Турској се све враћа – као бумеранг

Turskoj se sve vraća – kao bumerang

14 oktobra 2015

aleksandar-pavic 689Piše: Aleksandar Pavić

Opis Otomanskog carstva kao „bolesnika sa Bosfora“ pripisuje se ruskom caru Nikolaju I. Stoga je sasvim u duhu, ako ne istorijske a onda svakako poetske pravde, da su potezi jednog drugog ruskog vladara, Vladimira Putina, vratili Tursku upravo u to stanje. I, kao što je tadašnja Engleska u liku svog ambasadora u Sankt Peterburgu Džordža Hamiltona Simura molila ruskog suverena da ima obzira prema tom „bolesnom i oslabljenom čoveku“, tako su sigurno i njeni današnji naslednici zainteresovani za tursko zdravlje. Kako će se o njemu starati je drugo pitanje. Jer mnogi su okusili – angloamerički lek je skoro uvek mnogo gori od same bolesti. Ali pustimo mrtvima da sahranjuju svoje mrtve.

SNAGA MEĐUNARODNOG PRAVA

Ruska jasnoća delovanja, oličena u pravedno utemeljenoj sili je, dakle, oterala Turke i njihovu državu nazad u bolesničku postelju. Rusija je iskoristila prednost toga što je u pravu – reč je o međunarodnom pravu, a ono je još uvek merilo međunarodnog ponašanja – i u skladu s tim postupila odlučno i silovito. Za razliku od država koje ga konstantno i cinično krše – a među takvima je svakako Turska – pa moraju da svoje prave ciljeve uvijaju u svakojake oblande i eufimizme i da se prave da rade jedno, a zapravo rade sasvim drugo, što ih ipak donekle usporava. I odjednom iz mraka stvari izlaze na svetlost dana:

– Amerikanci moraju da nađu nešto verodostojno da rade ili bar da to tako deluje pred javnošću – i svojom i međunarodnom – da ne bi bili skroz razobličeni kao glavna pokretačka snaga iza terorista. Igra sa „umerenom opozicijom“ je žestokim ruskim udarima po istinskim teroristima pod svim njihovim nazivima – raskrinkana čim se pokazalo da niko ne može da locira tu „umerenu“ opoziciju legalnoj vlasti u Siriji. Stoga su Amerikanci, osim neophodnog održavanja privida da ipak postoji neka značajnija „umerena“ grupacija među antiasadovskim ustanicima, objavili saradnju sa snagom koja se dokazano bori protiv ISIS – Kurdima. [1] A to definitivno nisu dobre vesti za Turke jer će to sada dodatno učvrstiti povezivanje sirijskih i iračkih Kurda, što svakako neće proći neopaženo njihovoj braći u Turskoj;

– Za Turke je pak ulaskom moćne ruske avijacije Sirija praktično postala zona zabranjenog leta. Što znači da niti mogu više da, pod izgovorom podrške borbi protiv „tiranina“ Asada, daju vazdušnu podršku za ISIS niti da bombarduju sirijske Kurde. Uz to, Erdogana čekaju novi izbori u novembru, gde će biti ponovo suočen sa sve homogenizovanijim kurdskim glasačim telom, koje postaje sve važniji i destabilizujući faktor u turskom političkom životu. Upravo je Narodna demokratska partija, koju podržavaju Kurdi, sa svojih 13 odsto glasova osvojenih na junskim izborima, sprečila Erdogana da ostvari neophodnu parlamentarnu većinu za promenu ustava. Uz to, Kurdi već sad čine oko 20 odsto populacije i rađaju dvostruko više dece od Turaka, tako da se očekuje da će za manje od 20 godina Kurdi činiti polovinu vojnih obveznika u zemlji. [2]

Dodatno, dolazak Rusije u pomoć Asadu je konačno razbio u paramparčad turske ambicije za postizanje gasno-tranzitnog monopola u regionu. Sada sanjani gasovod iz Katara, koji bi se preko Turske povezivao sa Evropom deluje upravo tako – kao san. Turska je sada energetski još više vezana za Rusiju, bez pravih alternativa.

PRECENJENA TURSKA SILA

Ako se već navedenim turskim problemima dodaju i pogoršani odnosi sa Kinom, usled turske (ne tako) tajne podrške ujgurskom tzv. Pokretu za nezavisnost Istočnog Turkestana u zapadnoj Kini, onda postaje još jasnija mudrost stare izreke: ko drugom jamu kopa, sam u nju upadne. Uživljavajući se u umišljenu ulogu novog Otomanskog carstva, Erdoganova Turska se i previše otvoreno mešala u unutrašnje stvari drugih država – uz licemerno geslo doskoro slavljenog „genija“ Davutoglua: „nula problema sa susedima“. Ta nula je sada narasla u veliko more problema, sa skoro svima, a i sa samom sobom.

Možda je Turska mogla još neko vreme da igra svoje dvostruke i trostruke igre, odajući privid nove nadolazeće sile, mada debelo finansijski podržane i kreditirane od arapskih zalivskih država [3] – da se nisu pojavili Rusi na strani prava i pravde, što je pozicija koja ih je uvek dodatno inspirisala.

Ruska akcija u Siriji pokazuje koliko su principi zapravo važni, čak i u sadašnjoj međunarodnoj pustoši, koju je iza sebe ostavio jednopolarni poredak. Upornim isticanjem utemeljenosti u međunarodnom pravu – odnosno činjenice da je Rusija bila spremna da deluje samo na osnovu poziva legalne vlasti ili rezolucije Saveta bezbednosti UN, i to u sklopu borbe protiv pravih terorista, Rusija je razoružala one koji su govorili jedno, a činili drugo. Upalila je svetlo, i mnoge bubašvabe su se razbežale. A uz to je i legitimisala svoje sasvim pragmatične interese, koje svakako ima.

Za razliku od Rusije, ni Amerikanci, ni Turci, ni njihovi saveznici iz naftom bogatih zalivskih zemalja nisu u Siriji delovali na osnovu prava, već na osnovu sile – ne samo ne sarađujući sa legalnom vlašću u Siriji već je i aktivno rušeći. Naravno, ogromna vojna sila je Rusiji dala mogućnost da se uopšte i umeša u sirijski konflikt – ali ona sama po sebi svakako ne bi bila dovoljna. Amerikanci nikad ne bi postali to što jesu da nije bilo kombinacije dugogodišnjeg staža ipak uspešne pravne države i prateće meke moći, koja ih je legitimisala kao „pravednu“ po difoltu.

Dakle, sila utemeljena u pravu je kombinacija koja je omogućila da se američka „koalicija“ u Siriji, bar u prvi mah (a igra sigurno još nije gotova), pred Rusijom povuče nešto poput nekad davno Crvenog mora. I da Turska ponovo padne u bolesničku postelju. Ovog puta možda i trajno.

_________
Uputnice:

[1] http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/10/us-arm-syria-kurds-rebels-isis.html

[2] http://atimes.com/2015/10/turkey-is-the-next-failed-state-in-the-middle-east/

[3] http://atimes.com/2015/10/what-do-you-do-about-turkey/

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. LJUBAN says:

    Uvek je Turska donosila zlo Srbima i vreme je da vrati sa kamatama i nama i drugima !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *