ТУРЦИ ТВРДЕ: Вартоломеј и ЦИА покушали државни удар 2016. и атентат на Ердогана

TURCI TVRDE: Vartolomej i CIA pokušali državni udar 2016. i atentat na Erdogana

11 decembra 2020

Autor: Vjačeslav SALJNIKOV

REDŽEP Erdogan, preko njemu bliskih medija, najvećih turskih novina «Aydinlik», «Hyetert», «Dha», «Sumhuriyet» i drugih izdanja vodi kampanju najvećih razmera za raskrinkavanje carigradskog patrijarha Vartolomeja.



Informacioni povod za to bila je poseta Istanbulu i patrijarhu Vartolomeju američkog državnog sekretara Majka Pompea, protiv koje  je pod antiameričkim sloganom „Dole Fanar – svetionik američkog imperijalizma u Istanbulu“, usmerenom protiv CIA i Carigradske Patrijaršije, organizovala «Turska omladinska liga», koja podržava  Erdogana.

Tekstovi članaka, objavljenih u pomenutim novinama, opovrgavaju tvrdnju da je Erdogan odbio da se sastane sa Pompeom jer se orijentisao na Bajdena.

U njihovim člancima detaljno se opisuju činjenice o izdaji Trampa od strane Vartolomeja i njegovog „ambasadora u SAD“ Elpidofora, kroz njihovo višemesečno ponizno priklanjanje pred Bajdenom, citiraju se jasne Bajdenove izjave o nameri smenjivanja vlasti u Turskoj, objavljuju se činjenice o podršci i od strane Bajdena i od strane Carigradske patrijaršije Fetuli Gulenu, koga Bajden namerava da vrati u Tursku na vlast – i kognitivnu i političku: činjenice o višegodišnjoj saradnji patrijarha Vartolomeja sa Gulenom, e-mail prepiska protoprezvitera Aleksandra Karlucisa, punomoćnika patrijarha Vartolomeja i arhiepiskopa Elpidofora, sa visokim zvaničnicima u SAD, u kojoj on brani tog zločinca, predstavljajući ga kao velikog, svetlog i nevinog čoveka…

Članci navode činjenice o tome kako je Karlucis Gulenu, uz pomoć oficira CIA, čija se imena navode, obezbedio dozvolu boravka u SAD.

To jest, Carigradska patrijaršija i CIA su aktivni učesnici u pokušaju atentata na turskog predsednika Erdogana i državnog udara.

Članci detaljno i sa činjenicama opisuju istoriju srastanja Carigradske patrijaršije sa CIA, počev od svrgavanja, smeštanja u ludnicu i ubistva carigradskog patrijarha Maksima, lojalnog Ruskoj Crkvi, i instaliranja na njegovo mesto desantiranog iz SAD patrijarha Atinagore (Spiru),zaključno sa činjnicama o radu za CIA Vartolomeja i Elpidofora.

U stvari, Carigradska Patrijaršija je prestala da bude pravoslavna nakon smrti patrijarha Joakima Trećeg, prijatelja ruskog cara Nikolaja Drugog, koji je zajedno sa volinskim arhiepiskopom Antonijem (Hrapovickim) organizovao veliko „rusko proleće“ u Galiciji i Podkarpatskoj Rusiji, i borio se sa unijatskim „ukrajinstvom“.

Joakima je nasledio britanski štićenik Meletije Metaksakis, koji je prelaskom na novi kalendar podelio pravoslavni svet. On je objavio pravoslavlju, a posebno Ruskoj crkvi, pravi rat – podržao je obnoviteljski i ukrajinski autokefalistički raskol u SSSR-u, pokušao je da svrgne svetog patrijarha Tihona.

Tada je mitropolit Antonije (Hrapovicki) izrekao svoju istorijsku presudu Carigradskoj patrijaršiji: „Banda jeretika je zauzela Fanar“.

Patrijarh Maksim je bio kompromisna figura, ali je bio lojalan pravoslavlju, i zbog toga su ga ljudi CIA proglasili ludim, svrgli i ubili – njima ni tada ni sada nisu bili potrebni kompromisi. Zapravo, 1948. godine Carigradska Patrijaršija je predata iz ruku britanskih tajnih službi američkim.

Kako se podvlači u člancima, srastanje Grčke arhiepiskopije Carigradske Patrijaršije u SAD sa CIA dovodi do odlaska vernika. Saopštava se da je CIA smenila mitopolita Dimitrija (Trakatelisa) i na njegovo mesto dovela arhiepiskopa Elpidofora. Dimitrije je razumeo da je arhiepiskopija Carigradske Patrijaršije u SAD, koju je stvorio agent britanskih tajnih službi, patrijarh Meletije Metaksakis, od početka bila raskolnička, jer je stvorena na kanonskoj teritoriji Ruske crkve, koja je 1970. godine svojoj američkoj Mitropoliji dala kanonsku autokefaliju, nakon čega je mitropolija postala Pravoslavna Crkva u Americi.

Dimitrije je želeo da se pridruži kanonskoj Pravoslavnoj Crkvi u Americi zajedno sa čitavom Grčkom arhiepiskopijom, zbog čega ga je CIA i kaznila.

Ali, on i dalje ima pristalice koje pogađa cinizam i potpuna indiferentnost arhiepiskopa Elpidofora prema učenju Pravoslavne Crkve, a posebno njegova doktrina o ulozi Carigradske Patrijaršije kao analoga Boga Oca i „prvog bez premca“ u pravoslavnom svetu.

Sa stanovišta pravoslavne veronauke, ta doktrina je jeres i oni pravoslavni vernici, koji su ostali u Grčkoj arhiepiskopiji to razumeju.

U člancima se faktografski opisuju strukture Carigradske Patrijaršije u SAD i posebno institucija „arhonata“, odnosno lobista, među kojima su zvanično Džo Bajden i Gorbačov, uz detaljne opise veza između arhonata i CIA.

Stvaranje «PCU» („Pravoslavne crkve Ukrajine“) se opisuje činjenicama kao specijalna operacija CIA i podrobno se citiraju odluke Lozanske konferencije, prema kojima carigradski patrijarh sme da ostane u Turskoj samo pod uslovom potpunog nemešanja u politiku, što je on grubo prekršio i, prema zakonu, mora da bude deportovan iz Turske. On ne samo da u njoj ima „anti-rejting“, već je on, kako autori dokazuju sa činjenicama u rukama, aktivni učesnik Gulenove zavere i, prema tome, neprijatelj Turske.

Ove stavove u najvećim turskim medijima i ključnoj propredsedničkoj omladinskoj organizaciji Turske treba smatrati signalom od samog Erdogana. Signal o tome da, ostvarujući svoj „neoosmanski imperijalni projekat“, on vidi da je u SAD, a posebno pod Bajdenom, osuđen.

Gulen, patrijarh Vartolomej, arhiepiskop Elpidofor i CIA su u niskom startu. Erdogan shvata da je „nemoguće ratovati na dva fronta“ i jasno stavlja do znanja da je, uprkos postojećim neslaganjima, spreman da pregovara sa Rusijom o čitavom spektru pitanja, uključujući versko-politička.

Konkretno, to bi mogla biti pomoć Ruskoj Crkvi u otvaranju Egzarhata u Turskoj umesto Carigradske patrijaršije, neprijateljske prema Turskoj i Rusiji, i osujećivanje planova Vartolomeja i nove moldavske predsednice  Sandu, da Rusku Crkvu izbace iz Moldavije, a pre svega iz turkofonske pravoslavne Gagauzije.

Uopšte, uprkos svim razlikama i protivrečnostima interesa Rusije i Turske, interesi „Trećeg Rima“ i „novog Osmanskog sultanata“ u Gagauziji se poklapaju nakon dolaska na vlast u Kišinjevu štićenice Soroša i Bajdena, pristalice LGBT Maje Sandu, koja je neprijatelj, kako ruskog Tiraspolja, kojeg je osnovao Suvorov, tako i turkofonskog pravoslavnog gagauzskog Komrata.

U ovoj situaciji i Moskva i Ankara su podjednako zainteresovane za federalizaciju Moldavije i minimiziranje predsedničke  vlasti u njoj, za sticanje punopravnog državnog, međunarodno priznatog statusa i Pridnjestrovske Moldavske Republike i Republike Gagauzije.

Izuzetno je opasna za Erdogana situacija u kojoj Carigradska patrijaršija nameće svoje «pokroviteljstvo», odnosno regrutovanje od strane CIA i Gulena, Gagauza, kako u samoj Gagauziji, gde se Carigradska Patrijaršija angažuje, tako i u samoj Turskoj, gde je za vrbovanje stotina hiljada Gagauza Carigradska Patrijaršija postavila kupljenog izdajnika gagauzskog naroda o. Viktora Kapušu.

U takvoj situaciji Erdogan bi sasvim mogao biti zainteresovan za zamenu Carigradske Patrijaršije, neprijateljske prema Ankari i Moskvi, Ruskom Pravoslavnom Crkvom u Turskoj. Egzarhat Ruske Crkve u Turskoj mogao bi tada biti samo početak. Ruska Crkva bi mogla da rukopoloži legalnu episkopiju Turske Pravoslavne Crkve osnovane pod Ataturkom.

Da bi se pravoslavni Gagauzi spasili od „krivoslavne“ Carigradske patrijaršije, trebalo bi maksimalno iskoristiti iskustvo pravoslavne tatarske zajednice Moskovske Patrijaršije.

Čini se da Erdogan sve to razume, s obzirom da opet i opet preko svojih medija širi ofanzivu protiv „bande jeretika, koja je zauzela Fanar“.

Novine „Ajdinlik“ pišu o raskolu u Grčkoj arhiepiskopiji SAD, o tome da pristalice pravoslavnog arhiepiskopa Dimitrija (Trakatelisa), koga su svrgnuli jeresijarsi Vartolomej i Elpidofor, ne nameravaju da ih trpe.

Članak detaljno opisuje istoriju prevrata Vartolomeja i Elpidofora protiv Dimitrija i navodi da su pristalice arhiepiskopa Dimitrija, koji se protive jeresi Vartolomeja i Elpidofora, otvorile veb sajt Helleniscope, na kojem je objavljena detaljna istorija zavere Vartolomeja i Elpidofora protiv arhiepiskopa Dimitrija, njegovog nezakonitog svrgavanja i gaženja pravoslavlja od strane Vartolomeja i Elpidofora.

Članak takođe opisuje zlokobnu ulogu Gulenovog saborca Karlucisa.

U turskim novinama se detaljno opisuje i „tomos“ dat „PCU“, a sama „PCU“ karakteriše kao strukturu koja je potpuno podređena Carigradskoj Patrijaršiji, pa je, prema tome, neprijatelj Turske i Erdogana u Ukrajini, meša se u njegove odnose sa Kijevom, a Vartolomej je „majmun CIA“.

Detaljno se citira uvreda i otvorena jeres Vartolomeja o Blaženejšem mitropolitu Kijevskom i sve Ukrajine Onufriju, i citiraju se reči Vartolomeja, koji je Blaženejšeg mitropolita Onufrija nazvao „građaninom sa prebivalištem u Kijevu“.

Negiranje statusa, dostojanstva, apostolskog prejemstva Blaženejšeg mitropolita Onufrija, prema učenju Crkve, neoprostivi je greh hule na Duha Svetoga, koji čini Vartolomej, koji je građanina Dumenka proglasio «kijevskim mitropolitom Epifanijem», pa Dumenko nema dostojanstvo i apostolsko prejemstvo.

Ovaj članak takođe detaljno opisuje i činjenicu da raskolnička „PCU“ Carigradske Patrijaršije puca po šavovima.

Šef „Kijevske Patrijaršije“ Filaret (Denisenko), koji je u nju i formalno uključen, i zahvaljujući kome je stvorena „PCU“, nepovratno je i beskompromisno razočaran potčinjavanjem „PCU“ Carigradskoj Patrijaršiji i ukidanjem „Kijevske Patrijaršije“ koju su kontrolisali on i CIA vlasti u Kijevu.

Takođe se pominje kako su Filaretovi aktivisti učestvovali, zajedno sa vernicima Ukrajinske Pravoslavne Crkve, u masovnoj protestnoj akciji u centru Kijeva protiv jeresijarha Vartolomeja 3. decembra, kada su mnogi pravoslavni hrišćani držali plakate koji su odražavali suštinu stvari: „Vartolomej je majmun Vašingtona“ i zahtevali da se Vartolomej anatemiše…

„Ajdinlik“ u svom članku rezimira činjenicu da „elektronska ekumenska patrijaršija“, kako je nazvana Carigradska Patrijaršija, ne samo da krši odluke Lozanske konferencije i gazi međunarodno pravo, već se meša u unutrašnje stvari drugih država i raspiruje verski rat u Ukrajini u interesu SAD i Grčke i time podriva odnose Turske, Ukrajine i drugih država sa kojima Turska održava odnose i, prema tome, više se ne sme nalaziti na teritoriji Turske.

Zvuči kao presuda…

     (preveo V.K.)

https://ruskline.ru/news_rl/2020/12/09/sultan_protiv_eresiarha_vynesenie_prigovora

KOMENTARI



3 komentara

  1. I Love persida says:

    Nego kako? Ali Erdo to ne zabil? Obećao je da će atentatorima odseći jajca i baciti ih pacovima. Mnogi će izgleda morati da se obrate u evnuhe. A neki će po starom tradicionalnom otomanskom načinu, da popiju kaficu i da se probude na kolcu. Kome Erdo bude poslao svileni gajtančić, taj će morati sam da se obesi. Osveta će doći na krilima vetra.

  2. Rista says:

    Patos. Patika. Od asura. Erdogan je poznat kao veliki ljubitelj pravoslavlja, kao i svi turčini oduvek a kad kaže kauri, on ne misli na pravoslavnike uopšte. Ove otrcane bombe iz verskih cevi su kao klaster patetike. Eto i patetika može da vas ubije. A od strašnog zastranjenog patos uticaja, ovaj zaljubljeni pomešavo Na krilima vetra i Erdoganika Osmanikusa. Valjda oće da ga pokrsti u Rusa. Samo još fali da ga nazove Princ Erdo Igor. A ta dva idu zajedno kao zub i vađenje zuba bez inekcije i sa kovačkim klještima.

  3. Čist je ko Suza says:

    Dok oni vešto masonski maze ručice stići će ih kazna sulejmana Erdogana. Džaba i sva crkva da je ispravna kada za glavnog patrijarha ima ne Božijeg nego cijinog slugu. Pa posle samo papa kriv?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *