TUĐMANA IZ ZATVORA LEPOGLAVA SPASLI SRBI: Šokantni detalji memoara Stjepana Mesića
6 novembra 2023FRANJO Tuđmana su iz zatvora u Lepoglavi spasili Srbi, HOS i crnokošuljaši sa ustaškim oznakama, na koje se danas poziva vukovarski gradonačelnik.
Kupovali su oružje od Janeza Janše, lider hrvatske emigracije Bruno Bušić bio je projekt UDBE i posle Tuđmanove smrti Franja Tuđmana u njegovom sefu je pronađeno brdo para.
To je samo neke od pikanterija u upravo objavljenim eksplozivnim memoarima bivšeg hrvatskog predsednika Stipe Mesića, koji su u izdanju „Glolden marketinga“ promovisani u Zagrebu. Knjigu je priredio ugledni profesor Franjo Maletić, koji je radio i na memoarima najstarijeg obaveštajca na svetu, Jože Manolića. Mesić, danas osamdeset i devetogodišnjak, otkriva niz nepoznatih detalja o stvaranju HDZ, rušenju Jugoslavije i brojnim događajima u Hrvatskoj kada je postao šef države.
Za adaptaciju Tuđmanove vile 1.5 miliona maraka
Između ostalog, Mesić piše da je Tuđman u mladosti bio službenik u Ministarstvu odbrane NDH. Kada je postao (prvi) predsednik Hrvatske, za adaptaciju njegovog stana od 300 kvadrata potrošeno je 1,5 miliona tadašnjih maraka, više od vrednosti vile. Posle učešća na Prvom Saboru HDZ, na kojem su bili mnogi iz ekstremne ustaške emigracije, Mesić je imao gorki okus, a Manolić mu je rekao, „otišli smo u dvoranu kao domobrani, a iz nje izašli kao ustaše“.
„Najveći“ Hrvati su redom bili bivši pripadnici tajnih službi koji su preko noći presvukli kapute. Jedan od njih je i Gojko Šušak, hrvatski ministar odbrane, za kojeg Mesić tvrdi da je bio saradnik UDBE u Kanadi.
Tuđman u zatvoru hteo da se ubije
Bivši hrvatski predsednik u memoarima „Progon i nacionalno buđenje – borba za demokratsku Hrvatsku“ otkriva i da je Franja Tuđman, dok je bio u zatvoru, pomišljao na samoubistvo, a da je njegova supruga Ankica tražila „pogodnog Srbina“ koji bi intervenisao da bude oslobođen. Izbor je pao na Bogdana Crnobrnju koji se zauzeo da Tuđmana odmah puste iz Lepoglave. Kada je Mesić pitao da li mu se zahvalio, arogantno je odgovorio: „Šta mu se imam zahvaljivati, tamo nisam ni trebao biti“.
– O intervenciji Bogdana Crnobrnje, generala JNA i Titovog šefa kabineta nije se govorilo jer je porodica Tuđman prećutala istorijsku istinu da se Srbin, Crnobrnja, za njega zauzeo – piše Mesić u memoarima.
Priložena je bila i lekarska dokumentacija o psihičkim smetnjama Franja Tuđmana, a lekarska potvrda je kasnije misteriozno nestala, jer bi bilo krajnje neprijatno da je budući šef države, Tuđman, bio na neuropsihijatriji. A Tuđmana su iz zatvora spasili Srbi, koji su u većini bili članovi Sudskog veća koje je glasalo da ga oslobode.
Razgovori sa Alijom Izetbegovićem
Kada je HDZ dolazio na vlast Stjepan Mesić je organizovao susret Alije Izetbegovića i Franje Tuđmana, u maloj baraci, gde je bilo u Zagrebu sedište nove stranke. Na tom sastanku Tuđman je odgovarao Aliju od osnivanja muslimanske stranke, tvrdeći da su muslimani i Hrvati u BiH „jedan narod“. Bilo je to u vreme kada se pripremao „sabor stranke“, a „blagajnik Franja“ je primao donacije za HDZ.
– Nikada nismo saznali ko je i koliko dao, a „zlatne donatore“ ugostio je u svom domu – priseća se Mesić, koji priznaje da je ostala tajna da li je Tuđman u saradnji sa emigracijom definisao programsku platformu HDZ i kovao planove o stvaranju hrvatske države.
Neki od učesnika tog „istorijskog skupa“ koji je prethodio stvaranju hrvatske države kritikovali su Tuđmana što „sve Srbe trpa u jedan tor“.
– Mi smo sa Srbima u ratu stvorili jedno bratstvo, hrvatska kultura bila bi siromašnija bez Srba, Harambašića, Preradovića, Tesle, Čede Price – deo je pisma koje je primio Tuđman od novinara i publiciste Šime Balena.
Tuđmanovi saradnici – trgovci oružjem i drogom
A Mesić konstatuje da je Tuđmanov govor na Prvom saboru ohrabrio sve koji su želeli da rehabilituju NDH. Posle izbora u Hrvatskoj 1990. godine HDZ dolazi na vlast, a Mesić sastavlja vladu. Strah se uvukao među Srbe u Hrvatskoj, koji su „izbačeni“ i iz Ustava.
Otkriva i provokativne biografije Tuđmanovih kadrova, koji su bili i trgovci oružjem, šverceri drogom. Dobijali su silna odlikovanja kasnije zbog učešća u ratu, iako nisu ni dan bili među „braniteljima“. Crkveni krugovi su zagovarali da Hrvatska bude „Božja država“ po uzoru na Alojzija Stepinca. Krenula je i potraga za „uglednim Srbinom“ koji bi podržao novu vlast i a nastojali su da pridobiju admirala Branka Mamulu, koji je u Opatiji imao vilu.
– Ne želim da budem deo Tuđmanovog ustaškog cirkusa – glasio je admiralov odgovor.
Susret Ante Markovića i Tuđmana Mesić opisuje prisnim, „kao starih drugova“, koji su se često nalazili, a Marković je u štampi tvrdio da Tuđmana pre nije poznavao. Za razliku od Tuđmana, Marković je zamerao HDZ-u što provocira Srbe i tražio direktne pregovore sa Srbima u Hrvatskoj, a za stanje u Jugoslaviji je rekao, „ja čvrsto držim Miloševića „za ja*a“, imam podršku SAD i Evropske zajednice“.
Mesić iznosi tvrdnju da je trideset godina posle saznao da su ga kao premijera prisluškivali. Detaljno opisuje raspad Jugoslavije i želju Tuđmana o „istorijskim granicama“ Hrvatske.
– Izbijanje balvan revolucije bila je najava „građanskog rata“ i sve što on donosi, a mi smo tog trenutka hteli da izbegnemo upravo termin „građanski rat – piše Mesić.
Šta je sve Tuđman krio u sefu?
Opisuje i početak raznih malverzacija u „mladoj državi“ i crnom fondu šefa države. Tako ni do danas nije poznato što je sve Tuđman skrivao u misterioznom sefu u svom kabinetu, koji je za javnost delimično otvorio Ivo Josipović.
Stipe Mesić zabeležio je i veliki povratak ustaša u Hrvatsku, svoj put u Beograd gde je postao član Predsedništva SFRJ u vreme kada je CIA predvidela raspad zajedničke države. Nastavak tog eksplozivnog štiva može se uskoro očekivati, jer Mesić priprema još dva toma svojih memoara, koji će sigurno izazvati lavinu reakcija.
(Novosti)
Dragi says:
A o tome da je i sam Mesić bio saradnik DB-a i o svom "cinkaroškom" dosijeu koji je bio čitan na TV-u u emisiji "Bujica", da li i o tome piše ili će psati u tim svojim memoarima?
Protokoli hrvackih ludaka says:
Ja ovom KROmanjoncu mogu da verujem samo za znakove interpunkcije, sve drugo šta kaže ništa mu ne verujem.
Čitalac says:
Nedavno sam pisao na IM povodom Mesićevih Memoara. Tamo sam naveo da sudsko-tužilački organi SFRJ, (u saradnji sa republičkim, mada su u slučaju opstrukcije savezni organi imali prednost), morali su izdati naloge za hapšenjem sve trojice: Stjepana Mesića, Franja Tuđmana, Alije Izetbegovića. Morali su na vreme biti uhapšeni! Čim su započeli njihove stranačke aktivnosti. Oni se, [kao glavni sa pomagačima im, prema tadašnjim sudskim presudama, po kojima su osuđivani za teška dela protiv države (prva dvojica zbog velikohrvatskog šovinizma, etničke mržnje i sl., Izetbegović zbog mladobosanskog muslimanskog ekstremizma između ostalog) i odležali višegodišnje kazne zatvora], nisu po izdržanim kaznama smela baviti u neodređenim rokovima bilo kakvim društveno-političkim aktivnostima! Implicite ni partijskim - odnosno stranačkim. I Milan Kučan tadašnji predsednik Slovenije, je 1990. g. zajedno sa separatističkim mu saradnicima, protivno Saveznom Ustavu učestvovao u raspisivanju prvih višestranačkih republičkih izbora - u SR Sloveniji! Dakle, i on se zbog grubog kršenja dotičnog člana 138. Zakona o unutrašljim poslovima (ZUP), zbog aktivnosti na rušenju državnog poretka, mogućeg narušavanja spoljnih granica SFRJ, i disolucije iste, morao naći pod zakonskom istragom! Morao je biti pravovremenim hapšenjem sprečen u protivzakonskoj delatnosgi! Njegovo hapšenje in prime bilo je u nadleštvu Slovenačkog tužilaštva, ili u slučaju opstrukcije, Saveznog. Pored Saveznog tužilaštva, te Saveznog tužioca u SFRJ postojala su i republička tužilaštva i tužioci. Uz to je, pored dislociranih po republikama, pri Saveznom Sekretarijatu unutrašnjih poslova postojala posebna odgovarajuće naoružana formacija. Dobro opremljena sa težim naoružanjem, oklopnim transporterima, helikopterima i dr. borbenim sredstvima. Pripadnici ovih jedinica su prema nalogu republičkog uz odobrenje Saveznog tužilaštva, ili, kod opstrukcije, samo po nalogu Saveznog tužilaštva bili spremni i imali pravo da liše slobode sva lica koja bi delovala protiv Saveznog Ustava. 1985. g. bio sam član Kućnog saveta u zgradi gde sam stanovao. U Statutu Kućnog saveta, a tako je bilo u svim na području SFRJ, u jednom od njegovih prvih članova bila je odredba da članovi istog ne mogu biti lica krivično osuđivana! Ovo navodim kao primer kakvi su bili tadašnji propisi. Sve je bilo regulisano od značaja za društveno-politički život stanovnika SFRJ. Tako je bilo na papiru - praksa je pokazala da je većina građana države bila politički nepismena. Iz današnje perspektive vidi se da je izostala kod većine stanovništva SFRJ očekivana i pravovremena akcija pre svega sudsko-tužilačkih republičkih organa - republika koje su zagovarale secesiju, a u krajnosti Saveznih! Spoljni faktor koga Mesić navodi i tada je bio prisutan, bez sumnje protivan interesu zajedničke nam države, ali nije mogao biti odlučijući da su se naši državni, republički i drugi organi, službena lica po dužnosti držali Ustava, zakona, propisa i dr.. Nikako Mesić, iz pre navedenih razloga nije mogao biti predložen za hrvatskog člana Predsedištva i da postane predsednikom istog! Morao je biti uhapšen, slično kao i Tuđman, Iztbegović, i slični čim je po izlasku iz zatvora krenuo da se bavi politikom. Njegov glas je naprimer, uz glas Bogića Bogićevića iz SR BiH, Vasila Tupurkovskog iz SR Makedonije, Janeza Drnovšeka iz SR Slovenije, blokirao odluku Predsedništva (4 prema 4) kada se trebalo uvesti vanredno stanje u Saveznoj državi. Uvođenje vanrednog stanja bi tada bila, moguće, zakašnjela odluka, jer u krajnosti do toga nije moralo ni biti da je SIV, Vlada SFRJ na čelu sa premijerom, kontraverznim A. Markovićem povukla na vreme korake na hapšenju navedene trojke i M. Kučana iz Slovenije. A. Marković je privrednim reformama koje je pokrenuo, umesto da pohapsi rušitelje države, on im je u suštini za duge 4 godine njegovog mandata dao vremena. Ante Marković i njegov kabinet, savezni sekretari su na Ustav SFRJ položili zakletvu da će se držati slova istog i čuvati poverenu im državu! A. Marković je ne sprečavanjem ih, omogućio separatistima da dovrše rušiteljski posao. Da dođe do nepotrebnog građanskog rata i nestanka zajedničke države.
Protokoli hrvackih ludaka says:
oni su dobili od US/EU rajha finansije i organizacijsku podršku CIA-e i svih službi, zato su bili sigurni da ih niko neće hapsiti,a i da su ih uhapsili ovi kojisu im držali ledja pritisli bi te savezne organe, koji su ionako bili izbuseni ko 2 svajcarska sira i u roku od 2 ili 3 dana bi ih morali pustiti zbog "demokratije" (to u prevodu znaci pretnje NATO pakta). Ta Titoslavija je bila slaba država, jaka represivno samo prema unutra, prema narodu, ali kada imaš državu koja je nastala 50-50 %-tnim uticajem komunjarske i nacističke internacionale, to onda znaci da ni jedna strana ne moze da zatvori granice za obavestajno delovanje tj.da igraju djentlmensku "utakmicu" pa ko bolje odradi taj pobedi. Pa ZATO je ta država bila u nesvrstanima, jer je '45-te dogovor medju njima bio takav a ne zato sto je tito bio mnogo nesvrstan covek. Srbi bez podrške Rusije i vojnog saveza sa Rusijom UVEK ce da prodju tako kako su prodju i kako smo prolazil. Ne mozemo da imamo potpunu samostalnost bez Rusije jer smo onda sigurno žrtva US/EU rajha, to je vekovima dokazano, samo sto niko to neće da kaže a vecina naroda nema mozga da shvati.
Čitalac says:
Prema Ustavu SR Hrvatske iz 1974.g., pre njegove, protiv volje tamošnjih konstitutivnih Srba, nasilne izmene 1990. g. bila je odredba obzirom na nacionalni ključ da za člana Predsedništva SFRJ i Predsednika SIV mogu biti predloženi i birani Hrvat ili Srbin. Nisu mogla oba biti pripadnici jednog konstitutivnog naroda! Tako se ne poštujući ovaj stav, po izmeni Ustava, desilo da su u Predsedništvo i na čelu SIV obojica bili Hrvati: S. Mesić i A. Marković (navodni Jugosloven, u duši Hrvat)! U kritičnom periodu na dve ključne pozicije u zajedničkoj državi našla su se dva Hrvata (A. Marković, S. Mesić), ovaj drugi ranije osuđivan za teška nedela: za velikohrvatski šovinizim, etničku netrpeljivost između ostalog! U vezi primedbe da se nisu smela uhapsiti ranije navedena, inače notorna antijugoslovenska lica, koja su zbog toga bila osuđena i izdržali su zatvorske kazne, koja su otvoreno delovala protiv Ustava republičkih (hrvatski i Ustav SR BiH su izmenjeni protivno volji srpskog konstitutivnog naroda ), saveznog, tadašnje vlasti su morale po prirodi njihovih poslova prevashodno poštovati preče im zakonske odredbe njihove države, a ne tuđu volju ili mišljenje! One su se uvek mogle, u svojoj odbrani na to pozvati u slučajevima bilo čije primedbe - od EU (tadašnje Evropske zajednice), SAD i dr.. Da su bili legalisti - lojalni svojoj državi i njenom Ustavu i zakonima. Oni to, nažalost kako se pokazalo nisu bili!
RASPUCHIN says:
Veoma zanimljivi "memoari". Ima tu mnogo Srbima nepoznatih činjenica iako neke moramo uzimati sa dozom opreza. Iz ovog teksta bih izdvojio Mesićevu tvrdnju (uobičajena je i kod mnogih Srba i srPa) daje : Amerika bila za očuvanje bivše države čak i u vrijeme kada je on (Mesić) odlazio na poziciju predsjednika predsjeništva SFRJ-"U"". Pošto je on na toj poziciji bio od kraja juna '91.g. pa , negdje , do početka decembra , iste godine , kako objasniti prijateljsku utakmicu koju su , u Zagrebu , odigrale USA i NDH-2 (poznata i kao : "PDH") , pošto je amerikanskoj reprezentaciji , za takvu utakmicu , odobrenje MORAO dati "stejt department"? To bi bilo malo kontradiktorno sa pomenutom tvrdnjom. U svakom slučaju zanimljivo jer je mogu popuniti neke , uglavnom sitnije , praznine u vezi nekih dešavanja a drago mi je da su neki već primjetili i "kontraverznost" Ante Markovića koji je mnogo "kontraverzniji" nego što se misli. O srPima koji su služili i pomagali tom Brozovom ustašluku čak i ne vrijedi trošiti riječi.
Gagi says:
Sve su ovo teske gluposti i zamlacivanje naroda, koga uopste interesuju ustaski memoari i sta skot ima da svedoci. Kurvati su u drugom ratu klali i ubijali Srbe da bi sutra "bratski " ziveli sa istima, nije nego. Okupacioni komunizam je samo bio prelazna faza od otete Srpske Jugoslavije ka razvaljivanju te nase drzave zasluzene u prvom ratu. Sada je na red stigla nova faza sa istim akterima, da se razvali Srbija.