U Austriji sanjaju novog „firera“ i pripajanje Nemačkoj

Tweet

Sedam i po decenija od takozvanog anšlusa, odnosno pripajanja Austrije Hitlerovom Trećem rajhu, više od polovine Austrijanaca ne veruje istoriji koju je Beč proglasio jedinom verodostojnom verzijom i uvrstio je kao takvu i u školske udžbenike. Iako je, prema toj verziji, to bio prvi osvajački pohod nacista a Austrija bila prva žrtva nacionalsocijalizma, u anketi  „Market – instituta” iz Linca 53 odsto ispitanika u Austriji je izjavilo da je  „anšlus” 1938. Godine bio moguć jer su ga Austrijanci većinski priželjkivali.

Rezultati ankete bili bi svojevrstan pokazatelj da su nove generacije u alpskoj republici spremne da se suoče sa  „crnim poglavljem” svoje istorije. Ostali rezultati iste ankete, međutim, upućuju na drugačije zaključke budući da bezmalo dve trećine današnjih Austrijanaca – 61 odsto – želi  „jakog vođu” na čelu države koji ne bi bio zavisan ni od volje birača, niti upućen na zakone koje izglasava parlament.

U studiji se navodi da je najviše pristalica  „novog firera” zabeleženo među upitanicima starijim od četrdeset godina, u redovima članova i simpatizera svih parlamentarnih stranaka, osim Zelenih. Prema analizi rezultata istraživanja, ideja  „narodnog vođe” jedino je u redovima ekologa naišla na negativnu ocenu.

Među pristalicama inauguracije  „vođe nacije”, čak 54 odsto smatra da bi nacisti ili neonacisti, svejedno, dobili izbore ukoliko bi Zakon o zabrani nacističke i neonacističke agitacije bio ukinut.

Ocenjujući  „rezultate” nacističke diktature u Nemačkoj i u Austriji, 42 odsto upitanika je izjavilo da je tadašnja, pre svega ekonomska i socijalna, politika bila prihvatljiva – sa izuzetkom razvoja namenske industrije koja je, posredno, vodila ka izbijanju rata.

Ispitivanje, sprovedeno povodom 75. godišnjice anšlusa, poslužilo je kao povod austrijskim analitičarima, istoričarima i politikolozima da uporede tadašnje i sadašnje raspoloženje u narodu. Pri tome su došli do zabrinjavajućeg zaključka da bi eventualna ideja nekog novog anšlusa bila većinski prihvatljiva.

„Osnovni razlog nove popularnosti opredeljenja za totalitarnu državu, sličnog onom iz 1938. godine, jeste ’nojeva politika’ koja je decenijama vođena u Austriji, kada je o suočavanju sa nemilom prošlošću reč”, kaže Anton Pelinka, profesor političkih nauka u Inzbruku i Budimpešti.

Slično profesoru Pelinki prosuđuje većina političkih analitičara koji ističu da je Austrija propustila priliku da u šest i po posleratnih decenija ukaže da nacistička zlodela nisu samo „nemačka stvar” i da, kada je reč o Austrijancima, nisu samo pojedinci bili na strani Hitlera, već većina stanovništva. Podsećanja radi, Austrija je – formalno – okupirana između 11. i 13. marta 1938.

Adolf Hitler je 11. marta 1938. u 20. 45 izdao naređenje Osmoj armiji: „Osloboditi Ostmark (nacistički naziv za  „nemačku pokrajinu Austriju”) i pripojiti Rajhu”. Nekoliko sati kasnije, u 4. 30 časova ujutro, 200. 000 vojnika Vermahta prekoračilo je nemačko – austrijsku granicu, a Luftvafe je sa 200 aviona bombardovala zemlju – bacajući tri stotine miliona letaka, umesto bombi.

Istorijski podaci o austrijskom otporu okupatoru postoje, a neefikasnost branilaca se pravdala sabotažom. Drugi podaci upućuju na drugačije stanje stvari: Hitlerova vojska samo je formalno umarširala u Austriju, a vlast nisu preuzeli okupatori, već austrijski nacisti pod vođstvom Artura Sajsa – Inkvarta. Zvanično se govori o parlamentarnom puču, pošto su  „pučisti” Sajsa – Inkvarta prethodno primorali vladu i predsednika države da podnesu ostavke.

O nedostatku ozbiljnijeg otpora okupatoru svedoči podatak da je Adolf Hitler 12. Marta, samo nekoliko sati posle početka ratnih operacija, otvorenim automobilom prešao most preko reke In i uz zvuke crkvenih zvona ušao u rodni grad Braunau. Putovanje je nastavio u tempu svečanog defilea, od Braunaua do Linca, a uz magistralni put su se Austrijanci rasporedili u špalire sa obe strane druma, duge po 125 kilometara…

Nova, nacistička, vlada Austrije potpisala je samo dan kasnije sporazum o ponovnom uvrštavanju Austrije u okvire nemačkog rajha, a privremeni kancelar Sajs – Inkvart i vršilac dužnosti predsednika postao je – legat Trećeg rajha.

Bečka filharmonija bila bliska nacističkom režimu

Bečka filharmonija bila je bliska nacističkom režimu, a njeni muzičari bili su u velikom broju članovi NSDAP – a, zaključak je komisije istoričara koji su rasvetlili prošlost najpoznatijeg austrijskog orkestra. Jedan od tri člana komisije istoričara Fric Trumpi rekao je da je danas čuveni novogodišnji koncert Bečke filharmonije smišljen pod nacističkim režimom i da je služio za promociju nacističke propagande o željenom imidžu po zamisli Jozefa Gebelsa.

(Politika)

Tweet