Tribunal za Kosovo: Vašington vs. Priština?

Tribunal za Kosovo: Vašington vs. Priština?

10 aprila 2014

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Pitanje o stvaranju međunarodnog tribunala za Kosovo, pred našim očima postaje višestruko i sve zamršenije pitanje. Vlasti u Prištini se svim silama trude da ovu instituciju koja je prvobitno planirana da bude pod kontrolom vodećih svetskih država i izvedena izvan okvira kosovskog sudskog sistema, stave pod svoju “savetodavnu platformu”. Jasno je da bi takva praksa učinila nemogućom ne samo istraživanje zločina koje je počinila “OVK”, nego bi pretvorila novi sudski organ u još jedno sredstvo međunarodno-pravnog legitimiteta kosovskog režima i samoproglašene “Republike Kosovo”.

Određeni krugovi u EU, po svoj prilici nemaju ništa protiv sličnog stanja stvari. “EU predlaže ne samo da se stvori Tribunal, koliko da se stvori specijalizovani sud u okvirima sudskog sistema Kosova” – slična otvorena konstatacija sadržana je u saopštenju kancelarije EU na Kosovu. Jedini ustupak žrtvama kosovskih bojevika, na koji su spremni da pođu tvorci novog sudskog organa, ogleda se u spremnosti da se “osetljive procedure” (poput saslušavanja svedoka) sprovode izvan granica Kosova. Međutim, i to je još uvek pred velikim znakom pitanja, pošto odluka o stvaranju Tribunala mora biti ratifikovana od strane “Skupštine Kosova” – a tamo se protive bilo kakvim naznakama o sudskoj istrazi protiv njihovih “heroja”.

Jakup Krasnići, predsednik “Parlamenta” je čak izjavio da će saglasnost predsednika Jatifete Jahtjage i šefa vlade Hašima Tačija na stvaranje Tribunala, dovesti Kosovo na “opasnu raskrsnicu”. Još odlučnije je raspoloženo takozvano “Udruženje ratnih veterana OVK” i opozicione partije, posebno veoma aktivna u okvirima praktično već započete predizborne kampanje “Alijansa za budućnost Kosova” Ramuša Haradinaja.

Međutim, razmatrano pitanje ne svodi se samo na pomenute uzajamne odnose na liniji Priština-Brisel. U procesu stvaranja novog Tribunala za Kosovo, u sadašnjoj etapi aktivno su se priključile i SAD ili konkretnije – Džonatan Mur, rukovodilac Odeljenja za centralnu i južnu Evropu Stejt Departmenta. Posetivši ovih dana Prištinu radi susreta sa Hašimom Tačijem i drugim funkcionerima, on im je praktično postavio ultimatum: ili će kosovske vlasti pristati na stvaranje novog sudskog organa ili će se pitanje izneti na SB UN sa perspektivom jednoglasne odluke svih stalnih članova SB, uključujući Rusiju i Kinu. “SAD su čvrsto uverene da je to jedini način da se ide napred”. Štaviše, Džonatan Mur je istakao da će rad budućeg Tribunala “biti koncentrisan na zaključcima iz izveštaja Dika Martija” – specijalnog izveštača OEBSA koji je krajem 2010. objavio svedočenja o zločinima kosovskih separatista, uključujući i činjenice o “crnoj transplantologiji”.

Ramuš Haradinaj, lider “Alijanse za budućnost Kosova”, uveren je da vlasti u Prištini neće uspeti da izbegnu donošenje nepopularne odluke – ili će se u suprotnom time pozabaviti SB UN. “Mi se moramo odlučiti za jednu od dve neugodne varijante. Ali se moramo odlučiti – da li želimo da preuzmemo odgovornost na sebe i glasamo po pitanju suda u parlamentu, ili će to pitanje biti rešeno u SB UN”.

O tome da su SAD u određenoj meri pooštrile svoj odnos prema kosovarima, svedoči i curenje materijala o delatnosti po stvaranju specijalnog suda koji radi u Prištini pod patronatom misije EU i koji između ostalog istražuje slučaj klinike Medicusu Prištini. Tužilac ovog suda, Amerikanac Klint Viljemson, dužan je da dostavi svoje zaključke do sredine juna. Prema kosovskim izvorima, u izveštaju će biti reči o postojanju “dovoljno dokaza za podizanje optužnice”, pa tako i o činjenicama koje je saopštio Dik Marti.

Upravo pritisak iz Vašingtona može postati glavni faktor koji će na kraju primorati vlasti u Prištini da pristanu na stvaranje Tribunala za Kosovo. Premijer Tači – koji može postati ključna figura u budućoj istrazi – uzdržava se od zvaničnih izjava. Međutim, u kuloarima, upravo on aktivno “pritiska” kosovske poslanike da glasaju u pravcu potrebnom za EU i SAD. Peter Blomjer, nemački diplomatski predstavnik u Prištini, već je upozorio da ukoliko Kosovo odustane od stvaranja suda, tada “kosovske vlasti mogu biti optužene za opstrukciju sudskih procedura” – sa svim negativnim posledicama za uzjamne odnose samoproglašene države sa međunarodnim institucijama.

A da bi se konačno slomio otpor kosovskih Albanaca, zapadne diplomate su već savetovale Jakupu Krasnićiju, predsedniku “Skupštine Kosova” da stavi na glasanje Statut Međunarodnog suda u jednom paketu sa dokumentima o produžetku punomoćja EU misiji EULEKS. Već pominjani Džonatan Mur, takođe je stavio do znanja da oba pitanja moraju biti rešena još od strane sadašnjeg saziva kosovskog parlamenta – to jest, pre za leto planiranih vanrednih izbora. Takođe treba imati u vidu da punomoćje EULEKSU mora biti produženo u najmanju ruku na dve godine, a njen mandat neće biti smanjen na savetodavnu funkciju – na čemu je uzalud insistirala Priština.

Dakle, po svoj prilici kosovski poslanici nemaju nikakvu mogućnost da glasaju drugačije, pošto misija EU i dalje ostaje jedna od ključnih spoljnih potpora samoproglašene kosovske državnosti.Postavlja se pitanje zašto su upravo sada određeni krugovi u SAD i EU odlučili da daju novi impuls istraživanju “crne transplantologije” i drugih činjenica iz izveštaja Dika Martija? Informacije kojima raspolažemo daju nam pravo da ovo pitanje povežemo u prvom redu sa predstojećim izborima za Evropski parlament koji će se održati krajem maja. “Evroskepticizam” koji munjevito dobija na snazi zadaje birokratiji u Briselu neprijatna pitanja, pa tako i povodom trošenja novca poreskih obveznika. I finansiranje više milijardi dolara u kosovsku “crnu rupu” upravo i spada u takve sumnjive troškove. U takvoj situaciji Brisel nema izbora, osim da pokrene zakonsku proceduru, s tim da ili zauvek i ubedljivo “očisti” svoje kosovske štićenike od svih optužbi – ili da prostor Kosova očisti od prethodnih figura.

A za SAD kosovski pravac tradicionalno predstavlja jedan od rejona globalne političke igre u kojoj se kombinuju ustupci u nekim pitanjima, radi dobijanja za sebe ustupaka u drugim pitanjima.U određenom stepenu “izdajući” Kosovo, Vašington na neki način šalje i signal Rusiji – posebno u uslovima pravljenja krajnje neugodnih za Zapad paralela Kosovo – Krim. Geopolitička igra na Balkanu se nastavlja.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *