ТРАМП ПОСТАВИО УСЛОВ КИНИ: Тражи капитулацију! ОВО СУ УСЛОВИ

TRAMP POSTAVIO USLOV KINI: Traži kapitulaciju! OVO SU USLOVI

8 maja 2018

Piše: Ivan DANILOV, autor bloga Crimson Alter

NAJVAŽNIJI geopolitički događaj poslednjih dana su polutajni pregovori između delegacija administracije Donalda Trampa i rukovodstva Kine.

Tema pregovora je. kako izbeći ekonomski rat Pekinga i Vašingtona. A o njihovom toku se nije znalo ništa konkretno, ništa osim šturih saopštenja kineske strane koji su stajali u formulaciju . „pozicije dve strane još nisu približene“.



Amerikanci su pregovore nazivali „iskrenim“.

Potom je jedan od američkih predstavnika ipak otkrio da se radi o „Trampovom ultimatumu“ i da ga čini pet tačaka.

Posle iščitavanja tih pet tačaka, kod nepristrasnog posmatrača se neizbežno pojavljuje utisak da bi na dolaru – umesto postojeće devize „In God WTrust“ – obavezno trebalo odštampati drugi – „drskost je – prva sreća“.

Jer, od Pekinga se faktički zahteva da Kina pristane da opet bude slaba i tehnološki zaostala zemlja, a bi joj u tom slučaju opet bilo dozvoljeno da zarađuje na američkom tržištu.

Jer, ključne tačke „Trampovog ultimatuma“ glase:

1. Kina mora smanjiti carine do referentnih američkih carina.

2. Kina mora ukinuti ograničenja za američke investicije u određene sektore svoje ekonomije.

3. Kina mora obustaviti sajbernapade na SAD.

4. Kina mora pojačati zaštitu američke intelektualne svojine.

5. Kina mora likvidirati državne subvencije za svoje kompanije u sferi visokih tehnologija.

Sve ovo pretpostavlja da Sjedinjene Države ništa ne menjaju u svojim pozicijama, da svi kineski ustupci treba da budu – jednostrani.

Sastavni deo ultimatuma je pretnja da će Kina – ako ne pristane – izgubiti dostup američkom tržištu i suočiti se sa ekonomskim sankcijama.

Agencija Bloomberg objavila je još dva dodatna Trampova zahteva: Peking mora odustati od tužbi (protiv SAD) koje je podneo Svetskoj trgovinskoj organizaciji i od svih mogućih kontramera povodom američkih ekonomskih sankcija.

U ovom kontekstu, izjavu američkog ministra finansija Stivena Mnučina da „dijalog protiče veoma dobro“ verovatno treba shvatiti u smislu da su Kinezi bili dovoljno ljubazni ili trpeljivi da članovima delegacije odmah ne pokažu vrata.

Kina se nije direktno umešala u rat u Siriji. Kina nije vratila Tajvan (iako je to, sa kineske tačke gledišta, njena teritorija). Kina nije optužena za mešanje u američke izbore. Peking nije optužen za trovanje kineskih obaveštajaca i funkcionera na Zapadu (iako ih je tamo poprilično). Kineski hakeri nisu osumnjičeni za pomaganje da dođe do Bregzita. Konačno, Kina nije dala Snoudenu utočište u Hongkongu.

Dakle: zvanični Peking se veoma trudio da ne ljuti Vašington i da se ne upliće ni u kakve skandale koji bi protiv njega mogli da budu politički iskorišćeni. Kina, drugim rečima, nije činila ništa od onoga za šta Rusiju već četvrtu godinu podvrgavaju sankcijama.

A da li joj je to pomoglo? Nije.

Sada je Kina pred izborom: ili da kapitulira (za tim bi usledilo propadanje njenih visokotehnoloških kompanija) i ekonomskog rata sa SAD koje su već udarile na njene gigante ZTEHuawei.

Ovo praktično znači da će i Rusija i Kina, čak i EU (s obzirom na njene ekonomske konflikte sa SAD) pre ili kasnije iskusiti ceo arsenal instrumenata prinude i degradacije.

Amerikanci su u svemu ovome otkrili svoje dve „bolne tačke“.

Njima se nimalo ne sviđa da bilo koja zemlja u svom interesu koristi međunarodne organizacije (STO; Ujedinjene nacije, Sportsku arbitražu u Lozani…).

A pokazuju i da ih otvoreno plaše tuđe državne investicije u visoke tehnologije.

Za Rusiju se nameće jasan zaključak: Moskva upravo time i treba da se bavi. Isto važi i za Kinu i sve druge koje ne žele da budu ekonomski i tehnološki zaostale.

Rusija treba i da pažljivo prati ograničenja će Amerikanci uvesti protiv naših kineskih partnera. Jer, mizerne su šanse da će Si i njegov tim pristati na „Trampove ultimatume“; što znači da će uskoro tržište Kine postati zatvoreno za neke američke proizvode i usluge. I da će Kina ostati bez direktnog pristupa američkim tehnologijama od kojih je zemlja još zavisna – što priznaju i kineski mediji i kineske kompanije.

Iako Trampove pristalice i mediji već slave pobedu nad Kinom i naredne pobede nad drugim konkurentima SAD – malo je verovatno da će SAD ući u konflikt sa celim svetom i u njemu pobediti.

Trampova drskost ostavlja utisak, nema sumnje, ali je Hilari Klinton dobro još 2010. ukazala da je Vašingtonu teško da bude grub sa Kinom i istih razloga iz kojih je običnom čoveku teško da bude grub sa svojim bankarom.

Peking je svih proteklih osam godina najveći kreditor sjedinjenih Država, a u međuvremenu se za SAD situacija nije poboljšala.

Trampu je konflikt sa Kinom potreban upravo kao izgovor da ne mora da Kini vraća novac koji je ona uložila u američke državne obveznice. Ali, ako se za to odluči – sam će, bukvalno za jedan dan, uništiti sve preostale nade uz očuvanje američke hegemonije.

KOMENTARI



3 komentara

  1. Bogomir says:

    Sve drzave sveta postuju prve cetiri tacke! Cak i Rusija! Ameri su u krivu samo za tacku 5. Kinezi se moraju dovesti u red. Budimo realni.

  2. M says:

    Točno tako,toje samo ukidanje kineskih privilegija u odnosu spram USA.

  3. teoretičar says:

    Klasična ucena, klasično očekivana i klasično zaslužena. Kina se zaletela i iskoristila trenutnu situaciju u Rusiji vrlo kurvanjski, a svi smo znali da je pred udarom. Čudo jedno da Si nije to znao ili nije verovao ili je mislio da neće to njega? E, sada dragi Si, poklone pod ruku pa kod Putina kao i on što je pogodio kod tebe. Radost za radost. Dovonjno je videti da Amerika ne propušta ništa što joj smeta. Pa iako je meni lično smetalo što ne propušta Rusiji, ovo Kini mi ne smeta. Nije neka komšiji crkne krava, nego neka komšija vrati moje krave koje je dobio kurvanjski, kao što je dobio od Rusije pa onako silan i uobražen samo taktizirao i nigde Rusiju nije podržao. Sada meni lično ne smeta što Amerika nije propustila da udari roditeljsku Kini. Samo Rusi nisu Kitajci i Si će naići na mnogo veće razumevanje a Rusi će opet pogrešiti. Nema veze. Kina će doći tamo gde treba vrlo brzo. Ne volim Kinu zbog globalne proizvodnje i ubijanja proizvodnje malih država. Mada to Amerika neće sprečiti, ipak Kina neće više tako bahato globalistički prodirati kroz siromašne države. A kontra Kine će taman da istupi i Američki i Kineski globalizam ujedno. Nek se pokolju. Pobediće Amerika ali nama neće biti ni bolje ni gore. Mi nemamo ništa od toga jer nas je Amerika okupirala i polako nas iseljava. A kad bi pobedila Kina, iselili bi vrlo brzo. Od dva zla, biram manje i bar poznato. Ako im je zavuko. I neka je.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *