попис’.
Стране делегације на Титовој сахрани

Титовој сахрани је присуствовало укупно 209 делегација из 127 земаља, од тадашње 154 чланице УН-а, од чега 122 државне, 68 страначких, четири делегације ослободилачких покрета и девет делегација међународних организација. Делегације су предводила четири краља, шест принчева, 31 предсједник републике, 10 потпредсједника републике, 11 предсједника парламената, 22 премијера, 12 вицепремијера, 47 министара вањских послова и низ чланова влада (наведено према публикацији ‘Било је часно живјети с Титом’).

Делегације међународних организација
Европско вијеће – Граур Царасен, генерални секретар

Извршно вијеће ЕЗ – Wилхелм Хаверкамп, предсједник

Арапска лига – Шедли Клиби, генерални секретар

УНЕСЦО – Амаду Махтар М’боу, генерални директор

Уједињени народи – Курт Wалдхеим, генерални секретар

ОЕЦД – Емиле ван Леннеп, генерални секретар

Европски парламент – Симоне Веил, предсједница

Цоммонwеалтх – Усридат Рампал, генерални секретар

Делегације предвођене шефовима држава, потпредсједницима и премијерима

АР ЈЕМЕН – потпредсједник Републике Кади Абдел и предсједник парламента Карим ел Аларахи

АЛЖИР – предсједник Републике Шадли Бенџедид, предсједник Народне скупштине Битат Рабах, министар финанција Мухамед Јла, миниситар вањских послова Мохамед Алак и амбасадор у Белгији Дјазаири

АУСТРИЈА – предсједник Републике Рудолф Кирцхсхлäгер, савезни канцелар Бруно Креискy, министар вањских послова Wиллибалд Пахр и амбасадор у СФРЈ Хелмут Лиедерман

БАНГЛАДЕШ – предсједник Републике Зиаур Рахман, министар вањских послова Шамсул Хуј и амбасадор у СФРЈ А. Р. С. Доха

БЕЛГИЈА – краљ Баудоуин И., предсједник владе Wилфриед Мартенс, министар вањских послова Хенрy Симонет и шеф краљевог протокола барун де Посцх

БУГАРСКА – први секретар ЦК БКП и предсједник Државног вијећа Тодор Живков, министар вањских послова Петар Младенов, амбасадор у СФРЈ Рајко Николов, помоћник министра унутрашњих послова Илија Касев и амбасадор у министарству вањских послова Борис Џибров

БУРМА – предсједник владе У Маунг Маунг Кха, генерални директор у кабинету предсједника владе У Хла Тинт и замјеник директора у министарству вањских послова У Тин Кјав Хланиг

ЦИПАР – предсједник Републике Спирос Кипријану, министар вањских послова Ралис Роландис и опуномоћени министар у министарству вањских послова Ц. Микаелидис

ЧССР – предсједник Републике Густав Хусак, секретар ЦК Јакес Милос, министар вањских послова Бохуслав Цхноупек и амбасадор у СФРЈ Олдрицх Павловски

ДАНСКА – принц Хенрик од Данске, министар вањских послова Кјелд Олесен и амбасадор у СФРЈ Петер Мицхаелсен

ДЕМОКРАТСКА КАМПУЧИЈА – предсједник Републике и премијер Кије Сампан, потпредсједник Тенг Санг и министар у предсједништву владе Кин Чон

ДНР АФГАНИСТАН – потпредсједник владе Султан Али Кистманд и министар вањских послова Шах Мохамед Дост

ДНР КОРЕЈА – предсједник Републике и генерални секретар РПК Ким ИЛ Сунг, министар обране О. Џин, министар вањских послова Хо Дам и први замјеник министра Ли Чин Мок

ДР ЊЕМАЧКА – генерални секретар ЦК и предсједник Државног вијећа Ерицх Хонецкер, потпредсједник владе Манфред Флегле, министар вањских послова Осцар Фисцхер и амбасадор у СФРЈ Герхард Хахн

ЕГИПАТ – потпредсједник Републике Мамдух Салем, помоћници потпредсједника Гамал Хосни и Јахија Гамал ел Дин

ЕТИОПИЈА – предсједник привременог војног административног вијећа и врховни командант Менгисту Хајле Марјам, члан сталног комитета ПВАС Берхану Бајех, члан ЦК Менгисту Семесу, замјеник првог министра Емануел Амде Микаел и министар за унутрашњу трговину Ашагре Јиглети

ФИНСКА – предсједник Републике Урхо Кекконен, министар вањских послова Пааво Ваyарyнен, подсекретар у министарству вањских послова Кеијо Корхонен и амбасадор у СФРЈ Ева Кристина Форсман

ФРАНЦУСКА – премијер Раyмонд Барре, министар вањских послова Јеан Францоис-Понцет, амбасадор у СФРЈ Yвес Пагинез и контраадмирал Пиерре Лацосте

ГАНА – потпредсједник Републике Ј. В. С. де Графт Џонсон, министар вањских послова И. К. Чинебуа, члан владе В. Офори-Ата, предсједник Народне странке Нана Окутвер Беко

ГРЧКА – предсједник Републике Константин Цацос, подсекретар у министарству народне обране Јоанис Давос, начелник Генералштаба Агамемнон Грациос и амбасадор у СФРЈ Димитрис Хераклидес

ГВИНЕЈА – предсједник Републике Ахмед Секу Туре, министар вањских послова Муса Диаките

ГВИНЕЈА БИСАО – предсједник Републике Луис Цабрал, комесар за унутрашње послове Цонстантино Теиxеира и војни командант предсједничке палаче Арафа Мане

ИНДИЈА – премијерка Индира Ганди, секретар за вањске послове Р. Д. Сате, амбасадор у СФРЈ Ашоке Сен Чиб

ИНДОНЕЗИЈА – потпредсједник Републике Адам Малик, амбасадор у СФРЈ Л. Аденан

ИРАК – предсједник Републике Садам Хусеин, министар вањских послова Садун Хамади

ИРСКА – предсједник Републике Патрицк Хилларy, замјеник премијера Г. Цоолy, амбасадор у Аустрији акредитиран у СФРЈ И. О. Сулливан

ИТАЛИЈА – предсједник Републике Сандро Петрини, премијер Францесцо Цоссига, министар за културу Оддо Биассини

ЈАПАН – премијер Масајоши Охира, замјеник министра вањских послова Јасуре Като, амбасадор у СФРЈ Јосуке Накае

ЈОРДАН – краљ Хусеин ИИ., предсједник владе Абдел Хамид Шариф и шеф двора Ахмед Лоузи

КАНАДА – генерални гувернер Едwард Сцхреyер, предсједник Сената Јеан Марцханд, амбасадор у СФРЈ Ј. Г. Харрис, подсекретар у министарству вањских послова А. Е. Готлиб, начелник главног штаба адмирал Р. Х. Фаллс

КИНА – предсједник ЦК КП Кине и премијер Хуа Куо Фенг, члан ЦК КП Кине и потпредсједник владе Чи Пенг Феи, замјеник министра вањских послова Чанг Хаи Фенг и амбасадор у СФРЈ Чу Чу Јен

КОЛУМБИЈА – потпредсједник Републике Густаво Балцазар Монзон и амбасадор у СФРЈ Маурицио Санпер Цапавид

ЛУКСЕМБУРГ – велики Војвода Јеан, потпредсједник владе и министар вањских послова Гастон Тхорн

МАЂАРСКА – генерални секретар ЦК МСРП и члан предсједничког вијећа Јанос Кадар, секретар ЦК Андрас Гyенес и амбасадор у СФРЈ Јосеф Халасз

МАЛИ – предсједник Републике Муса Траоре, секретар Извршног бироа Демократске уније Мамаду Дембеле и министар вањских послова Алон Блондел Беј

МАЛТА – предсједник Републике Антон Буттгиег, посланик парламента Јое Грyма, савјетник предсједника Цлауде Гариеро и први секретар у министарству вањских послова Савиор Стелиwи

МОНГОЛИЈА – предсједник владе Жамбин Батмун, члан Политбироа Дамчигијн Молом Замц, члан ЦК и секретар президија Великог народног хурала Цедендамбин Ботов

НЕПАЛ – принц Гјанендра Бир Бикрам, министар вањских послова К. Б. Шах, специјални савјетник Бишвас Прадан

НИЗОЗЕМСКА – принц Цлаус, принц Бернард, предсједник владе Андреас ван Агт, министар вањских послова Цриес ван дер Цлаауw, амбасадор у СФРЈ Јо ван дер Валк

НОРВЕШКА – краљ Олаф В., предсједник владе Одвар Нордли, државни секретар у предсједништву Буцхер Хоханнесен и амбасадор у СФРЈ Пјелл Алиассен

ПАКИСТАН – предсједник Републике Зиа ул Хак, савјетник предсједника Ага Шахи и министар вањских послова Риаз Пирача

ПАНАМА – предсједник Републике Аристидес Роyо, министар вањских послова Царлос Осорез и савјетник предсједника Марцел Саламин

ПЕРУ – предсједник владе Пердо Рицхтер Прада, бригадни генерал Луис Данцгурат Пароди

ПОЉСКА – први секретар ЦК ПУРП Едwард Гиерек, министар обране и члан Политбироа Wојциецх Јарузелски, секретар ЦК Јерзy Wасзцзук и амбасадор у СФРЈ Вицтор Кинецкy

ПОРТУГАЛ – предсједник Републике Антонио Рамалхо Еанес, премијер Францисцо Са Царнеиро и секретар министарства вањских послова Луис Азаведо Цонтино

РУМУЊСКА – предсједник Републике Ницолае Цеаусесцу, предсједник владе Илие Вердет и министар вањских послова Стефан Андреј

САН МАРИНО – капетан регент Пиетро Цхиаруззи и капетан регент Примо Марини

САД – потпредсједник Wалтер Мондале, мајка предсједника Цартера Лилиан Цартер, бивши гувернер Неw Yорка Аверел Харриман и помоћник државног тајника Георге Wест

СИРИЈА – предсједник Републике Хафез ел Асад, потпредсједник владе и министар вањских послова Абдел Халим Хадам, члан руководства Политбироа Данијел Неме

СР ЊЕМАЧКА – предсједник Републике Карл Царстенс, савезни канцелар Хелмут Сцхмидт и министар вањских послова Ханс Диетрицх Генсцхер

СССР – генерални секретар ЦК КПСС Ледонид Иљич Брежњев, министар вањских послова Андреј Громико и амбасадор у СФРЈ Н. Н. Родинов

ШПАЊОЛСКА – премијер Адолфо Суарез и министар вањских послова Марцелино Ореја

ШВЕДСКА – краљ Царл Густав XВИ., министар вањских послова Олла Уллстен и амбасадор у СФРЈ Бертил Арвидсон

ТАНЗАНИЈА – предсједник Републике Џулијус Њерере, министар вањских послова Б. В. Мкапа

ТОГО – предсједник Републике Гнасингбе Ејадема

ТУРСКА – предсједник владе Сулејман Демирел и министар вањских послова Хајретин Еркмен

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА – принц Пхилип војвода од Единбургха, премијерка Маргарет Тхатцхер, министар вањских послова лорд Царрингтон, Wиллиам Деакин и Фитзроy Мацлеан

ЗАМБИЈА – предсједник Републике Кенет Каунда, министар вањских послова В. М. Чакулија, члан ЦК УНИП-а Р. Ц. Каманга

ЗЕЛЕНОРТСКИ ОТОЦИ – предсједник владе Педро Перез и врховни командант Агуе Агнело Дантос

ЗИМБАБВЕ – предсједник владе Роберт Мугабе, министар промета и енергетике Б. Кадунгуре и министар за национално богатство и водопривреду Т. Мсика

Делегације предвођене министрима и другим изасланицима држава

АНГОЛА – министар образовања Амброзио Лукоки, секретар ЦК МПЛА за међународне односе Алфонсо Вандунем М’Бинда и амбасадор Олга Лима

АРГЕНТИНА – министар правосуђа Алберто Родригуез Варела, амбасадор у СФРЈ Јуан Царлос Белтрамино, опуномоћени министар Тулио Осцар Сугасти, савјетник у министарству вањских послова Фернандо Петрелла и генерални директор у министарству правосуђа Јосе Мариа Угарте

АУСТРАЛИЈА – министар вањских послова Андреw Пеацоцк, први помоћник секретара у министарству вањских послова Давид Еванс, шеф кабинета Јохн МацЦартy и отправник послова Д. И. Wилле

БЕНИН – министар за културу Капо-Кики Тонакпон, министар за туризам и занатство Агбахе Греогоире и отправник послова амбасаде у Румуњској Дегвенон Силвестр

БОЛИВИЈА – министар вањских послова Гастон Арауз Леви и амбасадор у Белгији Дермизакy

БОТСВАНА – амбасадор у Великој Британији А. В. Кгаребе

БРАЗИЛ – државни министар и начелник генералштаба, армијски генерал Јосе Ферраз да Роцха, амбасадор у СФРЈ Мигуел Паранхос до Рио Бранцо, министар у министарству вањских послова Ото Агрипино Маиа и мајор Царлос Артур Родолфо Доминоwски

БУРУНДИ – министар за послове предсједништва Рени Нконкенгуруте, амбасадор у СФРЈ Либере Ндабакваје и начелник у министарству вањских послова Сахбо Ансел

ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА – министар унутрашњих послова генерал Мбале и бивши амбасадор у СФРЈ Бензо

ЕКВАДОР – подсекретар у министарству вањских послова Марио Алеман и отправник послова амбасаде у СФРЈ Егберт Еспиноза

ЕКВАТОРИЈАЛНА ГВИНЕЈА – амбасадор у Француској Абага Џулијен Есоно

ФИЛИПИНИ – амбасадор у СФРЈ Леон Гуерреро

ГАБОН – амбасадор у СФРЈ Жан Робер Фунгу Ан Овени

ГОРЊА ВОЛТА – амбасадор у Бонну акредитиран у СФРЈ Тиемоко Марк Гаранго

ГВАЈАНА – потпредсједник владе и генерални секретар странке Националног конгреса др. Реад, амбасадор у Великој Британији Цедрис Грант

ИРАН – министар вањских послова Садек Готбзадех и савјетник министра Парвиз Ермихан

ИСЛАНД – амбасадор у Шведској акредитиран у СФРЈ Ингви Ингварссон

ЈАМАЈКА – амбасадор при сједишту УН у Женеви акредитиран у СФРЈ К. Г. А. Хилл

КАМЕРУН – министар вањских послова Жан Кеуча, амбасадор у СР Њемачкој акредитиран у СФРЈ Жан Батиста Белсокен

КЕНИЈА – министар трговине Ј. Х. Оквануо и помоћник министра трговине К. А. Салат

КОСТАРИКА – министар привреде Фернандо Алтман Ортиз, амбасадор у СР Њемачкој акредитиран у СФРЈ Арнолдо Ахреин и отправник послова амбасаде у СФРЈ Раден Одио Паес

КУБА – потпредсједник Државног вијећа и члан Политбироа ЦК КП Кубе Царлос Рафаел Родригуез, министар вањских послова Исидоро Малмиерца, замјеник министра вањских послова Јосе Виера, помоћник потпредсједника Државног вијећа Царлос Салсаменди и амбасадор у СФРЈ Елоy Валдез

КУВАЈТ – специјални савјетник кувајтског емира и члан краљевске куће шеик Абдулах ал Џабер ал Сабах

ЛИБАНОН – министар финанција Али ел Халил, амбасадор у СФРЈ Мохамед Малек и бригадни генерал Георгес Цаси

ЛИБЕРИЈА – амбасадор у Италији акредитиран у СФРЈ Роберт Кели Кенеди

ЛИБИЈА – главни командант оружаних снага бригадир Абу Бакр Јунис Џабер, пуковник Мухамед Ал-халали и пуковник Салах ал Феројани

ЛИХТЕНШТАЈН – члан владе Wалтер Оехри и савјетник амбасаде Марио Ледебур

МАЛДИВИ – стални представник при УН и бивши предсједник владе Ахмед Жаки

МАЛЕЗИЈА – министар обране Датук Амар Хаџи-Абдул Таиб Бин Махмуд

МАЛГАШКА РЕПУБЛИКА – потпредсједник Врховног револуционарног вијећа Чарлс Равоаџанахри и члан Вијећа Разанабахини Мадјодјарна

МАРОКО – предсједник парламента Де улд Сиди, министар снабдијевања Мухамед Донири

МАУРЕТАНИЈА – савјетник у предсједништву владе пуковник Ахмед Махмуд О’Хусеин

МАУРИЦИЈУС – министар вањских послова Харолд Едwард Wалтер

МЕКСИКО – потпредсједник владе Енриqуе Оливарес Сантана, предсједник парламента Луис М. Фараис, амбасадор у министарству вањских послова Јорге Наваррете Едуард

МОЗАМБИК – члан Политбироа ЦК ФРЕЛИМО-а и члан сталне комисије Народне скупштине Марцелино дос Сантос

НДР ЈЕМЕН – члан Политбироа и секретар ЦК СПЈ М. С. Унти, члан Политбироа А. Р. Ратиб и члан президија Народног вијећа Ј. А. Саад

НИГЕР – амбасадор у СССР-у акредитиран у СФРЈ Махамане Картму

НИГЕРИЈА – предсједник Сената Џозеф Вајс, министар вањских послова Исај Ауду и специјални помоћник у министарству А. Лапаи

НИКАРАГВА – министар вањских послова Мигуел д’Есцото, предсједник Уставног суда Роберто Ангело Цурталдо и министар у влади Wиллиам Рамирез

НОВИ ЗЕЛАНД – потпредсједник владе и министар вањских послова Бриан Едwард Талбоyс и амбасадор у СФРЈ Ј. Х. Wеир

НР КОНГО – предсједник парламента Ганга Зару, генерални секретар министарства вањских послова Оскар Самба и амбасадор у СФРЈ Ман Лорен

ОБАЛА БЈЕЛОКОСТИ – државни министар К. Налобамба, потпредсједник скупштине Тусањон Беноа

ОМАН – подсекретар за законодавне послове Фахд Бин Махмуд ал Саед

РУАНДА – амбасадор у СССР-у акредитиран у СФРЈ Жил Канандра

САО ТОМЕ И ПРИНЦИПЕ – члан Координационог вијећа ослободилачког покрета и министар за план Братта да Цоста

СЕЈШЕЛСКИ ОТОЦИ – министар вањских послова Жак Одул

СЕНЕГАЛ – предсједник економско-социјалног вијећа парламента Магат Ло, члан владе Ноханед Ли и амбасадор у СФРЈ Мамаду Ибра Нгом

СИЕРРА ЛЕОНЕ – државни секретар Филипе Фабое

СИНГАПУР – амбасадор у Француској Давид Марсхалл

СОМАЛИЈА – предсједник Народне скупштине Исмаил Али Абукр, предсједник бироа за међународне односе Барсаме Али Фарах

СУДАН – члан Политбироа Суданске социјалистичке уније Сериф Гасим

ШРИ ЛАНКА – министар вањских послова Шахул Хамид и амбасадор у СФРЈ М. Л. Ахмед Рафаи

ШВИЦАРСКА – министар вањских послова Пиерре Ауберт и амбасадор у СФРЈ Х. Хесс

ТАЈЛАНД – потпредсједник владе Танат Коман

ТРИНИДАД И ТОБАГО – амбасадор у Белгији акредитиран у СФРЈ Јамес О’Неил

ТУНИС – предсједник Националне скупштине Садек Мокадем и Хабиб Бургиба млађи

УГАНДА – министар вањских послова Отема Алимади, министар обнове, културе и комуналног здравља Дан Вадада Мабудере и замјеник министра изградње Л. Мунгали

УРУГВАЈ – министар за националну обрану Wалтер Равена

ВАТИКАН – секретар вијећа за јавне послове (ранг министра вањских послова) Ацхиле Силвестрини и папски нунциј Мицхеле Цеццхини

ВЕНЕЦУЕЛА – министар вањских послова Јосе Веласцо Замбрано

ВИЈЕТНАМ – потпредсједник владе Хин Тан Пат

ЗАИР – предсједник парламента Н. А. Линго

Делегације политичких странака

На Титовом спроводу биле су 72 делегације покрета и странака, углавном комунистичких, социјалистичких и социјалдемократских, које су, између осталих, предводили бивши њемачки канцелар, а тадашњи предсједник СПД-а и предсједник Социјалистичке интернационале Wиллy Брандт, бивши британски премијер и тадашњи предсједник Лабуристичке странке Јамес Цаллагхан, вођа ПЛО-а Јасер Арафат, дугогодишња премијерка Шри Ланке и предсједница Странке слободе Сиримаво Бандаранаике, генерални секретар талијанских социјалиста и каснији премијер Беттино Цраxи, вођа ПАСОК-а и ускоро грчки премијер Андреас Папандреу, вођа ПСОЕ и потом дугогодишњи шпањолски премијер Фелипе Гонзалез, генерални секретар португалских социјалиста, касније премијер и предсједник Марио Соарес, први секретар Социјалистичке партије и ускоро предсједник Француске Францоис Миттеранд и каснији француски премијер Лионел Јоспин.

(Новоссти, Загреб)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u