„Turski tok“ i Balkan

Tweet

Piše: Petar Iskenderov

Rusija svestrano analizira mogućnost priključenja država Balkana infrastrukturi gasovoda „Turski tok“. Između ostalog, jedna od varijanti produžetka drugog („izvoznog“) kraka gasovoda može postati magistrala koja počinje na „tački preuzimanja/prijema“ ruskog gasa na bugarsko-turskoj granici. Krak bi dalje prolazio po teritoriji Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije do ključnog zapadno-evropskog distributivnog centra za gas u austrijskom Baumgartenu.

Prema raspoloživim informacijama, upravo takva maršruta se, po zadatku PAO „Gazprom“, u ovom trenutku razrađuje sa tehničko-ekonomske tačke gledišta u izvođačkoj kompaniji «NIIgazэkonomika». Pored toga, ta ista kompanija izučava sadašnje stanje gasno-transportnih mreža gore navedenih zemalja po pitanju iskorišćenja već postojeće infrastrukture, u okvirima izvoznog produžetka gasovoda „Turski tok“. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/11/27/743132-vkrattse?utm_campaign]

Varijanta sa priključenjem zemalja Balkana u sistem „Turskog toka“ dobija jasnije obrise na fonu uspešne realizacije samog projekta. Švajcarska kompanija Allseas nastavlja sa ugradnjom cevi u Crno more, u skladu sa prvobitnim grafikom, a „Gazprom“ je sa svoje strane doneo odluku u okvirima proširenja investicionog programa da uveća kapitalna ulaganja na izgradnju gasovoda u 2017. godini za 1 milijardu dolara. Tako da se ukupna vrednost projekta procenjuje na 7 milijardi dolara.

Pored toga, rashodi na realizaciju projekta „Turski tok“ predstavljaju jedan od ključnih tačaka u investicionom programu „Gazproma“ za 2018. godinu, koji su bez presedana – ovde se planira ulaganje više od 1,2 triliona rubalja (20 milijardi dolara). [https://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/11/22/742619-gazprom-investprogrammu?utm_campaign]

Investicioni program „Gazproma“ za 2017. godinu iznosio je 1,13 triliona rubalja.

„Sa realizacijom projekta „Turski tok“ Rusija će postati strateški važan igrač, koji obezbeđuje bezbednost energetskog snabdevanja kako Turske, tako i zemalja EU. Zbog toga se nastavlja uzajamna saradnja dveju zemalja u trgovini i energetici – to je tako važna etapa sa tačke gledišta formiranja novih saveza, političkih institucija i novih ekonomskih balansa u regionu“ – veoma ispravno konstatuje tursko izdanje Yeni Safak. [http://www.yenisafak.com/yazarlar/erdaltanaskaragol/rusya-ile-yeniden-baslamak-2041099]

Ocenjujući perspektive realizacije projekta „Turski tok“ i njegovih izvoznih mogućnosti, treba imati u vidu i postepeni porast izvoznih isporuka samog „Gazproma“. „U ovoj godini mi ćemo apsolutno sigurno postaviti istorijski rekord isporuke gasa u Evropu. Obimi isporuka, kao što vidimo, premašuju 190 milijardi kubnih metara“ – posvedočio je predsednik Upravnog odbora PAO „Gazprom“ Aleksej Miler. [https://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/10/17/738133-eksporta-gazpromu?utm_campaign]

„Gazprom“ je suštinski uvećao isporuke gasa, pa tako i potencijalnim potrošačima ruskog gasa preko sistema „Turski tok“ čiji deo već prolazi po dnu Crnog mora. Prema podacima same kompanije, u periodu od 1. januara do 15 novembra tekuće godine, uvećanje potražnje za ruskim gasom demonstrirala su i tržišta na koje je orjentisan gasovod „Turski tok“. Rast isporuka gasa u Tursku, u poređenju sa istim periodom prošle godine, iznosio je 21,7% (4,4 milijardi kubnih metara gasa). Takav rast u Grčku iznosi 12,1%, Bugarsku – 7,1%, Mađarsku – 24,4%, Srbiju – 26,7%. Između ostalog, u Srbiju je već do 15. novembra bilo isporučeno isto toliko gasa koliko za celu 2016. godinu – 1,75 milijardi kubnih metara gasa. [http://www.vestifinance.ru/articles/93925]

Istovremeno raste i sopstvena proizvodnja gasa u „Gazpromu“. Za devet meseci tekuće godine ona je porasla za 19,1% u poređenju sa tri kvartala 2016. godine. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/10/03/736236-vkrattse?utm_campaign]

Na kraju, još jedan, ne malo važan momenat u kontekstu izgradnje gasovoda „Turski tok“, predstavlja pozicija Evropljana po pitanju protivljenja novim antiruskim sankcijama, koje su objavljene u Vašingtonu početkom avgusta tekuće godine. Prema priznanju Stejt departmenta SAD, Evropska unija je organizovala nekoliko rundi susreta između predstavnika Brisela i Vašingtona, po čijim rezultatima je Stejt department pustio specijalno „javno uputstvo za primenu sankcija“, koje predviđa da će se u „fokusu realizacije“ sankcijskih odredbi nalaziti projekti koji su započeti posle 2. avgusta. „Pogledajmo kako je Kongres napisao taj član zakona: uključio je u njega očigledno istaknutu instrukciju da se konsultuje sa saveznicima Amerike, ustanovio je modalitet dozvoljavanja, no, ne i obaveze uvođenja sankcija, i na razjašnjenju Stejt departmenta, koji praktično govori da se postojeći projekti izuzimaju ispod sankcija, može se pretpostaviti da te sankcije neće biti iskorišćene protiv postojećih (to jest započetih do 2. avgusta) projekata“ – svedoči stručnjak Atlantic Council, bivši stariji savetnik Uprave za kontrolu za inostranim aktivima Ministarstva finansija SAD (OFAC) Brajan O’Tul. [https://www.rbc.ru/economics/03/11/2017/59fc65959a794768ca764958]

U vezi s tim treba istaći da sankcijski pritisak od strane SAD i EU objektivno jača uzajamnu saradnju Rusije i Turske – pre svega u energetskoj oblasti. „Gazprom je izrazio zabrinutost da ta odluka može negativno da utiče ne samo na dalju realizaciju projekata „Turski tok“ i „Severni tok – 2“, nego i na obaveze povezane sa opsluživanjem dejstvujućih projekata „Severni tok – 1“ i „Plavi tok“ – praktično se solidarisalo sa ruskom reakcijom na nove sankcije SAD tursko izdanje Hürriyet. [http://www.hurriyet.com.tr/yazarlar/unal-cevikoz/rusyanin-satranc-tahtasi-40654959]

Zajedno s tim, u ideji produžetka izvoznog kraka gasovoda „Turski tok“ preko Balkana, u meridionalnom pravcu u pravcu Baumgartena postoji ozbiljan konkurent u vidu projekta ITGI Poseidon, koji predviđa širok prolaz gasovoda od grčko-turske granice kroz Grčku i Jadransko more u Italiju. U korist ove varijante govori i stečeno iskustvo uzajamne saradnje Rusije sa Grčkom i posebno Italijom u energetskoj oblasti – znači sa dve države EU, koje se uprkos svemu tradicionalno izjašnjavaju za uzajamnu saradnju sa Moskvom.

Tako da Srbija i druge zemlje Balkana treba da požure sa svojim izborom energetske strategije. U suprotnom, gas ih može zaobići.

(Fond strateške kulture)

Tweet