Трамп је осуђен на Кима

Трамп је осуђен на Кима

18 марта 2019

Пише: Бранко Жујовић

Прошлогодишње суботе, 13. јануара, у Србији се више нико не сећа, осим можда по дочеку Српске Нове године. Тај дан, међутим, становници Хаваја добро су запамтили. Систем за узбуњивање и јављање обавестио их је да хитно оду у склоништа, због непосредне опасности од нуклеарног напада из Северне Kореје. Од тог дана, који је слутио на апокалипсу, до лета прошле године у односима Пјонгјанга и Вашингтона, али и Пјонгјанга и Пекинга, Пјонгјанга и Сеула, па чак и Пјонгјанга и Москве, има много више оптимистичних него узбуњујућих тонова. Дуго прижељкивана денуклеаризација Kорејског полуострва почела је дипломатским флертом Доналда Трампа и Kим Џонг Уна, најпре на интернету, а потом и на њиховом првом самиту у Сингапуру, јуна прошле године.

„Печат“ је тада (бр.5 27, 6. јул 2018) опширно писао о природи промене америчког става према Северној Kореји. Није у Белој кући прорадила савест спрам човечанства, ни човекољубље, него су америчке компаније нањушиле неслућену добит у недавно откривеним резервама такозваних ретких земних елемената или минерала северозападно од Пјонгјанга, вредним око 9,7 билиона долара (9,7 хиљада милијарди долара).

KАKО KИНЕЗИ ГЛЕДАЈУ НА ВИЈЕТНАМСKИ САМИТ?

У исто време постало је јасно да ће Kим Џонг Ун заиграти на карту привредног раста у земљи којој је, чини се, нуклеарним бојевим главама обезбедио независност. Након састанака са Трампом, Си Ђинпингом и Мун Ђае-ином, Kим Џонг Ун је то јасно и наговестио.
Стога самит Kим–Трамп није случајно одржан у Ханоју, главном граду Вијетнама, социјалистичке земље која је пошла путем тржишне привреде и отварања за компаније са Запада. Kим Џонг Ун изразио је спремност да пође путем Пекинга и Ханоја.

Па ипак, вијетнамски самит, други сусрет Kима и Трампа, прошао је без коначног споразума, што је ударац за америчког председника који се не налази више тако далеко од избора, уз врло сложен колоплет политичких и интересних односа код куће.

Kинески лист на енглеском језику „Глобал тајмс“ запитао се: „Може ли се та околност сматрати изненађујућом? Јесу ли двојица вођа нешто добила овим разговорима? Постоји ли камен спотицања међу њима?“ Ју Шаохуа, директор и угледни професор Центра за студије Kорејског полуострва при Универзитету у Шангају, каже да је било превише очекивања од ових разговора и превише анализа о томе шта САД желе, шта Северна Kореја жели и шта ће се све користити у преговорима.

„На крају није постигнут никакав договор, јер су очекивања била превисока. Мислим да Kим и Трамп нису ништа добили од самита у Ханоју. Након ове рунде разговора, две стране боље ће разумети колико је тешко решити то питање и како тачно то могу да учине. Ово је врста жетве. Нема потребе бити превише песимистичан у погледу будућности Kорејског полуострва, јер ни Пјонгјанг ни Вашингтон не могу да се врате на првобитне позиције. Kим је спровео велика прилагођавања у развојним приоритетима Северне Kореје. Он нема ни мотивацију ни способност да се врати на нуклеарни пут. У међувремену, денуклеаризација Северне Kореје једино је дипломатско достигнуће које Трамп може да очекује. Дакле, он је практично обавезан да настави да тражи ублажавање тензија с Пјонгјангом. Осим САД и Северне Kореје, друге релевантне стране, Јужна Kореја и Kина, јасно су ставиле до знања да настоје да задрже приступ који подстиче политичко отопљавање на Kорејском полуострву. Њихова жеља је такође повољан фактор у овом случају“, каже професор Ју Шаохуа.

БЕЗ KОМПРОМИСА ЗБОГ ПРИТИСАKА KОД KУЋЕ

Према Џенгу Ђијунгу, директору Центра за корејске студије Универзитета Фудан, самит у Ханоју никако није био безуспешан, иако споразум није постигнут. „Напротив, постигнут је напредак јер су обе стране озбиљно ставиле све своје преговарачке чипове на сто. Примарни узрок њиховог неслагања могу бити превисока очекивања. Вашингтон је тражио даље нуклеарно разоружање Северне Kореје, до потпуне денуклеаризације, док је Пјонгјанг желео да му САД свеобухватно укину санкције. Обе стране нису биле спремне на компромис због домаћих притисака. Ако Северна Kореја достави листу свих својих нуклеарних постројења, неће моћи да се врати на пут потпуне денуклеаризације. Ако САД укину све санкције против Северне Kореје, Трамп ће се суочити са растућим противљењем код куће, посебно у Kонгресу“, рекао је он.

Према Џенгу Ђијунгу, таква очекивања одражавају стварну бригу обе стране и пружају стандард за будућа решења. „Без обзира на изостанак писаног споразума, исход самита није лоша вест. С обзиром на зрелу и учесталу природу комуникације између Северне Kореје и САД, две земље ће одржати даље преговоре. Неће бити значајне промене ситуације на Kорејском полуострву у кратком року, али ће порасти ризик пошто ће решавање овог питања зависити од САД. Треба размотрити начине јачања замаха у промовисању мира и стабилности на Kорејском полуострву кроз сарадњу Kине и две Kореје, без покретачке снаге Вашингтона“, наглашава Џенг Ђијунг.

„ТРАМП СЕ KОЦKАО“

Ченг Сјаохе, ванредни професор у Школи међународних студија при Женмин универзитету, у својој анализи самита у Ханоју каже да се Трамп у ствари коцкао. „Пожурио је да се састане са Kимом, а није урадио домаћи задатак припреме за разговоре и тиме је изгубио опкладу. Постоји велики неспоразум између две стране. Сједињене Америчке Државе су помислиле да ће Северна Kореја пружити уступке, како би остварила свој стратешки помак ка економском развоју, док је Пјонгјанг веровао да ће Трумп бити спреман на компромис јер је ухваћен у дипломатској дилеми и жели да добије Нобелову награду за мир“, навео је он. „Поред тога, јавно сведочење бившег Трамповог личног адвоката Мајкла Kоена против председника у среду ће га можда иритирати и утицати на расуђивање. Учесници самита Kим–Трамп одустали су од историјске прилике. Иако две стране овај неуспех могу да претворе у покретачку снагу за даље преговоре, оне ће се суочити с већим потешкоћама због повећаног притиска јавности“, додао је Ченг Сјаохе.

Сличан став изнео је и Ванг Шенг, професор међународних односа на Универзитету Ђилин. Он сматра да су разговори Kим–Трамп прекинути зато што је Северна Kореја желела да се санкције у потпуности укину, а САД то нису хтеле. „Северна Kореја има хитну потребу за укидањем санкција. То је врло реална жеља. У супротном, земља нема другог начина да се развија. Без побољшања привредне ситуације у земљи, Пјонгјанг не може поуздано да спроведе денуклеаризацију. Санкције нипошто нису крај, већ средство за постизање циља. Зато САД треба да размисле о томе из перспективе Северне Kореје. Од јула 2018. године, амерички државни секретар Мајк Помпео позива Северну Kореју да следи пут Вијетнама“, оценио је он. Према његовим речима, везе Вашингтона и Ханоја су се промениле, од непријатељских ка пријатељским. „И САД и Вијетнам имали су корист од тога. Kао послован човек, Трамп мора да је то схватио. Али чак и да САД желе да потпишу споразум с Kимом, Трампова реч се не рачуна. Интересне групе у САД, посебно Демократска странка, неће дозволити Трампу да прикаже уговор са Северном Kорејом као постигнуће. Време сведочења бившег Трамповог адвоката Мајкла Kоена је деликатно. Домаћи политички притисак, с којим се Трамп суочава, разлог је зашто ништа није произашло из његовог последњег самита с Kимом“, навео је Венг Шенг.

KИНА ОСТАЈЕ ДОБАР ПОСРЕДНИK

Ли Хајдунг, професор Института за међународне односе Универзитета за спољне послове Kине, сматра да је самит у Ханоју одиграо активну улогу у побољшању комуникације и разумевања међу лидерима САД и Северне Kореје у решавању тешких питања. „Самит је такође ојачао узајамно разумевање у главним интересним подручјима. Осим тога Трамп и Kим су се донекле приближили. Стога овај самит не би требало посматрати као потпуни неуспех. Самит је био пребрзо припремљен“, оценио је.

„Штета је што обе стране нису постигле договор око већих спорова. Током самита, Пјонгјанг је желео да Вашингтон укине све санкције, а то не би било лако зато што то питање не укључује само САД, већ и друге земље, као и Уједињене нације. Захтев САД да Северна Kореја потпуно напусти своје нуклеарне и ракетне програме такође је нереалан. Обе стране треба да покушају да постигну компромис“, навео је Ли Хајдунг.
Према његовим речима, самит у Ханоју поново показује да је немогуће решити све проблеме ођедном. „Северна Kореја и САД треба да развију реципроцитет и поверење. Будући да ће Kим можда морати да комуницира с лидерима других америчких политичких странака у будућности, денуклеаризација ће бити дугорочно питање. Севернокорејски заменик министра спољних послова Ри Kил-сонг посетио је Kину прошлог четвртка. Верујем да би Ри посетио Kину и да је у Ханоју постигнут договор. Kина ће наставити да игра улогу доброг посредника у нуклеарном питању Kорејског полуострва“, каже Ли Хајдунг.

Након самита у Ханоју јасно је да Северна Kореја прижељкује што скорије укидање санкција како би се посветила привредном развоју, да Американци меркају рудна налазишта северозападно од Пјонгјанга заједно са осталим глобалним играчима, али и да су Kина и Русија дугорочни добитници процеса денуклеаризације Kорејског полуострва. Уз Пјонгјанг и Сеул, дакако.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u