ТРАУМАТИЧНО ПРИЗНАЊЕ ЗАПАДА

ТРАУМАТИЧНО ПРИЗНАЊЕ ЗАПАДА

25 маја 2023

Два крајње естаблишментска, англо-америчка медија у Великој Британији су коначно – и са горчином – признала како стоје ствари. Јасно је истакнуто: санкције против Русије су пропале. Спектејтор (који је раније уређивао и Борис Џонсон), пише да је Запад усвојио двојну стратегију: једну која подразумева подршку Украјини и другу која је била:

„Наношење финансијског “запрепашћујућег шока и удара’ размера какве никада раније нису виђене. Русија је требало да буде готово потпуно одсечена… Путинова Русија, предвиђала је теорија, била би тако осиромашена да се присили на предају“.



Мало ко на Западу је свестан колико лоше тече овај аспект рата. Европа је платила изузетно високу цену делимичног бојкота руске нафте и гаса.

„Но [било које ограничење европског енергетског бојкота] не објашњава опсег неуспеха да се нанесе штета руској економији. Убрзо је постало јасно да, док је Запад посвећен вођењу економског рата, остатак света једноставно није. И док је пао извоз нафте и гаса у Европу, Русија је муњевито повећала свој извоз у Кину и Индију – обе ове земље радије купују нафту по сниженим ценама него да заузимају стране против инвазије на Украјину“.

„Запад се упустио у рат санкцијама са прецењеним осећајем сопственог утицаја широм света… Резултат јесте погрешна процена коју сви могу да сагледају… Руска економија није уништена; просто је реконфигурисана, преоријентисала се на то да буде окренута ка истоку и ка југу уместо ка западу“.

Алистер Хит у Телеграфу такође бележи:

„Русија је до сада требало да доживи колапс. Британски, амерички и европски маневар подразумевао је да ће драматичне трговинске, финансијске и технолошке санкције, ограничење цена руске нафте која се извози путем мора као и потоња помоћ Украјини бити довољни да се Москви нанесе пораз. То није дало резултате… Разлог? Кина је тихо ускочила као помоћник, подржала је пољуљану Путинову економију и помогла јој да изведе преображај, размењујући енергију и сировине за добра и технологију. Санкције су испале смешне.“

Промашени зицер

Неки, док читају ове речи, биће истински зачуђени: како је оволико дуго било потребно британском естаблишменту да се „расани“ и сагледа оно што је било познато целом свету?

Спектејтор нам заправо даје одговор; „прецењени осећај западног утицаја широм света“. Или једноставно речено: делузивни хибрис који је навукао повез на очи западним доносиоцима политичких одлука; они нису кадри да виде ни оно што им је пред очима.

Амерички и британски обавештајни аналитичари заокупљени су уверењем да је Русија мала, крхка економија која не може да истрпи целокупну тежину западног економском система, а још мање да му се супротстави; они су уверили Европљане да је руски колапс зицер. Руски финансијски колапс би дестабилизовао московске елите, и председник Путин би био смакнут. И, под изнова потврђеном америчком хегемонијом, руски економски послови би се вратили на ранији начин функционисања – Русија би изнова била снабдевач Запада јефтиним природним добрима.

Била је то огромна грешка (упоредива са тврдњама како ће рат у Ираку довести до стварања „Новог Блиског истока“). И сада, Европа плаћа цену. И наставиће да плаћа цену дуго током времена које предстоји.

Било би погрешно, међутим, потценити ефекат ових „увида“ који продиру у свест западног естаблишмента. Очито, неко у америчкој „Сталној држави“ (Permanent State) жели да се ови увиди појаве у двама близаначким медијима (британски медији уобичајено служе за ширење оних медијских порука естаблишмента којима није могуће приписати извор).

Хибридни финансијски рат – почев од сукоба у Ираку – био је кључни чинилац западне стратегије за ширење његове хегемоније. Сагледавање да ова стратегија толико упадљиво пропада у Русији; сведочење томе да „остатак света“ саопштава како би Украјина могла да буде европска брига, али да није њихова; посматрање све раширенијег напуштања долара као средства међународне трговинем а што је кључни механизам за смену униполарног света (предвођеног Сједињеним Државама) мултиполарним светом, објашњава зашто су са онолико горчине двојица британских колумниста изразили своје ставове.

Освешћивање трауме

Спектејтор је требало да каже како ове епизоде погрешних стратешких процена проистичу из пренадуваног западног осећаја сопствене важности и представљају изузетан тренутак са сопствено преиспитивање, чак иако је натопљено горчином због онога што су као одраз Запада у огледалу видела двојица аутора.

Но, немојмо се заносити. Овакве заблуде [западњачког естаблишмента] нису нешто што ће олако ишчезнути. Западни неоконзервативци не поседују команде за кретање у рикверц: када су поражени у једној сфери, они се никада не извињавају; једноставно пређу на извођење друге обојене револуције.

Чак и док пишем овај чланак конгресмени Вилсон и Сен МекКол делују у правцу да онемогуће америчкој влади да изнова призна председника Башара ел Асада као сиријског председника, а што је упозорење другим земљама које размишљају о нормализацији односа са Асадовом владом да могу да се суоче са озбиљним последицама (односно финансијским санкцијама) у складу са Цезаровим актом[I].

Запад се припрема да санкционише Турску због њених веза са Русијом: Сједињене Државе настављају да санкционишу Ирак што је део покушаја Вашингтона да принуди званични Багдад да прекине енергетску сарадњу са Ираном; а САД се припремају и да појачају своје „одбрамбене положаје“ у Персијском заливу, званично тврдећи да ће Пентагон распоредити додатна средства у региону како би патролирао дуж поморских трговинских праваца и „да би заштитио приватна пловила“ од Ирана.

Санкциони мисаони оквир неће ишчезнути све док Запад не искуси катарзу толико јаку која ће преокренути дух времена. Откривење да санкције не раде – и да остатак света сада пролази пут од еманципације од доларске хегемоније према еманципацији од америчке политичке хегемоније – долази као трауматично искуство.

Превод: М. Милојевић/Нови Стандард

[I] У питању је закон који је у САД усвојен 2019. године а којим се одређује низ ограничавајућих мера против различитих придредних грана на територији Сирије; усвојени законски предлог потписао је председник Доналд Трамп 17. јуна 2020. године; законски предлог је именован по особи познатој под псеудонимом Цезар која је документовала наводне случајеве злостављања цивила од стране припадника сиријских безбедносних структура.

(Извор: Аlmayadeen)

KOMENTARI



3 коментара

  1. Petar says:

    Ma Ko njih sluša iz ubedjenja a ne pod ucenama i pretnjama? Pa NIKO. NULA. NULA NULI NE VERUJE.

  2. milorad5 says:

    ŠTO VIŠE SANKCIJA TO SU MANJE OPASNE..LEPO SAM JA REKAO DA ĆE NA KRAJU SAMI SEBI DA UVODE KAZNENE MERE:)...SVET SE REKONFIGURIŠE..NIKO VIŠE NE ŽELI DA GA PAR OPEŠALIH AMERIČKIH SENTORA ILI POTPLAĆENIH BIROKRATSKIH LAŽOVA IZ USA VUČE ZA NOS I PRAZNI IM DŽEPOVE...SUBSTITUCIJA JE UVELIKO U TOKU,USKORO SMRADOVI IZ NATO ALIJANSE NI EKSER NEĆE IMATI KOME DA PRODAJU VAN SVOG OBJEDINJENOG TRŽIŠTA KOJE SE VEĆ SAD DROBI NA MANJE DELOVE:)..DOLAR ĆE VEŠTAČKI DA OPORAVE NA KRATKO..LAŽNIM DIGITALNIM POKRIĆEM U NADI DA ĆE BUDALE OPET DA POHRLE ZA LAŽNE LUDAČKE DIVIDENDE U PRENADUVANOM I POTPUNO LAŽNOM TRŽIŠTU I EKONOMIJI..ZAPAD ODAVNO REALNO NIJE EKONOMSKI VRH..ALI ONI DAJU OCENE JOŠ UVEK I NORMALNO SAMI SEBI UVEK NAJBOLJE...ALI PROŠLO JE TO DOBA MORAĆE RELNO DA PRIKAŽU STANJE A ONO JE KATASTROFALNO I BLIŽI SE KLINIČKOJ SMRTI EKONOMIJE ..ETO TU SU ONI.PA ŠTA MISLITE ZAŠTO ŠTAMPAJU PARE KO LUDI..PA ZATO ŠTO PARA IZ REALINH IZVORA NEMA..NEMA DOVOLJNO ZA TAJ NIVO KORUPCIJE I PRENADUZVANE POTROŠNJE,ČAK I UZ PLJAČKU PO SVETU OPET IM JE MALO...SLOM IM JE BLIZU,ZATO UKRAJINA,ZATO PRETNJE RATOM ZATO SIKĆU KO LUDI BRE...ONI PRIVID EONOMSKE STABILNOSTI MOGU DA ODRŽE JOŠ NAJKASNIJE DO KRAJA 2024 ALI I TO SAMO POD USLOVOM DA IMAJU SREĆE I SKREŠU POTROŠNJU..POTROŠNJU NE KREŠU A ZA SREĆU ĆE DA VIDIMO...

  3. m says:

    Nekad su drzave kovale novac od zlata i srebra. Vrednost kovanog novca bila je ekvivalentna vrednosti materijala od koga je iskovan i to je bila njegova podloga.Ako bi drzava ostala bez novca i pored ubiranja poreza, morala je da pronadje nove rudnike zlata i srebra kako bi mogla da poveca masu novca u opticaju i tako isplati drzavne obaveze. Pojavom papirnog novca, drzava je morala da svoj papirni novac garantuje zlatom, pa je svaka papirna novcanica mogla , kod centfalne banke, da se zameni za zlato. Polovinom 20. veka se to pravilo postepeno napustilo, pa su drzave vodile racuna da vrednost ukupne mase novca bude uskladjen sa ukupnom vrednoscu robe i usluga u drzavi. Svaki poremecaj tih odnosa stvarao je inflaciju. Amerika (SAD) nije morala da ima pokrice u zlatu, robi i uslugama za svoj novac, jer se njen novac koristio u celom svetu (rezervna svetska valuta). Svaki nedostatak novaca u budzetu, Amerika je mogla da pokrije zaduzivanjem kod stamparije novca, a da se pri tom inflacija neznatno oseti.Stamparija novca je Americki "rudnik zlata". Rusija pak, raspolaze velikim resursima od strateskog znacaja. Ona ima prehrambene proizvode, zlato , energente svih vrsta, dijamante, retke metale, proizvode crne i obojene metalurgije, vestacka djubriva i raznu drugu robu, koja je potrebna celom svetu. Amerika je, uz pomoc svojih vazala, uvela sankcije Rusiji tako sto nece da joj da svoj novac, stampan bez pokrica , za robu od strateskog znzcaja, koju ceo svet trazi. Zato Amerika gubi u ekonomskom ratu sa Rusijom. Ne moze " sut sa rogatim".

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u