Тресла се гора, родио се „покушај урушавања владе“

Tresla se gora, rodio se „pokušaj urušavanja vlade“

6 decembra 2015

Marinko M Vucinic 5Piše: Marinko M. Vučinić

Tresla se gora, rodio se pokušaj urušavanja najstabilnije vlade u regionu. Gromoglasno najavljivanje konačnog razotkrivanja plana za izvođenje državnog udara i rušenje vlasti u Srbiji svelo se na još jedan u nizu već viđenih monologa premijera Aleksandra Vučića i njegovo nabrajanje velikih uspeha Vlade na čijem je čelu. Bilo je to samo iznošenje već toliko puta izrečenih ocena koje služe za ruženje našeg nezahvalnog naroda koji neće da prihvati i usvoji blagodeti naprednjačke verzije modernizacije i reformi, koja ova vlada sprovodi i to pored tolikih pohvala koje stižu od MMF-a i predstavnika Evropske unije. Premijer je svestan svoje istorijske uloge, ali i gorke sudbine svih reformatora u Srbiji, čije delovanje tek kasnije dobija svoju društvenu potvrdu. Ali On je spreman da podnese tu žrtvu i da bude neshvaćen i neprihvaćen u vremenu u kome ulaže toliko napore, radeći istrajno i danonoćno.

Nekoliko dana pre njegovog gostovanja u „Upitniku“ premijerova svita medijskih i ministarskih uzbunjivača je najavljivala teške i mučne dane za Srbiju. Kao po komandi, oni su osudili pisanje jednog tabloida koji je preneo deo krivične prijave u kojoj je premijer optužen za učešće u teškom krivičnom delu. To je bio onaj pravi okidač koji je pokrenuo čitavu lavinu reagovanja na televiziji, koja se već specijalizovala za ovakvu vrstu posebnih i huškačkih emisija. Na njoj smo mogli da čujemo da se nalazimo na korak od državnog udara.

Međutim, u emisiji na RTS-u u kojoj se očekivalo da će premijer dati konkretne odgovore ko stoji iza tajkunsko-medijske zavere mogli smo čuti da on radi bez odmora, da je posvećen samo svojoj misiji ostvarivanja dobrobiti za građane Srbije koji ne pokazuju ni malo razumevanja i blagodarnosti već imaju i neke kritičke primedbe. Umesto otkrivanja ko stoji iza zavere za rušenje Vlade i samog premijera, i to u poslednjem činu kako se moglo videti u specijalnoj emisiji režimske Pink televizije, dobili smo premijerov umirujući odgovor da „ se ne slaže da je to bio državni udar jer za to nema ni snage ni volje, ali su na delu permanentni pokušaji da se uruši Vlada Srbije“. Veliki balon, koji su danima naduvavali njegovi najbliži saradnici demonstrirajući nedostojno podaničko utrkivanje u osuđivanju pokušaja državnog udara, izduvao se preko noći, ostaljajući otužan utisak da imamo na vlasti ljude koji su samo sposobni da služe bez pogovora svom vođi ne vodeći računa na posledice koje ovakav autoritativni način vladavine ostavlja na celokupno društvo i njegove institucije.

Kakav kredibilitet mogu imati sada članovi ove vlade nakon nastupa premijera na RTS-u? Jedina logična posledica bi bila sadržana u podnošenju ostavki, ali je to kod nas nemoguća misija, jer su na velikoj ceni i dalje samo podaništvo i budnost. Suočavamo se sa načinom vladavine u kome se društvo drži u permanentnom u vanrednom stanju, a ovakva diletantska predstava koju smo imali prilike da pratimo kao svojevrsni politikantski rijaliti program samo je dokaz više za ovu tvrdnju.




Do koje mere se otišlo u izlivima podaništva (sve u ime zaštite premijera i njegove bezbednosti), moglo se videti u rečima ministra odbrane Bratislava Gašića koji je izjavio da je premijer Vučić najugroženija ličnost u zemlji i da je za njegovu bezbednost zadužena vojska Srbije, koja je apsolutno spremna da odgovori na sve pretnje, ali i da sačuva njegov život. Ovo je očigledna zloupotreba položaja vojske, čija je uloga jasno ustavno određena, kao i način njene upotrebe. Pri tome, Vučić poručuje da nema razloga za preveliku nervozu. On je izjavio:“Lično se ne osećam ugroženim, iako nije lako raditi u takvim uslovima.“

Da paradoks bude veći, i on i njegovi ministri neprestano tvrde da se radi o najstabilnijoj i najreformskijoj vladi u regionu, a onda nam se demonstrira prava pokazna policijsko-politička vežba koja treba da služi sprečavanju državnog udara koji se kreira na stranicama Kurira. I pored sve halabuke i medijskog spinovanja, javnost ostaje i dalje uskraćena za odgovor ko čini te tamne i nedostupne koridore tajkunsko- medijske moći.

Očigledno je da se ponavlja stari sindrom svakog autoritativnog društva da se ono zasniva na stvaranju što čvršćeg jedinstva naroda i njegovog vođe, a ono se garantuje i spremnošću vojske da bude u službi odbrane tog jedinstva. To je politička legura koja je najkraći put za stvaranje totalitarnog sistema u kome se uspostavlja lični oblik vladavine.

Posebno je bilo neubedljivo nastojanje da se premijer pokaže kao čovek koji se nalazi izvan celog ovog procesa stvaranja puzajućeg vanrednog stanja čiji je jedan od glavnih učesnika i kreatora bio urednik tabloida Informer Vučićević koji je, po rečima Aleksandra Vučića, „pristojan čovek i dobar novinar“, bez obzira na to što on ne deli sve njegove političke stavove. Sada je jasno da su premijerovi savetnici uvideli da je ovaj medijski i politički projekat tzv. rušenja Vlade otišao predaleko i da se situacija mora smiriti i pacifikovati do sledeće povoljnije prilike.

Za demokratsko društvo je posebno pogubno kada se svaka kritika i kritičko mišljenje dočekuje od strane vladajuće strukture kao pokušaj urušavanja Vlade. To samo svedoči da se ne može na ovako diletantski način poigravati sa čitavim društvom uvlačeći ga neprestano u niz vanrednih situacija koje samo slabe demokratske kapacitete i potencijale u Srbiji. Zato je Đorđe Vukadinović sa puno prava ocenio da su„ događaji u nedelju nastavak političke sapunice u režiji premijera i njegovog najbližeg okruženja.

Teško je pohvatati sve konce, ali ako postoji bilo kakav državni udar ili nešto slično što destabilizuje Srbiju, onda je to ono što upravo radi ta garnitura“. Jer upravo taj najbliži krug premijerovih saradnika i najposlušnijih poklonika upravo i najviše deluje na urušavanju Vlade jer svoju nemoć i nesposobnost nastoje da prikriju viškom odanosti i stvaranjem kulta neprikosnovenog i svemoćnog vođe, koji se i ovoga puta javlja kao onaj svemogući politički Demijurg koji rešava i ovu medijski proizvedeni i napumpani pokušaj državnog udara.

Ostala je samo bleda i neuverljiva tvrdnja o permanentnom nastojanju da se urušava Vlada i njen premijer, što pokazuje da su upravo tabloidi ona glavna medijska platforma kojom se služi ovaj režim kako bi neprestanim stvaranjem i proizvođenjem medijskih afera i spinovanjem pokrivali izuzetno značajni događaji u društvu – prodaja „Telekoma“, nepovoljni zakon o zemljištu, protivrečnost u donošenju zakona o ozakonjenju objekata, podatak da je svako treće dete u Srbiji željno hleba, predstojeće donošenje budžeta, što je najznačajniji posao svakog parlamenta itd. itd. itd.

(NSPM)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *