Трамп оставља Сирију Русима?

Tramp ostavlja Siriju Rusima?

26 decembra 2016

Bosko Jaksic 55

Piše: Boško Jakšić

Sirijski konflikt daleko je od toga da se približava kraju, ali na osnovu nekih signala koje je moguće detektovati posle pobede Donalda Trampa usudio bih se da zaključim da će Sirija ostati pod uticajem Rusije, čak i većim nego što je to bio slučaj uoči početka rata 2011. godine.

Ukopani na suprotnim pozicijama, Amerikanci i Rusi podržavaju svoje saveznike na lokalnim frontovima, ali se pokazuje da ni snage Bašara el Asada ni pobunjenici nisu u stanju da ostvare definitivnu pobedu.

Dogovor o zajedničkom američko-ruskom angažmanu protiv džihadista Islamske države nikada nije uspeo da prikrije suprotstavljene ambicije dve sile koje se tiču budućnosti Sirije. Amerikanci su simultano vodili rat protiv Asada. Rusi su bombardovanjem Alepa potvrdili da borbu protiv islamista mogu da potisnu u drugi plan i da pre svega žele da obezbede širenje i konsolidaciju Asadove vlasti.

Pobeda u Alepu ne znači kraj rata, kako bi u Damasku želeli. Sa ovakvim rasporedom snaga do mira je jedino moguće doći diplomatskim putem, ali svaki pokušaj dogovora Amerikanaca i Rusa do sada je završavan neuspehom jer su sukobljeni interesi dve sile nadvladavali retoričku želju za prekidom rata i kalvarije sirijskog naroda.

Vladimir Putin je, odlučujući se za vojnu intervenciju septembra 2015, sem poruke da Rusija ne prihvata da bude isključena iz globalnih zbivanja, jasno dao do znanja da će i oružjem braniti svoje jedino geostrateško uporište na Bliskom istoku i u istočnom Sredozemlju.

Kremlj je ne u jednoj prilici obazrivo dao do znanja da svoju politiku ne vezuje za ličnost Asada, već za „legitimno izabranu“ vlast, ali zaključio bih da Moskva ni po koju cenu neće prihvatiti da se u Damasku uspostavi neprijateljska vlast. Onakva kakva bi sutra zahtevala da se Rusi evakuišu iz njihove pomorske baze u Tartusu ili iz vazduhoplovne baze Hmeimim kod Latakije, čime bi se širom otvorio prostor američkom uticaju.

Tramp je nasledio izuzetno složen konflikt, ali je odmah najavio dramatično odvajanje od strategije opreza Baraka Obame. Njegov plan za rešavanje krize deluje agresivno iako je mnogo toga i dalje magličasto, ali čini se da nastavak konfrontacije sa Kremljom nije deo Trampove agende. „Ne želim treći svetski rat zbog Sirije.“

Tramp je tokom kampanje menjao mišljenje na mnoge teme, ali je oko jednog spoljnopolitičkog pitanja bio konzistentan: prekid američke podrške sirijskim opozicionim grupama. Sve napore treba usredsrediti na uništavanje Islamske države uz tešnju saradnju sa Rusima. Asad prestaje da bude Trampov prioritet.

Nema sumnje da će novi šef Bele kuće biti izložen snažnim pritiscima „moćnih lobija“ u Kongresu, raznih drugih centara moći i medija, ali pomirljiviji tonovi prema Asadu uticali su da i sirijski predsednik u nedavnom intervjuu kaže da očekuje da Tramp – ukoliko savlada te otpore – bude „naš prirodni saveznik“ u borbi protiv terorizma.

Da li to znači da je novi američki predsednik spreman da digne ruke od stavljanja Sirije pod punu kontrolu SAD zarad normalizacije odnosa sa Moskvom? Imajući u vidu biznismensku prirodu Trampove ličnosti, takav dogovor, bliskoistočnu Jaltu, ne bih isključio.

Sudeći prema nekim najavama na terenu spoljne politike, ne deluje da bi Tramp olako mogao da bude sumnjičen za „popustljivost“, ali on i ne pokušava da predstavi da je osnovni cilj američkog angažovanja demokratizacija Sirije.

Trampov kabinet popunjen penzionisanim generalima daleko je od promotora izvoza liberalnih ideja. A to je teren na kome bi se lako našao sa autoritarcem iz Kremlja. Putina demokratija takođe ne zanima pa će se kao osvedočeni pragmata lakše dogovarati s Trampom.

Rusi su napustili Irak prepuštajući ga Amerikancima. Tramp bi mogao da uzvrati ostavljajući Siriju Putinu.

Naravno da bi prvi koji bi na ovu vrstu dila počeli da zapomažu do neba bili sirijski pobunjenici, oni u koje je Obama ulagao milijardu dolara godišnje, iako se ne jednom pokazalo da su razne opozicione grupe nepouzdan saveznik spreman čak i na dogovore sa islamistima.

„Izdanim i prodanim“ mogli bi da se osete evropski Zapad, Turska i konzervativne monarhije Zaliva, koje su od početka rata isključivo insistirale na uklanjanju Asada.

Tramp je već pokazao da mu prekoatlantski odnosi nisu prioritet. Saudijce bi mogao da smiri preispitivanjem nuklearnog sporazuma sa Iranom. Ograničavanjem autonomnih planova sirijskih Kurda popravio bi poremećene odnose Vašingtona i Ankare posle neuspešnog vojnog udara 15. jula za koji Turska optužuje islamskog propovednika Fetulaha Gulena, koji živi u SAD.

Da li bi dogovor bio poraz Amerike u Siriji? Pobeda Putina na koju se upozoravalo u vreme kritika Obamine „popustljivosti“? Ili trijumf globalne realpolitike?

Od svega po malo, ali Tramp bi zaokret mogao da pravda ne samo potrebom smanjivanja intenziteta sukobljavanja sa Rusima – što se čini kao njegov prioritet – već i očitim neuspehom bliskoistočne politike odlazeće administracije.

Obama se od početka rata u Siriji oslanjao na lokalne antiasadove snage kako bi izbegao intervenciju širokih razmera u skladu sa odbijanjem da SAD ponovo budu uvučene u nepopularni rat na terenu kakav je bio onaj u Iraku. „Obamina doktrina“ ne samo da nije ostvarila američke strateške interese već je doprinela da se razbukta rat koji je doveo do najveće humanitarne krize poslednjih decenija.

Zašto Obama nije učinio više, da li je dobro ili ne što se uzdržao od direktne vojne intervencije iako je Ameriku ipak uvukao u nov bliskoistočni konflikt, da li se oslanjao na pogrešne saveznike, da li je previše kalkulisao – sve će to biti predmet analiza njegovog legata.

Tramp ne deluje kao neko ko se vodi razmišljanjima kakav će biti sud istorije. Nije spreman da suviše taktizira i da čeka. Kao menadžer u duši, deluje brzo. Da li i prebrzo, to će se tek videti. Mnogi analitičari strahuju da bi zbog nedostatka spoljnopolitičkog iskustva mogao da napravi ozbiljne greške u proračunima.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *