Treba odložiti prijem Hrvatske u EU

Treba odložiti prijem Hrvatske u EU

18 februara 2013

OliverAnticPiše: Oliver Antić

„Aneksom G” Bečkog sporazuma o pitanjima sukcesije, zaključenog 21. juna 2001, regulisano je pitanje privatne svojine i takozvanih stečenih prava pravnih i fizičkih lica koja imaju imovinu ili ostvaruju izvesna prava na teritoriji druge republike.

Republika Hrvatska do danas nije preduzela nikakve korake kako bi ispunila svoje obaveze predviđene „Aneksom G” sporazuma, odnosno nije preduzela adekvatne korake kako bi pravnim licima iz Srbije vratila imovinu procenjenu na oko milijardu i osamsto miliona evra, a fizičkim licima imovinu koja je gotovo neprocenjive vrednosti.

Na taj način Republika Hrvatska ne samo da nije poštovala Sporazum o pitanjima sukcesije, već je prekršila Rezoluciju Saveta bezbednosti UN broj 1120 iz 1997. kojom je svim izbeglim licima potvrđeno pravo da se vrate svojim domovima, odustala je zatim od primene Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i u ispunjavanju obaveza iz Sporazuma o normalizaciji odnosa između SR Jugoslavije, odnosno njenom sukcesoru (Republika Srbija) i Republike Hrvatske.

Naime, navedenim sporazumom o normalizaciji odnosa predviđeno je da će strane ugovornice obezbediti izbeglim i raseljenim licima vraćanje u posed njihove imovine, odnosno pravičnu nadoknadu, kao i da svaka strana ugovornica garantuje jednaku pravnu zaštitu imovine fizičkih i pravnih lica koja imaju državljanstvo druge strane, odnosno sedište na teritoriji druge strane, kao onu koju imaju njeni sopstveni državljani, odnosno pravna lica.

U prilog tvrdnji da Republika Hrvatska ne ispunjava obaveze iz međunarodnih sporazuma, a koje se prvenstveno odnose na imovinska prava izbeglih i raseljenih lica, govori i činjenica da je program stambenog zbrinjavanja diskriminatorski, jer se od podnosilaca zahteva (davno proteranih Srba) traži da nemaju imovinu na prostoru bivše Jugoslavije, a cena otkupa stana je daleko veća od otkupne cene koja je važila za ostale građane Hrvatske tokom prethodnog perioda.

Takođe, aktuelnim predlogom izmene Zakona o stambenom zbrinjavanju na ratom pogođenim područjima Hrvatske, Srbi povratnici stavljeni su u daleko lošiji položaj od Hrvata koji su bili učesnici „domovinskog rata”, budući da se lica koja mogu dobiti stan ili kuću kategorizuju upravo prema njihovoj ulozi u ,,domovinskom ratu”.

Primetna je i činjenica da je u sklopu završetka pregovora o članstvu u EU Republika Hrvatska bila mnogo raspoloženija za ispunjenje svojih međunarodnih obaveza u ovoj oblasti pa je tada u toku godine rešeno pitanje stambenog zbrinjavanja gotovo 2.070 porodica, dok je nakon zaključenja pregovora sa EU za godinu dana rešeno deset puta manje slučajeva nego prethodne godine.

Ne samo da je Srbima otežan otkup i sticanje prava svojine na stanovima u kojima su živeli pre rata, već imaju problema u isplati novčane štednje koju su imali u bankama, kao i u isplati zaostalih a dospelih penzija. Veoma mali broj stambenih i privrednih objekata saniran je od posledica ratnih dejstava.

Srbi povratnici, osim problema koji se odnose na ostvarenje imovinskih prava, imaju i problem pronalaska odgovarajućeg zaposlenja, budući da je veoma mali, gotovo zanemarljiv broj dobio zaposlenje u državnim i javnim ustanovama, iako je pravo na proporcionalnu zastupljenost garantovano Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina iz 2003. godine.

I u drugim oblastima života Srbi povratnici su šikanirani i izloženi provokacijama i neprijatnostima, te je i strah za ličnu i bezbednost porodice jedan od uzroka slabog povratka Srba u svoje domove u Republici Hrvatskoj.

Naročito zahvaljujući geopolitičkim okolnostima koje su kulminirale pred kraj Drugog svetskog rata, Hrvatska nikada nije odgovarala za holokaust nad Srbima i Jevrejima i zato je nastavila, naravno sada modifikovanu, politiku etničkog čišćenja, pa je potpomognuta bivšim i novim saveznicima sada u moći da pokaže i pristrasnost u oblasti pravosuđa, gde su Srbi u značajnom broju slučajeva optuženi i osuđeni za ratne zločine na osnovu slabih dokaza ili svedoka čiji iskazi izazivaju ozbiljnu sumnju, dok je veliki broj slučajeva ratnih zločina nad Srbima koji ili nisu procesuirani ili su učinioci oslobođeni, odnosno osuđeni na minimalne kazne zatvora.

Tako Srbi čine 95 odsto osumnjičenih, optuženih ili osuđenih za ratne zločine, a Hrvati samo pet odsto. Ovome u prilog govori i podatak Hrvatskog helsinškog odbora iz aprila 2011, prema kome pred hrvatskim pravosudnim organima za ubistvo 677 civila srpske nacionalnosti nakon operacije „Oluja” 1995. godine nije osuđen nijedan pripadnik hrvatskih oružanih snaga.

U skladu sa svim navedenim, smatram da Republika Hrvatska nije učinila ni minimum u poštovanju i zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, da na taj način krši jedan od osnovnih principa savremenog društva, a samim tim i jedan od osnovnih principa Evropske unije i njenih država članica, te da treba odložiti njeno pristupanje EU do trenutka ispunjenja preuzetih obaveza i stvaranja atmosfere pogodne za ostvarivanje ljudskih prava i sloboda.

Ako Republika Hrvatska, i pored nerešenog pitanja granica sa Republikom Srbijom, s tužbom protiv Republike Srbije za genocid (sic!), uz nepoštovanje svojinskih i drugih imovinskih prava građana izbeglih pred terorom koji nije bio viđen od kraja Drugog svetskog rata, prava koja su nesporna u savremenim civilizovanim državama, kao i s administracijom i pravosuđem koje je diskriminatorsko prema delu sopstvenog stanovništva, onda srpski narod treba da se duboko zamisli nad svojom budućnošću i, kao što je to sedamdesetih godina rekao jedan akademik (zbog čega se obreo u zatvoru), da odbaci zablude prošlosti.

S druge strane, ako mi njima ponovo pomognemo u ostvarivanju njihovih ciljeva, kako bi oni opet došli u povlašćeni položaj prema nama, onda zaslužujemo sve ono što nam se desilo i što će se desiti. Kovači lažne istorije neumorno rade, a plodovi njihovog rada biće naročito transparentni već u narednim mesecima.

(Oliver Antić je profesor Beogradskog univerziteta i savetnik predsednika Srbije, Tomislava Nikolića)

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *