ТРАМП И ПУТИН: А шта ћемо са 13.300 бојевих глава?

TRAMP I PUTIN: A šta ćemo sa 13.300 bojevih glava?

13 jula 2018

Pored mnogih tema za razgovor, Tramp i Putin će na „meniju“ sastanka imati i jednu kojom su bili preokupirani njihovi prethodnici – kako izbeći nuklearni rat.



Ameri i Rusi zajedno – 13.300 bojevih glava

Stručnjaci upozoravaju da je izostanak dijaloga i poverenja u protekle četiri godine, gurnuo dve nuklearne supersile u rizik da se, u slučaju neke krize, ne može sprečiti eskalacija, dok nova generacija oružja i mogućnosti sajber-ratova mogu da postojeće sporazume o kontroli naoružanja ostave „u ritama“, piše „Fajnenšel tajms“.

Nekada su postojala pravila i sporazumi, kao i uverenje da su nam oni potrebni, ocenila je Olga Oliker, direktor programa za Rusiju i Evroaziju, pri Centru za strateške i međunarodne stucije, u Vašingtonu. „A postoji mnogo nepoverenja i uverenosti da druga strana aktivno nastoji da destabilizije situaciju“, dodala je ona.

Obe strane optužuju jedna drugu za kršenje Sporazuma o uništenju raketa srednjeg i malog dometa (INF), potpisan 1987. izmedju SAD i tadašnjeg Sovjetskog Saveza, (kojim se zabranjuju rakete dometa izmedju 500 i 5.500 kilometara).

SAD i Rusija tek treba da započnu razgovore o tome šta će uraditi kada 2021. bude istekao Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START), potpisan 2010, po kojem su dve zemlje svoj nuklearni arsenal redukovale na 1.550 aktivnih bojevih glava.

Nalaženje rešenja za to je od ključnog značaja. SAD i Rusija zajedno poseduju 13.300 bojevih glava, što je 92 odsto ukupnog svetskog atomskog arsenala. „Veoma uznemirava način na koji Rusi i Amerikanci potpuno različito govore o pitanjima odbrane i neširenja nuklearnog naoružanja“, izjavio je jedan zapadni diplomata u Moskvi.

„Fajnenšel tajms“ podseća da se već ranije bilo u sličnoj situaciji. Kontrola naoružanja bila je jedan od ključnih aspekata politike „resetovanja“ odnosa sa Rusijom, koju je sprovodio Barak Obama. On je, uz snažan lični odnos sa tadašnjim predsednikom Dmitrijem Medvedevom dogovorio Novi START.

Vreme te bliskosti je, međutim odavno prošlo. Ruske vojne akcije u Gruziji i Ukrajini, kao i navodno mešanje u američke izbore drastično je smanjilo potencijal za bilateralnu saradnju. U Moskvi su se stvari, takođe, drastično promenile od kako je Putin ponovo postao predsednik 2012.

Putin je skoro polovinu govora o stanju nacije posvetio razmetanju novim oružjem koje može da nosi bojeve glave i koje, kako tvrdi, može da probije američki sistem odbrane, dodaje „Fajnenšel tajms“.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Zaharije qSerak says:

    Ja se iskreno nadam poslije današnjeg izvještaja gos.Mullera da Vi gospodo nećete biti ti koji će razmišljati u tom pravcu.Gospodinu koji se brinuo za moj dolazak u BG Avgusta 13 vijest da je moj put za Rusiju definitivno otkazan.Dobre vijesti za mene,a nadam se i za njega.Dolazim sa Bosanskim pasosem i biću u BG do Avgusta 18.Eto mu šanse da ,naravno,ako ima dokaze da me uhapsi.To je

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *