Trebalo je iskoristiti situaciju

Trebalo je iskoristiti situaciju

27 februara 2014

239235_vladimir-vuletic-foto-blic-goran-srdanov_fPiše: Vladimir Vuletić

Masovni protesti u nekoliko velikih bosanskih gradova iznenadili su činjenicom koju svi znamo – narod teško živi. Demonstranti su nezadovoljni jer nemaju posao. Neki ga nikada nisu ni imali, a drugi su ga izgubili. Oni koji još kao nešto rade nezadovoljni su uslovima rada, bednim platama i nesigurnošću radnog mesta. Sve ih zajedno pritiska nepravda jer vide da neki mogu sve, a većini su zatvorena sva vrata.

U svojim zahtevima ne traže mnogo. Zapravo samo to da im država omogući da normalno žive. U dve reči, traže „stare pravice”. Međutim, od samog početka bilo je jasno da je reč o protestima očajnih koji nemaju predstavu o uzrocima sopstvene nesreće, koji su bez jasnih ciljeva i sredstava da ih ostvare.

Drugim rečima, bez ideologije i organizacije masovni protesti poslužili su samo kao povod i zgodna prilika onima koji sve to imaju da učvrste i ojačaju svoje pozicije. U slučaju BiH reč je o nacionalnim strankama koje su, svaka prema svom programu,tumačile smisao i domete ovih protesta. Već prema očekivanju, bošnjačke stranke su iskoristile proteste da ojačaju svoje unitarističke zahvate, srpski politički blok separatističke, a hrvatski politički korpus autonomaške.

Predstava o građanskom i otvorenom društvu u kome su problemi svih građana BiH, bez obzira na njihovu nacionalnost, zajednički, nasukala se u plitkim i providnim vodama poznatih političkih zahteva nacionalno utemeljenih stranaka. Nacionalizam je još jednom pokazao svoju snagu i dokazao da ga lokalni i socijalni pokreti ne mogu ozbiljnije uzdrmati.

Tumačenja da stomaci nemaju nacionalnost ostavila su bled utisak na mozgove u kojima je nacija ključna identitetska vertikala. Sada je pitanje u kojoj meri još dominantni nacionalizam predstavlja prepreku ostvarenju vizije onih koji čitav Balkan vide kao zonu primamljivu za investicije.

Naime, pre nekoliko dana u Londonu je u organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj održana regionalna konferencija kojoj su prisustvovali premijeri svih država „zapadnog Balkana”.

Utisak je da je konferencija odisala optimizmom zasnovanim na podacima i prognozi da Evropa izlazi iz recesije i da je zbog toga sada pravi trenutak da region pokaže spremnost za privlačenje investicija. U tome bi trebalo da pomogne i EU svojim iskustvima i programom podrške privrednim reformama u zemljama zapadnog Balkana.

U tom smislu Štefan File je predstavio „novu” strategiju za izlazak zemalja zapadnog Balkana iz krize. Oni koji prate ovu oblast lako će, međutim, zaključiti da je malo šta novog u odnosu na slične preporuke koje su se mogle čuti tokom poslednjih decenija. Osnovni cilj je ostao isti – porast konkurentnosti, što će dovesti do ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti. Jačanje institucija i tržišne ekonomije. Smanjenje javnog duga i budžetskog deficita. Depolitizacija ekonomije i jačanje vladavine prava koja bi trebalo da osnaži sigurnost investitora. Smanjenje opterećenja za investitore. Reforme u oblasti radnog zakonodavstva. Više ulaganja u obrazovanje, mlade talente i istraživačke projekte. Stvaranje uslova za podsticanje duha preduzetništva, bla, bla…

Predstavnici investitora, za koje se navodi da ih je na konferenciji bilo više nego što su organizatori očekivali, istakli su da region ima potencijale za razvoj energetike, poljoprivrede, turizma. Rečeno je da su troškovi proizvodnje prihvatljivi, kvalitet radne snage visok, a nivo infrastrukture relativno zadovoljavajući. Ono što, međutim, još predstavlja osnovni problem jestepolitička (ne)stabilnost regiona.

Regionalni političari su, sa svoje strane, istakli da će raditi na uspostavljanju povoljnih uslova za investitore i na jačanju političke stabilnosti. Drugim rečima, obavezali su se da će raditi na jačanju saradnje i međusobnom interesnom povezivanju.

Problem o kome se, međutim, na konferenciji nije govorilo, tiče se činjenice da su zahtevi demonstranata na ulicama bosanskih gradova dijametralno suprotni od onoga što čini srž predloga koji su se mogli čuti u Londonu. Dok se na ulici traži veća državna intervencija – forum nudi tržište. Dok radnici traže bolje uslove rada i veće plate, političari i investitori predlažu reforme radnog zakonodavstva i nemaju primedbe na postojeće visine zarada. Dok raja traži socijalu i pravdu, iz Londona poručuju: idite i takmičite se.

Protesti u Bosni ponovo su pokazali da narodno nezadovoljstvo najefikasnije kanališe i neutrališe nacionalizam. Bez jasno izražene poruke o nacionalnoj ugroženosti teško da bi Republika Srpska, a i bilo koja druga republika na ovom području, ostala imuna na širenje bune i „balkanskog proleća”. S druge strane, svako ko s vremena na vreme obiđe region, jasno će uočiti da upravo nacionalizam predstavlja glavnu pretnju političkoj stabilnosti regiona. Dok se ovaj problem ne reši teško da će biti ekonomskog prosperiteta na Balkanu.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *