ТРАМП ОБЈАВИО РАТ КИНИ! Амери продали оружје Тајвану, У ПЕКИНГУ КИПТЕ ОД БЕСА!

TRAMP OBJAVIO RAT KINI! Ameri prodali oružje Tajvanu, U PEKINGU KIPTE OD BESA!

1 jula 2017

Američki predsednik Donald Tramp objavio je rat Kini.

On je odobrio prodaju oružja vrednog 1,42 milijarde dolara Tajvanu, otcepljenoj kineskoj provinciji, koju Peking, međutim, smatra svojim neodvojivim delom.

Prekršen dogovor

Prema dogovoru, Amerika bi trebalo da isporuči Tajvanu radar za rano upozoravanje, protivradarske rakete, torpeda, komponente za brodske navođene rakete i projektile vazduh-zemlja.

Stejt department je saopštio da će, uprkos prodaji oružja Tajvanu, odnos između SAD i Kine ostati prijateljski.

– Nema nikakve promene u dugogodišnjoj američkoj politici „jedne Kine“. Samo smo nastavili sa dosadašnjom praksom, jer, kao što znate, Amerika već 15 godina prodaje oružje Tajvanu – navela je portparolka Stejt departmenta Heder Nauert.

Međutim, najnoviji dogovor o isporuci oružja Tajvanu Kina je protumačila kao objavu rata.

Kineski ambasador u Vašingtonu Cui Tijankaj naveo je da njegova vlada i narod imaju svako pravo da budu van sebe od besa.

– Vašington je doneo pogrešnu odluku da proda oružje Tajvanu uprkos kineskom protivljenju – istakao je Tijankaj.

On je dodao da osim što taj dogovor krši sporazume između SAD i Kine, on se meša i u kinesku domaću politiku, ugrožava kineski suverenitet i bezbednost i podriva napore za nacionalno ujedinjenje.

– Taj loš potez u suprotnosti je sa konsenzusom koji su dvojica predsednika, Tramp i Si Đinping, postigli u letovalištu Mar a Lago i trenutnim pozitivnim razvojem kinesko-američkih odnosa – naveo je Tijankaj.

Prema njegovim rečima, prodajom oružja SAD šalju veoma loš signal „tajvanskim nezavisnim“ snagama i škode kinesko-tajvanskim odnosima.

– Amerika konstantno priča da želi da održi mir i stabilnost. Međutim, njena dela pokazuju drugačije – naglasio je kineski ambasador u SAD, pozivajući SAD da promene odluku.

I kinesko ministarstvo odbrane pozvalo je Vašington da obustavi isporuku oružja Tajvanu jer ona narušava mir i stabilnost u regionu.

– Pitanje Tajvana je bilo najvažnije i najosetljivije pitanje u američko-kineskim odnosima – saopštilo je kinesko ministarstvo odbrane.

Inače, Kinezi smatraju Tajvan otcepljenom provincijom koja se mora ujediniti sa ostatkom zemlje i zato Peking insistira da se međunarodna zajednica drži „politike jedne Kine“. To znači da sve države koje žele da imaju diplomatske veze sa Kinom moraju prekinuti zvanične odnose sa Tajvanom i obrnuto.

Tramp je prvi put prekršio „politiku jedne Kine“, koje su se SAD ranije pridržavale, nakon što je izabran za predsednika. Tada je razgovarao sa tajvanskim zvaničnicima, što je Kina osudila.

Takođe, u predizbornoj kampanji obećavao je oštru politiku prema Pekingu, ali se nakon susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u aprilu predomislio. Budući da Peking „politiku jedne Kine“ smatra ključnom za očuvanje odnosa sa SAD, Tramp je obećao Siju da će je poštovati.

Sve do sada pričao je kako mu se kineski predsednik veoma dopada i da će lepo sarađivati.

Sve zbog Severne Koreje

Međutim, kako analitičari kažu, neočekivani obrt dogodio se verovatno zbog Severne Koreje.

– Tramp je molio Kinu da reši problem nuklearnog programa Pjongjanga. On sad misli da Peking nije uradio dovoljno, pa je ovim potezom pokušao da natera Kinu na konkretnu akciju. To, međutim, samo pokazuje da je Tramp neiskusan političar. On nije shvatio da se Kini ne mogu davati ultimatumi, niti da je bilo ko može ucenjivati – objašnjava stručnjak sa Instituta za američko-kineske odnose Ron Čen.

On dodaje da ne treba zaboraviti da je Kina burno reagovala nakon što je Tramp posle pobede rekao da se neće pridržavati „politike jedne Kine“.

– Tada je Peking pretio čak i ratom. Naveo je da bi mogao da pomogne, čak i da naoruža neprijatelje Vašingtona. Pitanje je sada dokle Tramp želi da ide – smatra Čen.

Odnosi Kine i Tajvana

– 1949 – nakon što je u građanskom ratu pobedila Komunistička partija Kine (CPC), gubitnici iz Kineske nacionalističke partije – Kuomintang Kine (KMT) povukli su se na Tajvan i u Tajpeju osnovali svoju vladu
– komunisti su proglasili Narodnu republiku Kinu, dok su nacionalisti na Tajvanu proglasili Republiku Kinu
– decenijama su odnosi Pekinga i Tajpeja bili ograničeni i puni tenzija
– pitanje političkog i pravnog statusa Tajvana išlo je u dva smera – ujedinjenje s Kinom ili potpuna nezavisnost
1992 – predstavnici Pekinga i Tajpeja postigli su konsenzus o takozvanoj politici jedne Kine. Obe strane su saglasne da postoji samo jedna Kina i da nju zajedno čine Tajvan i ostatak zemlje. I jedna i druga strana su za ujedinjenje, međutim, i komunisti i nacionalisti tvrde da su legitimna vlast u celoj zemlji
– 2008 – usvojena „politika tri ne“ – „ne“ ujedinjenju, „ne“ nezavisnosti i „ne“ upotrebi sile. Počeli su i razgovori o obnovi transportnih, komercijalnih i komunikacionih veza, koje su bile u prekidu još od 1949.
– Tajvan i dalje ima status kvo

Sankcije Kineskoj banci zbog Kima

Amerika je u četvrtak uvela sankcije Kineskoj banci zbog navodnog pranja novca u ime Severne Koreje i njenog lidera Kim Džong Una. Sankcije su uvedene i dvojici kineskih državljana, kao i jednoj kompaniji za isporuke zbog navodnog pomaganja u razvoju nuklearnog i raketnog programa Pjongjanga.

(Informer)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Trifun says:

    SAD je zaratio sa citavim svijetom. Jasno je kako ce se to zavrsiti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *