TRI PRAVCA RUSKE STRATEGIJE U UKRAJINI: Rusija igra komplikovanu globalnu igru

TRI PRAVCA RUSKE STRATEGIJE U UKRAJINI: Rusija igra komplikovanu globalnu igru

26 juna 2014

15758417-saint-basil-s-cathedral-russian-flag-with-grunge-effectPiše: Rostislav Išćenko

Ako i nije nova reč, današnji model rusko-ukrajinskih odnosa prilično je retka pojava u svetskoj politici. Šta su ulazni elementi?

1. Rusija ne priznaje potpunu legitimnost vlasti u Kijevu. Priznavanje Janukoviča kao jedinog legitimnog predsednika Ukrajine do isteka njegovih ovlašćenja niko nije ukinuo. Pa ipak, sa kijevskim vlastima vode se pregovori kao sa „vlašću koja realno kontroliše teritoriju“.

2. Predmet pregovora za Rusiju je sledeće:

– Poštovanje ugovora koji se odnose na gas;

– Uspostavljanje mira u jugoistočnim regionima;

– Ustavne reforme ukrajinske države (federalizacija).

3. Ukrajina sa svoje strane želi da vodi pregovore:

– O izmenama ugovora koji se odnose na gas;

– O nemešanju Rusije u događaje na jugoistoku zemlje;

– O vraćanju Krima u sastav Ukrajine.

4. Rusija insistira da vlast u Kijevu i vlasti DNR i LNR imaju otprilike jednak nivo legitimnosti i zahteva njihove direktne međusobne razgovore uz moguće međunarodno posredovanje.

5. Kijev insistira da Ukrajina na jugoistoku zemlje vodi rat sa Rusijom. Rusija sa svoje strane tvrdi da se za nju sve svodi na otpremanje humanitarne pomoći u taj region i na prihvatanje na svojoj teritoriji desetina hiljada izbeglica koji su postali žrtve humanitarne katastrofe izazvane delovanjem Kijeva.

6. Kijev saopštava o svojoj nameri da konačno potpiše sporazum o asocijaciji sa EU već 27. juna ove godine. Moskva podseća da će to potpisivanje rezultirati zatvaranjem za Ukrajinu tržišta Rusije i Carinskog saveza (faktički čitavog tržišta SNG), kao neophodne zaštitne mere, što će dovesti do kolapsa ostataka ukrajinske ekonomije.

7. Kijev traži od Zapada (EU i SAD) da izvrši energičan vojno-politički i ekonomski pritisak na Rusiju sa ciljem da je prinude da prihvati ukrajinsku koncepciju pregovora o regulisanju spornih pitanja;

8. Rusija igra komplikovanu globalnu igru sa ciljem da privuče EU na svoju stranu. Preliminarni rezultati tog procesa biće konačno jasni ne pre septembra 2014. godine.

porosenko00

Ovome treba dodati da unutrašnja i spoljna politika zvaničnog Kijeva nije samostalna, već se u potpunosti usmerava i sankcioniše iz Vašingtona a takođe i kontroliše iz Ambasade SAD u Kijevu i grupa vojnih i političkih savetnika u Ministarstvu odbrane Ukrajine, SBU, kao i pri premijeru Jacenjuku i predsedniku Porošenku.

Kao što vidimo, pozicije strana su čak i na nivou ocene situacije dijametralno suprotne i ne mogu se svesti na zajednički imenilac. Uzimajući u obzir potpunu političku i finansijsku zavisnost Kijeva od SAD i EU, Moskva praktično nema poluge za neposredan uticaj na kijevsku vlast.

Događaji tokom poslednja četiri meseca ubedljivo potvrđuju da je Kijev, nasuprot zdravom razumu i nacionalnim interesima, spreman ne samo da uništi sopstvenu ekonomiju nego i sopstvenu državnost. Danas eksperti jednoglasno ocenjuju delovanje ukrajinske vlasti kao lanac provokacija, čiji je cilj da izazove direktnu vojnu intervenciju Rusije na ukrajinskoj teritoriji.

Isto tako jednoglasno, eksperti tvrde da se takva delovanja ostvaruju isključivo u interesu SAD, koje su zainteresovane za maksimalno pogoršanje odnosa između Rusije i EU u vezi sa ukrajinskom krizom, kao i za podrivanje potencijala ekonomske saradnje između EU i EAES.

U takvim uslovima, Rusija ima mogućnost samo za posredan uticaj na ukrajinsku politiku i ponašanje glavnih lica kijevske vlasti. Treba odmah istaći da pritisak na biznis pojedinih ukrajinskih političara (i samog Porošenka) na teritoriji Ruske Federacije, iako će za njih biti prilično bolan, neće dovesti do promene zvaničnog stava Ukrajine.

Oni su svoju ličnu i političku sudbinu potpuno povezali sa sudbinom američkog projekta u Ukrajini i nadaju se da će lično izvući korist, čak i ako ukrajinska država sasvim prestane da postoji. Istovremeno, svako delovanje bilo kog kijevskog političara kvalifikovano kao nelojalno u odnosu na SAD dovešće do njegove momentalne zamene. Pritom se u opasnosti nalaze ne samo politička karijera i interesi biznisa nego i život takvog političara.

Prema tome, uticaj Rusije na situaciju u Kijevu može da se ostvaruje u tru pravca:

1. Informativni (širenje istinitih informacija), politički (podrška evroskeptika) i ekonomski (odustajanje od preuzimanja odgovornosti za rešavanje problema tranzita gasa u EU preko Ukrajine), uticaj na EU (uključujući evropsku vladajuću i biznis elitu). Stimulisanje Evropske unije u zauzimanju nezavisne i konstruktivne pozicije po pitanju regulisanje ukrajinske krize.

ukrajinanacisti07

2. Uticaj na SAD putem stvaranja problema u drugim regionima planete, koji su važni za Vašington, putem razvlačenja snaga SAD, i odvlačenja njihove pažnje od Ukrajine kao od primarnog problema bilateralnih odnosa. Na kraju, stimulisanje Vašingtona na odustajanje od aktivnog učešća u ukrajinskoj krizi, njegov izlazak iz procesa (prema sirijskom scenariju).

3. Vojni pritisak na Kijev putem svestranog jačanja armije narodne odbrane jugoistoka, povećanja njene borbene sposobnosti, sve do spremnosti da počne ofanzivu na Kijev i druge regione koji su pod kontrolom vlade Porošenko-Jacenjuk.

U principu, rad u sva tri pravca treba da se realizuje zajedničkim delovanjem. Sudeći prema razvoju događaja tokom poslednjih meseci, ono se tako i odvija.

Pod pritiskom okolnosti više sile (izlazak iz igre SAD, zauzimanje konstruktivnijeg stava EU, vojni uspesi narodne armije), Kijev se teoretski u nekoj fazi može odlučiti na direktne kontakte pod ruskim uslovima, ali je to malo verovatno.

Ako se i desi takva promena u politici kijevske vlasti, ona će verovatno već biti zakasnela i moći će da se iskoristi isključivo za legalizaciju bezuslovne kapitulacije (u ambalaži mirovnog sporazuma između Kijeva i Jugoistoka).

Najverovatnija varijanta je ona u kojoj će SAD do kraja koristiti rušilački potencijal kijevskih vlasti i stimulisati vladu Porošenko-Jacenjuk na besmislen otpor, čak i u slučaju da izgube kontrolu nad glavnim gradom i većim delom zemlje.

Autor je predsednik Centra za sistemske analize i predviđanja u Moskvi

(za Fakti prevela: Ksenija Trajković)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *