Трамп, раскол у глобалној елити и Србија

Tramp, raskol u globalnoj eliti i Srbija

13 januara 2019

Piše: Branko Radun

Tramp nije incident američke politike, već nova faza i lakmus za duboke i duge procese. Ko romantičarski shvata pojavu Trampa pokazuje da ne razume procese i odnose u globalnoj eliti. No jasno je kad živite u „balonu” idejno jednostranog pogleda na svet – neoliberalnog ovakvi događaji vam deluju kao prirodne katastrofe koje je nemoguće predvideti. Nažalost, naša je politička i intelektualna elita do sada bila u info „balonu” liberalne frakcije globalne elite pa je promene dočekala nespremna. A kad su promene nastupile – čekalo se da se vidi kad će i kako „sistem” vratiti u svoje „normalno stanje”. Ili srpski rečeno, naivno se očekivalo da „Tramp neće dugo”.

Vreme pobede Trampa na predsedničkim izborima i bregzita su koincidirali sa drugim promenama u odnosima snaga unutar globalne elite, a time i u celom svetu. Agresivna hajka na Trampa je samo simptom dublje podele unutar američke ili anglosaksonske elite. Uz Trampa su stale klasične privredne strukture „realnog sektora” sa vojnim i naftaškim lobijem na čelu uz otvoreno paktiranje sa Izraelom. Ne treba potceniti ni uticaj konzervativnih i religioznih struktura u pobedi Trampa. Naspram njih stoje finansijski i medijski lobiji koji su izraženo liberalne i sekularne orijentacije, a koji su nekoliko decenija imali dominaciju u američkoj politici.

U tom smislu deluje romantično pripovest o „usamljenom jahaču” Donaldu koji se bori protiv sedmoglave aždaje „duboke države”. Ako i prihvatimo taj termin „duboka država” koju eksploatiše trampovska propaganda, moramo reći da je ona podeljena. Deo je za predsednika, a deo mu oponira, ali je znatan deo i onih struktura koji se promenjivo opredeljuju zavisno od svojih interesa.

Bitno je razumeti dubinu raskola unutar globalističke elite da bi se moglo govoriti o budućnosti. Ona nije mala i taktička („problem je samo Tramp”), ali isto tako nije ni došla do Rubikona kada postojeći medijski rat prerasta u otvoreni sukob. Iako su oponenti Trampa kampanjom protiv predsednika doveli u pitanje i poverenje u instituciju predsednika koja je za SAD od izuzetnog kohezionog značaja, još se nije otišlo predaleko – do pokušaja smene. No i dalje je politička podela jaka i produbljuje se u drugim sferama. Nemamo samo politički sukob oko predsednika kakav nismo imali u novijoj američkoj istoriji već je na sceni pravi kulturni rat.

Kako se ovaj sukob prelama na Evropu i Balkan? Pre svega u podeli na „naše” i „njihove”. Trampova administracija tretira EU kao „nužno zlo” a NATO kao okoštalu strukturu koja treba da se transformiše od „zapadne kominterne” u efikasan instrument američke dominacije i prodaje oružja. Američka administracija ignoriše EU a vrši pritisak na NATO. To ima za posledicu slabljenje „kapaciteta” EU da išta učini oko bilo čega osim možda  oko dozvola za ribolov. Ta podela unutar američke elite dovodi i do podela u EU – pa tako imamo favorite jedne ili druge frakcije. Do sada je frau Merkelova bila „poslednja odbrana liberalne Amerike u Evropi”, a tu titulu pokušava da preuzme tragikomični Makron. Sa druge strane, ako pratite šta kažu trampovci vidite da su zemlje poput Poljske i Mađarske i vođe poput Orbana više nego omiljeni.

Ta podela se danas spušta čak do Kosova. Tamo je došlo do rivalstva Haradinaja i Tačija tako što su se i oni vezali za jednu ili drugu frakciju američke elite. Pri tome se te dve struje u određenoj meri i razlikuju oko pitanje rešavanja Kosova, tako da je i time čitava priča oko „kosovskog Gordijevog čvora” dodatno zakomplikovala. No iako postoji jasna i prilično oštra podela, rekli smo Rubikon još nije pređen, što znači da se u svakom momentu može postići dil oko nekog pitanja koje je bitno za obe frakcije. Nažalost, naša elita nije prepoznala ove promene na globalnom planu i nije reagovala, iako je to na neki način bila šansa koja u sebi nosi i mogućnosti, ali i opasane rizike. Zaista nije lako proceniti ko donosi odluke i na koji način se dolazi do njih, pa stoga i sa kojom od frakcija napraviti dil. Sa jedne strane, „stare strukture” kontrolišu i NATO i dobrim delom EU pa time i Kosovo, a sa druge strane se bez nove administracije i mimo nje ne može ništa uraditi. Scena sa Buridanovim magarcem oslikava ovu poziciju – kako god da se opredelite možete izgubiti, no najgore je „ostati negde između”.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *