ТРЕЋА СРБИЈА ЗАХТЕВА: Скупштина да хитно донесе закон о правима државних органа Русије на територији Србије

Tweet

Полазећи од тога да Србија на сваки начин мора сачувати позицију војне неутралности, а у светлу скупштинске ратификације споразума са НАТО пактом, странка Трећа Србија је Народној скупштини поднела нацрт Закона о утврђивању права припадника државних органа Руске Федерације и статусу Српско-Руског хуманитарног центра у Нишу.

Овим нацртом закона се утврђују иста или виша права припадницима државних органа РФ који се налазе у Србији у односу на права дата припадницима НАТО пакта. Такође, утврђују се статус и сва права за особље Српско-Руског хуманитарног центра у Нишу. Предвиђа се и могућност да у случају ванредног или ратног стања центар у Нишу промени намену и статус и из цивилног пређе у статус који одговара мерама против ванредног, односно ратног стања.

Усвајањем оваквог закона би Србија била корак ближе остваривању позиције активне неутралности, која би сем војног требала да има и политички карактер. Активна неутралност уз укључивање Србије у борбу против глобалног исламистичког тероризма, а у којој ће јој Русија природно бити кључни партнер, требају да постану основе нове српске безбедносне политике и ми ћемо такву политику предложити на предстојећим изборима. На овај начин ћемо очувати мир и стабилност Србије што је кључни предуслов нормалног живота нашег народа.

Мирослав Паровић, председник странке Трећа Србија

________________________________________________________________________________________________

Политичка странка „Трећа Србија Бс“ из Новог Сада, коју заступа председник Мирослав Паровић, на основу зајемченогправанапетицију које је гарантовано чл. 56. Устава Р. Србије, по коме свакоимаправода, самилизаједносадругима, упућујепетиције и другепредлогедржавниморганима и даодњихдобијеодговоркадагатражи, подноси Народној скупштини Републике Србије, петицију у форми понуђеног нацрта Закона о утврђивању права припадника државних органа Руске федерације и статусу Српско-руског Хуманитарног центра у Нишу, како следи:

– Наоснову РезолуцијеНароднескупштинеРепубликеСрбије о заштитисуверенитета, територијалногинтегритета и уставногпореткаРепубликеСрбије, која је донета наСедмојседнициДругогредовногзаседања у 2007. години, одржаној 26. децембра 2007. године (даље: Резолуција)

– Полазећи од тачке 6. наведене Резолуције којом је НароднаскупштинаРепубликеСрбиједонелаодлуку о проглашавањувојненеутралностиРепубликеСрбије у односунапостојећевојнесавезедоевентуалнограсписивањареферендуманакојембиседонелаконачнаодлука о томпитању,

– Имајући у виду да је Република Србија потписник више споразума и других аката војног карактера  у којима се као уговорна страна појављује Организација северноатлантског уговора (даље: НАТО), или нека од њених чланица,

– Задржавајући право које је признато и чланицама Европске уније (Финска, Шведска, Аустрија, Ирска и Кипар) да се води самостална и национално-приоритетна безбедносна политика,

– Гарантујући право српског народа и свих грађана који живе у РепублициСрбији да буду носиоци суверености, које право подразумева да је о питањима ступања у војне савезе обавезно одржати референдум,

– Схватајући да као неутрална држава Република Србија  треба да настоји да  избегава увлачење у ратне сукобе, као и да је дужна да одржава спремним своје националне одбрамбене ресурсе;

– Будући да Република Србија треба да води спољну политику која ће јој омогућити да избегне потенцијално будуће ратно ангажовање,

– Сматрајући да цонцепт усвојене неутралности садржи и право на неутралност под оружјем, односно право да Република Србија путем сопствене војне моћи одвраћа друге земље, ентитете или терористичке организације од потенцијалне агресије,

– Позивајући се на право Републике Србије као  државе које подразумева и право на самоодбрану, као и право да Република Србија позове другу државу у помоћ уколико је њен статус угрожен,

– Полазећи од члана 20. СпоразумаизмеђуВладеРепубликеСрбије и ВладеРускеФедерацијео оснивањуСрпско-рускогхуманитарногцентра, којијепотписан у Нишу,дана 25. априла 2012. године,

Народна скупштина доноси следећи:

ЗАКОН О УТВРЂИВАЊУ ПРАВАПРИПАДНИКА ДРЖАВНИХ ОРГАНА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ И СТАТУСУ СРПСКО-РУСКОГ ХУМАНИТАРНОГ ЦЕНТРА У НИШУ

ЧЛАН 1.

Овим Законом се утврђују и гарантују права припадника државних органа Руске федерације на територији Републике Србије.

Овим законом се утврђују и гарантују права и статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.

ЧЛАН 2.

Утврђују се и гарантујусва права, олакшице, привилегије и имунитети неопходне за рад припадника државних органа Руске федерације у истоветном и/или вишем нивоу од права која су на целој територији Републике Србије, на основу било ког акта  предвиђена за припаднике Организацијe северноатлантског уговора ( НАТО)и било које чланице те организације.

Члан 3.

Утврђују се и гарантују сва права, олакшице, привилегије и имунитети неопходне за радСрпско-руског хуманитарног центра у Нишуу истоветном и/или вишем нивоу од права која су на целој територији Републике Србије, на основу било ког акта  предвиђена за припаднике Организацијe северноатлантског уговора ( НАТО) и било које чланице те организације.

Члан 4.

Утврђује се и гарантује статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишуу истоветном и/или вишем нивоу статуса којије на основу било ког акта  предвиђен за Организацију северноатлантског уговора (НАТО) и било које чланице те организације, на територији Републике Србије.

Члан 5.

Овлашћују се председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владеда у случају проглашења ванредног или ратног стања, заједно са надлежнним органом Руске федерације променe намену и статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу из цивилног у статус који орговара мерама против ванредног односно ратног стања.

Београд, 23.фебруар 2016. године

Мирослав Паровић, председник

На основу члана 56. Устава Републике Србије захтевамо доставу овог нацрта/петиције свим народним посланицима и писани одговор на исту.

Tweet