Треба бити трезвен и опрезан

Treba biti trezven i oprezan

7 avgusta 2015

Nenad Kecmanovic 5543Piše: Nenad Kecmanović

Opozicioni poslanik Zdravko Krsmanović (na slici gore) nedavno je rekao: „Ne možemo mi u RS u sukob sa SAD. Išli su u te sukobe Sadam Husein i Gadafi, da ih ne nabrajam sada, pa su dobili ‘arapska proljeća’. Ja neću da se to nama desi“. Tako je Krsmanović dao najoriginalniji prilog skupštinskoj diskusiji povodom referenduma. Djelovalo je u prvi mah trezveno, oprezno, ubjedljivo i čak i politički mudro, ali…

Dosljedno političkoj mudrosti poslanika Krsmanovića, trebalo bi da – ne samo sada nego i ubuduće, kada već nismo ranije – pažljivo osluškujemo šta jačima odgovara kako ih ne bismo naljutili. Recimo da, umjesto Srbi, budemo Bosanci, da sve entitetske nadležnosti prenesemo na organe BiH, da zaboravimo Dejtonski sporazum, pridružimo se sankcijama prema Rusiji itd. A još je bolje da odmah „skinemo gaće“ i upitamo v. p. Incka šta još treba da učinimo da ne bismo prizvali „arapsko proljeće“.

NI SAD NISU ŠTO SU BILE

Ili je, ipak, najbolje da bez postavljanja suvišnih pitanja samoinicijatvno krenemo u susret dobro poznatim željama „međunarodne zajednice“ i da se, poput onomad Krsmanovića, sami založimo za regionalizaciju BiH, mimo dejtonskih entiteta i etničkih identiteta. Zna se da uspješna realizacija jednog „arapskog proljeća“ košta desetine miliona dolara, pa zašto da naše protektore izlažemo trošku, a sebe neprijatnosti da nam to prirede.

Poslanik Zdravko je zaboravio da je „arapsko proljeće“ već bilo granulo u BiH još u martu 2013. godine, ali spolja dirigovani socijalni nemiri u Federaciji nisu su se proširili na RS. Bilo je, i prije i poslije, pokušaja u Sarajevu (JMBG) i Banjaluci („Picin park“), ali nije se primilo. Šarpova prevara zvana „teorija nenasilnih revolucija“ upalila je premijerno u Beogradu i još tu i tamo, a onda je pročitana i blokirana u Kairu i Istanbulu. Džumbus koji traje u Iraku i Libiji, pogotovo u Siriji, nije ono što su baš htjeli inostrani režiseri.

Poslanik Krsmanović je takođe zanemario da ni SAD nisu više ono što su bile krajem prošlog milenijuma, kada je Madlen Olbrajt kliktala: „Nama je sve dopušteno, mi možemo i da bombardujemo, jer mi smo Amerika“. Pošto je Klinton od Kosova napravio državu Bondstil, Putin je uzvratio na Krimu. Pošto je Obama srušio demokratski izabranu vlast u Ukrajini, Putin je odvojio proruski dio zemlje. Pošto je Vašington, preko evropskih satelita, blokirao Južni tok, Moskva je ugovorila Turski tok i megadil sa Kinom. Iako i dalje podrivaju neposlušne po svijetu, uzorno pragmatični Amerikanci ipak se prilagođavaju novoj multipolarnoj realnosti i žurno zatvaraju frontove s Kubom i Iranom.

Zatim, poslanik Zdravko zaboravlja da je opozicija, kojoj i sam pripada, prošle godine uoči izbora prozivala Dodika zbog još prije četiri godine najavljenog referenduma koji nije održan. Neopravdano, naravno, jer je u Banjaluku u međuvremenu bila stigla Katrin Ešton sa obećanjem strukturalnog dijaloga koji će pozitivno odgovoriti na referendumsko pitanje. Sada, kada je odluka o referendumu donesena, ta ista opozicija je uzdržana, da ne bi izazivala „međunarodnu zajednicu“.

UTERIVANJE U „FUNKCIONALNU DRŽAVU“

Kao opozicioni poslanik, Krsmanović nije ni primijetio sličnu nedosljednost i kod „međunarodne zajednice“. I prije, ali čak i poslije demokratskih i međunarodno priznatih izbora 2014. u RS, od glasnogovornika Vašingtona i vazalnog Brisela (Petrič, Server, Hil) slušali smo napade na vlast u Srpskoj, kao „korumpiranoj, samoživoj i od naroda otuđenoj“. A sada, kada ta „nenarodna vlast“, umjesto da iskoristi svoju poslaničku većinu u skupštini, tom narodu pruža priliku da se na referendumu direktno izjasni o konkretnoj inicijativi, opet im ne valja.

Dok poslanik Zdravko smatra rizičnim vraćanje jedne od više desetina otetih nadležnosti, bošnjački partneri ne libe se da u Sarajevo ponesu još neke. Valjda su zbog istog straha od „arapskog proljeća“, i njegove opozicione kolege iz dijela vlasti RS u BiH oćutali „premijerski“ program Denisa Zvizdića, prema kojem bi uskoro i poljoprivreda, šumarstvo, obrazovanje i drugo trebalo da završe pod zajedničkom kapom „funkcionalne države“.

Najzad, u pravu je poslanik Zdravko Krsmanović da treba biti trezven, oprezan i mudar, ali ne treba zaboraviti da je supersila i 1992, u zenitu moći, bila za jedinstvenu i cjelovitu „multikulti“ BiH. Da su se osnivači Srpske pribojavali bombardovanja NATO, kao što se on plaši „arapskog proljeća“, Srpske ne bi ni bilo.

(PressRS)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. mija says:

    Da, zaista treba biti oprezan i trezven, što znači na vreme sprečiti ovo postepeno rastakanje nadležnosti RS. Pažnja ne sme da vam popusti ni za trenutak, jer gomila lešinara lovi trenutak vaše slabosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *