ТРОВАЊЕ НАРОДА: Да ли ће и у Србији бити дозвољен промет ГМО хране?

TROVANJE NARODA: Da li će i u Srbiji biti dozvoljen promet GMO hrane?

3 aprila 2017

GMO

Trgovina bez ikakvih prepreka zahteva se od svih članica Svetske trgovinske organizacije. Da bi Srbija postala njen deo, mora da dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda na svojoj teritoriji. Prepreka na putu do članstva je zakon koji to ne dozvoljava. Iz resornog ministarstva najavljuju formiranje Saveta za bezbednost hrane koji će dati poslednju reč.

Višegodišnja polemika za i protiv genetski modifikovane hrane uskoro bi mogla da dobije epilog. Konačni sud daće stručnjaci iz oblasti ishrane, medicine, farmacije.

„Ako želimo u STO mi moramo neke stvari da ispunimo. Ali je pre svega važno šta misli struka, i šta misli država i narod o tome, to je najvažnije. Jako je važno da mi ovde ne pogrešimo jer samo jednom imamo pravo na odluku, ne dva puta u ovom slučaju“, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

A odluka ne sme biti zeleno svetlo GMO hrani, smatraju pobornici organske proizvodnje. Upozoravaju da bi ekonomski gubici bili nemerljivi.

„Mi smo veliki izvoznik semena. U slučaju da dozvolimo GMO, pošto nemamo proizvodnju GMO semena, mi ćemo najednom postati uvoznici, što će reći da ćemo sva sredstva i podsticaje davati za seme“, kaže Nada Mišković iz „Srbije organike“.

Osim računice, na njihovoj strani je, kažu, još jedan argument – štetan uticaj genetski modifikovanih organizama na zdravlje ljudi. Na suprotnom stanovištu stoji naš drugi sagovornik.

„Genetički modifikovane biljke do sada su dokazane da nisu štetne i nisu otrovne, one se koriste više od 20 godina za ishranu stoke i ljudi koriste tu stoku u ishrani. Genetski modifikovani organizmi će se u budućnosti koristiti. Jedan primer za korišćenje u velikoj, masovnoj upotrebi to je veštački insulin“, kaže genetičar Gordana Šurlan Momirović.

Protivnici su u jednom saglasni. Genetski modifikovani proizvodi trebalo bi da budu jasno obeleženi.

„Ako je to zdravo, na proizvodima gde je GMO zašto ne piše, zašto su zabranili da se označi“, kaže Nada Mišković.

„Ja sam već jela kada sam bila u Americi. Ne samo ja nego i moja deca i moji unučići“, kaže Gordana Šurlan Momirović.

Upravo Amerika prednjači u proizvodnji GMO hrane. Slede Brazil, Argentina i Indija.

U Evropi ova hrana ima mnogo protivnika. Čak 19 članica EU zabranilo je njen uzgoj, a dozvolilo promet. Srbija je restriktivnija – genetski modifikovani organizmi ne smeju niti da se gaje niti prodaju. To, međutim, ne sprečava nelegalni uzgoj.

Fitosanitarna inspekcija je prošle godine utvrdila da se na 10 hektara u Mačvi i Sremu sadi genetski modifikovana soja. Protiv vlasnika parcela podnete su prekršajne prijave.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Batina says:

    Nego sta ce, pa zato su upravo I glasali.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *