ТРАМП

ТРАМП

12 новембра 2016

milorad-vucelic-720

Пише: Милорад Вучелић

Ко је читао „Печат“ знао је да ће на изборима за председника САД победити Доналд Трамп и да то свакако неће бити „велико изненађење“. Ту није била реч о некој опклади или хазардерству него о стварним увидима у оно што се дешава у свету и што се може разумети применом јасног појмовног апарата на чијим је основама могуће успоставити и одређена предвиђања. Поменутим појмовним апаратом утемељена предвиђања по правилу су се, ево већ девету годину нашег излажења, показивала као тачна.

Није у овом, као и другим случајевима тачних предвиђања било речи о било којој врсти навијања, уколико се пак не сложимо да је крајње нормално у Србији навијати против Хилари Клинтон која оличава највеће зло почињено српском народу од краја Другог светског рата. У овом случају уопште није реч ни о било каквом антиамеричком или антизападном политичком ставу, ради се о конкретној женској особи која је, осведочено и документовано, у полуприватном статусу прве даме заједно са бившим британским премијером Тонијем Блером пресудно утицала на Била Клинтона да изврши агресију на Србију и СР Југославију. У својству државне секретарке наставила је континуирано да реализује антисрпску политику и на нашу државну и националну штету фаворизује албански тероризам и сецесионизам и то не само на Косову. Стога су и очекиване жалопојке Едија Раме и Хашима Тачија и њихових следбеника због њеног пораза на америчким председничким изборима. И поштено је од њих што ће „заувек остати привржени њиховој вољеној породици Клинтон“. А они су толико доследни да ће имена улица давати свакоме ко им се и убудуће буде нашао на услузи и подршци у обављању неког њиховог мрачног посла. Они си изгубили свог пријатеља, а ми тешког и опаког противника кроз кога смо с пуно основа видели и доживљавали Америку.

Никог трезвеног то не треба да завара да ћемо се решити опасности од наметања интереса великих сила на нашу штету, али смо се бар лишили веома важног актера који би нам то чинио с директном и личном страственом мржњом. Поготово је опасно то што би јој било најлакше и најмање ризично да управо на нама демонстрира силу и настави да остварује оно што се назива „легат Клинтонових“.

Интереси великих су вечни, али су срећом неки препознатљиви непријатељи пролазни.

За утеху, Клинтонова је изгубила од Американаца, али је победила међу малобројним но пробраним Србима окупљеним у Београду у „Краун плази“ у изборној ноћи.

Поводом Трампове победе морала би се поновити она често цитирана Марксова реченица о историји: „Добро ријеш, стара кртице.“ И када се чини да је све блокирано и зауздано, историјски ток се отме наметнутој контроли и суочимо се са правом сликом друштва и света и могућностима његове промене. Све снаге америчког и уопште западног естаблишмента и сви медији главног тока били су упрегнути у корист Клинтонове. Информисање је престало да буде информисање и претворило се у огољену и бруталну антитрампову пропаганду. Било је трагикомично гледати и слушати „Си-Ен-Ен“ тог изборног дана, као и током читавог изборног процеса. Почело је гласно и прпошно, сви су били бодри и чили, чак прилично весели. А онда, како је одмицала та изборна ноћ, све се утишавало и сви присутни у студију су се једино бавили могућностима да Хилари победи па чак и када је све било изгубљено а поражавајући исход за њу известан. Од исхода гласања у Флориди бежало се безобзирно и све дотле док Трампова победа у тој држави није свуда оглашена. Није било речи о умору већ о потпуној жалости и изгубљености. Живље је било у штабу поражене него у телевизијском студију „Си-Ен-Ена“. Телевизија Н1 је нагло и резигнирано без образложења прекинула директно превођење програма.

Америчка и светска јавност је остала необавештена о Асанжовим и „Викиликсовим“ открићима о сарадницима Клинтонове и њој самој. У сенци је остало да је реч о кандидаткињи која је симбол корумпираности, грамзивости и похлепе. Све је било прикривано и белодано је показано како данас изгледа слобода говора и мисли у њиховој хемисфери. Затечени Трамповом победом бројни политичари широм Запада, као и маса аналитичара лишена било каквог увида у стварност, обрушили су се на смисао демократије и гласања. За њих је демократско гласање само оно гласање које им је по вољи и које подржава и одржава статус кво. Дан после Трампове победе у западним престоницама попут Париза и Берлина било је као да је дан жалости или покајања. Репортери јављају како је почев од Њујорка свуда „суморно“. Има оних који би због незадовољства Трамповом победом подржали и отцепљење Калифорније, чији покушај би било занимљиво гледати.

У протекла два дана изговорено је толико ружних речи о будућем америчком председнику да је то просто невероватно. Предњаче сви они који се декларишу као највећи љубитељи Америке и Американаца. Показује се да није реч о љубави према тој великој сили и њеном народу и његовим вредностима него само о њеној могућој агресивној хегемонистичкој политици, а посебно када су та политика и пракса на нашу, или пак руску штету. Када се отвори могућност да се са таквом политиком престане, престаје и њихова наклоност или љубав.

Свако мало наивнији, ако таквих уопште има, морао би се упитати зар није разлог за срећу да је неко у тако великој и моћној земљи вољом већине и на демократски начин изабран. Можда је циљ америчке демократије и био да се успоставе нове династије, те да Бушове наследе Клинтонова све са Хилари и Челси? Поставља се и претеће питање ко је то могао и смео да спречи па макар то био и амерички народ? Како објаснити то што су сви политичари који су Трампу одмах честитали победу проглашени десничарима? И чему и коме припадају они који су мало причекали па службеним тоном честитали?

Снаге западног поретка скупа са читавом армијом теоретичара и аналитичара показују да више и не поседују појмове и способност да изврше увид у стварност својих друштава или света. Они су стално запрепашћени, затечени и разочарани… те повратком Русије као силе на светску позорницу, те „брегзитом“, те измењеном улогом Кине, а сада и Трамповом победом. Нису способни да примете од каквих су све неправди и зала направили систем и да је народ дубоко незадовољан не овим или оним него баш оваквим владајућим капитализмом. Ова армија теоретичара без остатка је у слепој служби постојећем. Ништа на време нису уочили, без икакве политичке и интелектуалне инвенције и способности да препознају друштвене проблеме они таљигају путевима пуке инерције. И када исход неког процеса није у сагласности са њиховим предрасудама, они се свом силом обрушавају на оне које су им засметали да потврде своја предубеђења. Свакодневно се врше истраживања јавног мњења и анкете из којих је потпуно ишчилео сваки реалитет па отуд и лажне прогнозе. Друштвена стварност и изворно и темељно незадовољство људи су потпуно маскирани масом епифеномена и засути лажним алтернативама и политичком коректношћу о коју се Доналд Трамп, пркосећи, драстично огрешио.

Потпуно је потцењивана његова стратегија да све америчке ратне и натовске авантуре претвара у доларе које издвајају Американци а који би се могли користити за послове у Америци. Занесени глобалном и ратном политиком његови противници нису разумели оно што је разумео амерички гласач, а нарочито осиромашени радник коме поред тога прети и да остане без посла па био белац, латино или афро. Тако је отворено декларисани десничар и капиталиста милијардер почео да се исказује безмало као социјалиста и то далеко убедљивији од читавог низа самодекларисаних и помодних левичара. Тек после Трампове убедљиве победе почеле су накнадне расправе о социјалним и економским проблемима и класној структури америчког друштва што никоме из владајућег дискурса није ни на памет падало буквално до јуче. Прилично је потцењена и улога обавештајне заједнице која је почела да схвата да се са Хилари Клинтон као председницом срља у потпуно опадање Империје.

Трамповим избором отворена је и могућност великих глобалних промена. Неће то бити неки идилични пут Путину у загрљај, али ће бити прилика да се дефинише и прихвати нова равнотежа снага која би требало да доведе до нешто више мира и стабилности у свету па самим тим и на Балкану. На дневном реду ће се наћи и преиспитивање политике Европске уније и досадашњег вођства Немачке у овој заједници. То немачко вођство европских послова се не показује нарочито успешним, а поготово имајући у виду ратно стање у Украјини, увођење санкција Русији и одлазак Велике Британије из ЕУ. И отуд нервоза и уздржаност код Оланда и Меркелове. Њима непосредно предстоје избори на којима готово да немају шансе да поново победе. Због значаја функције коју ће обављати Трамп неће превише држати до њиховог отвореног навијања за Хилари, али судећи по његовој природи неће бити склон и да то потпуно заборави. Трамп ће такође бити у прилици да подржи њихове опоненте на предстојећим изборима баш као што су и они то чинили подржавајући њега. Многи ће се и трудити да буду налик њему.

Последњих деценија свет се набоље мењао када је у великим и моћним државама долазило до раскида са инерцијом и политичким и интелектуалним естаблишментом и када је у тим догађањима над владајућим системом превладавала нека врста антисистема. Судећи по том искуству указује се прилика да се избором Доналда Трампа у свету и у Америци нешто важно промени.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u